Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije, 01. 01. 1913., str. 61

58 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Напоменувши даље уредник, како поменути (!!ђ закључак синодски може имати кобних последица, те упозоривши н-4-4-род на „крваве жртве“ док се дошло до слободног избора митрополита-патријарха, те направивши се наивним, као да и сам верује у поменуту претњу, рече: „Па лепо! А зар се баш мора из редова епископа бирати патријарха То нигде не пише, нити то мора бити,“ “%) |

Наспоменувши за тим, како ће народ одбити сваки покушај „који хоће да му окрњи права и стера га у буџак“, дође на праву тему т.ј. да денунцира н-4-4-роду бачке учитеље и свештенике, зашто је управо и испричао оно наивно причање о тобожњем закључку синодском у пегледу избора патријарха.

„Данас нам је — рече — јасно ко је подметнуо некојим безазленим учитељима бачким да траже: избирајте оволико учитеља у школски одбор (како то закон налаже), или се не ће примити ни један. Данас је јасно: ко је подметнуо и некојим безазленим свештеницима мисао: или бирајте оне свештенике у епархијске одборе које свештеници траже, или се не ће иначе примити ни један свештеник,“ |

Па да не би његови верни лупали главу и разбирали, ко би то могао бити, рече: „То је све сплела из далека она препредена рука, која је хтела доцније да напише: или бирајте за патријарха једнога између оних, које синод одреди, или се ни један епискол не ће примити избора. Синод који долази на послетку, позива ће се на оне прве, и рећи: Ето и неки учитељи тако, ето и неки свештеници тако.“

Уредник је дакле упозорио н-4-4-род на претећу опасност (!!!), коју је као што рекосмо сам у својој глави измислио, прво, да оцрни пред н-а-а-родом епископе, а подједно и да удове проте и свештенике осоколи и обнадежди да може народ бирати и њих за патријарха, те да на ту удицу похвата у радикалну странку све поменуте удовце, а друго, да денунцира пред н-4-4-родом учитеље и свештенике с последње бачке епархијске скупштине, ко их је наговорио да онако раде, а треће, да радикали уз остала своја кортешка срества, имају у својим рукама и то кортешко срество за бити имајуће изборе за архидијецезалну епархијску скупштину и народно-црквени сабор.

Јер кад се стане н-4-4-роду и то нашем, који је познат са своје лаковерности уз покварену интелигенцију, говорити: н-4-4роде: јерархија, свештенство и учитељство, хоће да ти отме главно твоје право, него, ако си рад да ти га не отму, уписуј се у радикалску странку, јер само је она у стању да ти га сачува!

Те пошто је упозорио н-4-4-род на претећу опасност (!!ђ довикнуо му је на крају: „Ми смо уверени, да ће они, које народ изабере, умети очувати народно право. И не ће устукнути ни пред каквим претњама (!!'. А уверени смо и у то, да ће све свесно

свештенство схватити своју дужност и бити на страни народа —

#) Код првог избора митрополита-патријарха 1908. уредник „Заставе“ не сети се да речице напише у њој о томе, да се митрополит-патријарх не мора бирати из броја епископа.