Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије · 359

код комора президента тако код Хилепронта и прочих верховнњих конзилиаров пмтамо како 6с8 резоловали, али Ф коих свтђ и реФератђ справили, и без васаке политике и публике кажвт: порад 9 панктев да онако еостанет и дрвгонко они против себе дрвгв резолзшно не могчтђ дати, зашто на они 9 пзнктова само ц. вел. волло приложило, свбштанцја архјепископска и втокопска такожде на трое. (Далђ на воли ћесарскои ако ће зоре перинале стати или како Петрович«да се допвстит а да узимао 1300 Фор.), ми говоривши перво поред превелегла, дрбго за меморалљ Ф бћлиградскаго собора и протесташа на 9 пвнктовђ, 3. меморјали Ф депбтиртовђ на ново со протесташами предложени и проча стара и нова споманвхом всл Ф блаженопочившаго Патрларха до данасђ показахомђљ, они послбдни Фговорђ те шзвото дадоше, говорећи: ако ћете хилад“ меморзала дати, ме дрбгоичте неможемо, него како влин крат резолвирано и всл цес. вел. со информоо шилемо код нас вБшше нетреба се швлати него код цес. вел. и код министрев. Садљ что дфлати ако по них информи и тамо се потвердит, то мл и правице наше конечно погибели подпаднети бвдем, еште кажв то народ немаритђ само ве церковнзи за свод интерес чините конфвзје, ово ти е Локателина и концепистина информа и наших христјанђ на садашнемв соборв продаване церкве и своих церковнех, садђ прзиде да терпимо и ми и они. Зашто верло лбпо ходише послови до пришествзи ввише писатих узрочашних комисара, и тако садђ противнвиш Фговорђ на све стране да епископи гвле народ, и свакв годин“ епископи по 3000 фор. могзвт добвти, а Архешскопђ вљише Ф 10.000 фор. можетђ добити и что ћемв десетакђ и проч. милостђ Ф цесара за косе мислимо просити и инквизицију да извиде ове лажне информателе како веће и говорил вомб, за то перво да ми совћтђ дате, хоштв ли инквизицио просити, и ово зло се б8детђ за привилеги и ако видимо коначно да овако совершити хотатђ, могли се задати да се депвтирти с" трошком' послати 6848 кадђ коначна потреба оузиште да просимо делегатис конференцно да свдљ учинит превелегамђ и новими резолвшами, кое наиболше лекђ естб свемв дблв и неимамо дрбге надежде кромћ делегатисљ комесја, али хоће много коштати, зашто кои 68Д8ТЂ нареждени извићати и свдђ оучинити, хоштетђ плаћа имљ нареждена бвти, а 68Д8 весоке персоне, то депвтирти и трошак вала едно, а друго принципа и све дикастерће ове манше непрателе хоћемо учинити себћ, али како ми совђтао велике персоне и великовсерднзи прштели нашемв народ“ и превелећјамђ да истино овимђ начиномђ хоћемо привелепе цћло содержати, зато та самђ оу то се 8пестити и себе изгвбити ташко и немоштно встђ, како и сами промотрити можете. Зато киждомв втскопв пишемо да са сада сваки цђло договорит со своими епархШИскими сваштеници и лодми и утверде и приготове депвтирте и за трошакђ, и мени что скорје совђтђ пошло хоштвли се поред тоге держати, и оуздати или како учине прјимити или избавлатиса Ф сел нежди, зато и в. 6. со своими цпћло разговорђ ожџчините, и како имате наиразвимнии моди и свјаштеникивђ можете како се договорите и прочим на знане дати, да се незпвстимо саде, за то сад аржереи и свјаштеници и мирски кои свтђ развмни да