Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 11

Патријарх би Рајачић обично шиљао на мњење арх. крушедолском Никанору Грујићу, кад би му се послала на одобрење каква црквена књига.

Тако кад му је владика далматински Стефан Кнежевић послао „на пресмотрение — одобрение“ штампану у Бечу 1855. у државној штампарији књигу црквену „Манџо Праздничн!о“, то је патријарх 28. Септ. 1856. и, ако је исту владика далматински „подобателно пресмотрио“, „ничим менше — рече — совершенаго ради Нашег спокојствија желајушче увјеритисја о точности или несовершенству книг наших церковних в смисље Нашего намјеренија и отвјетствует ли оное донињешних во употреблении нашеја церкве бившим изданијам, принуждени јесми тоежде новое издание строгом пресмотрјенију јешче јединожди подвергнути“.

„Сего ради налагаем Честности вашеј, да в стечении подруч-

наго вам Јеромонаха Гедеона (Јуришића) дјело пресмотренија без

замедленија јатисја, и в том с вниманием величајшим и острожностију поступити имјеете, и пресмотрјение тое за 14 днеј ко концу привести потшчитесја“.

Архимандрит Никанор одазвао се на време тој заповести патријарховој, и доставио му је на целом листу „Назначение погрјешностеј при сравнении обрјетених в книзје зовомој Антологион сие јест Цвјетослов печатани в Виење 1855. индикта 13. м. Августа“.

То је „Назначение“ написао Гедеон и оно показује леп и читак

рукопис Гедеонов.“)

#) (Српски је кнез Михаило Обреновић писао својеручно ово писмо патријарху Јосифу Рајачићу. „Ваша Светост! Скоро ће бити две године од како сте имали милост благоизволити да

Јеромонах Гедеон КОришић у мени неоценимом Монастиру Крушедолу (у Крушедолу је сахрањена мати кнежева Љубица) станити се и обитовати може. | Вам на овоћ нђму указаном милости млого благодарим, надазоћи се да е он своим досадашњним владанђм оправдао обраћено вашом Светошћу на нђга призренђћ. Жело би нек би ово досадашнђ нђгово препоручително поведенћ вашу му милост сохранило, како би ступити могао у ред осталога братства фрушкогорски монастира, кога сте ваша Светост наивиш!и пастир и управителђ.

Оћули се замерити замоливини вас да више наведеному Гедеону — ако заслужуе и тиме се никоме неправда не чини — у коме нибуд монастиру Намљеничество повђрите, ког чина би он дужности, на мое емство — ако таково важности има — ревносно и на задоволљство в. С. испунлвао. Ако се замерим, оно молим за опроштаи, а тои замерки неимам тражити у чему другом извинена, осим у моме увђрено да Гедеон препоруке заслужуе.

Не могу пропустити да овом приликом в. С. не честитам приближујоћи нам се велике и светле Празнике, у том желђи да Вам Свевишнђи много година живота подари, како би у средини и окрило стада свог, на истога срећу и задоволљство, 1јоште млоге Празнике у здравло дочекивали и проводили.

Ваше Светости Благослов на себе позиватоћи цблуем вам руку и пребивам

У Бечу Ваше Светости 1./13. Дек. покорни слуга 1854. М. М. Обреновић с. р.

#