Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

3948 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Не можемо, а да овде не напоменемо да је г. Вујић УЗ то за свој примерак платио 50 кр. а толико исто и пречасни управитељ ман, В. Ремете протосинђео Макарије Гаврилов-Чика и тако су њих двојица у Српсшву једини мецени

Калуђери се на своме сабору сетише » Архива«, а браћа свештеници на својим скупштинама —- исповестима — не сетише га се (како у карловачком протопијату још окружни прбта поред осталих својих пречих послова не доспеде да држи исповест, не можемо душе грешити, да се и свештенство карловачког протопопијата не ће сетити »Архива«).

Од непуне 100-не калуђ-ра и манастира претплаташе се на »Архив« њих 40, од преко 800 свештеника њих 28 п 3 неправославна, и то из Архидијецезе 16, из бачке епархије 3, из будимске 1, из вршачке 3, из пакрачке 1, из горњокарловачке 1, из темишварске 3, а од преко 700 општина само 6 — управо 5 јер једна није п слала грегплату. Од професора и учитеља њих 13, од друштава 7 а световњака њих 13. Од српских читаоница ни једна,

Из Србије имали смо једног претплатника, а толико и из Босне и Херцеговине, Црне Горе и Далмације, из православне Русије ни једног.

Ови бројеви јасно показују и доказују, да наш свет — народ, а особито његова интелигенција или сматра и држи „Архив< за непотребан лист, или је он изгубио свако осећање и интересовање за своју прошлост.

Било једно, било друго, свакако је карактеристично по нашу хваљену пробуђену свест народну, а подједно и укус данашње наше интелигенције.

Овај немар нашег народа дао би нам потпуно право, да се и ми манемо даљег издавања »Архива«, и у њему изнашања наше прошлости.

Ну, ми то не можемо и не ћемо. Ми бисмо сматрали за грех да га напустимо и Допустимо да и надаље у тами заборава лежи многа исторична грађа, која нам разјашњава многа и многа питања и многе личности у сасвим другој боји представља, и оез које се не може ни написати критична историја наше цркве и народа.

= _ Ми ћемо га помоћу Божјом —- шат се нађе још који мецена у нашем народу а ја Вујић и Чика — а подједно верујући да ће се код нашег народа веће интересовање показати за »Архив«, и надаље издавати. - |

Ну, не ћемо га издавати у досадашњој форми т. ј. у бројевима, него у свескама, а то с тога, да не узморамо цепкати повеће ствари.

»Архив« ће и 1913. изићи у 24 броја и то у 4 свеске по 6 табака.

Цена пак »Архиву« остаје досадашња т.ј] на годину 6 кр. и не ће се ником шиљати ко не плати целу преталату.

Узбуде ли одзив већи, ми ћемо и преко свога обећања повише издати табака.

Како нам је заостало преко 100 примерака од ове 1912. год., то се обраћамо с молбом нашим пријатељима и Српским родољубима да их — по 6 кр. примерак узму било сами било да их други узму, а понајпре наше општине требале-би за своје библијотеке да узму по један примерак и да га и даље држе, пошто га и онако имају — или бар треба да имају — за 1911. које су га године добијале бесплатно уз »Српски Митрополијски Гласник«. ;

"Тиме би и нама учинили љубав да не морамо од свога новца плаћати заостали трошак за штампање листа, и да не оду заосталл примерци у дућан на завијање робе. а

»Архив« ће уз историјску грађу доносити и чланке о дневним народноцрквеним питањима.

У Карловцима 2. (15.) Децембра 1912.

,

Димитрије Руварац, издаваоц и уредник „Архива“.

„Архив“ излази месечно на два табака. Цена му је на годину за Аустро-Угарску 6 К., на по године 3 К, за остале земље на годину 8 К, на по године 4К. — Вересије нема. — Писма плаћена шиљу се уреднику. —- Не плаћена се писма не примају. — Рукописи се не враћају.

Српска Манастирска Штампарија у Ср. Карловцима. 1912.—440.