Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

74 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

напишем бијографију заслужнога и много вриједнога мог негдашњег игумана и добротвора пок. Гедеона Јуришића“, те изразио своју жалост „што ми не може у писму описати ни хиљадити дио од

онога дивнога историјскога казивања, које је њему и ондашњој

његовој братији у ман. Савини Вениамину Вуиновићу и Јоаникију Аврамовићу о себи причао пок. игуман Гедеон. Вријеме је то покрило граном заборава, али је вазда код мене остала најбоља успомена на врлога и побожнога игумана Гедеона.“

„Кад сам се ја — рече — 1864. г. под Мељенима (онда пароброди не почиваху под Новим као сада, него под Мељине) ушао на Лојдов пароброд, послат из Савине на два дана пред Божић, да по захтјеву Которана као дјакон на Божић служим у Которској цркви, ту сам на пароброду нашао свештену особу, која ми се милостиво представи, рекавши: „Гедеон Јуришић бивши игуман ман. Бешенова у Фрушкој гори, а сада од г. Епископа Стефана Кнежевића новонаименовани игуман ман. Подластве у Грбљу.“

„ја се такође представим њему са изјавом радости, што је ман. Подластва као мјесто мог рођења — Грбаљ — у његовој особи добио тако ваљана настојатеља.“

„Од Мељине до Котора, ја сам Гедеону показивао разна мјеста убаве и прекрасне Боке Которске.“

„У Котору починусмо заједно у хотелу Лазара Јовановића, гдје смо провели у заједници Божићне правнике. ја сам у цркви которској служио као дјакон, а пок. Гедеон својим дивним карловачким појањем, у коме је он био прави вјештак, задивио је"ко= торску господу, што је дало повода да му Которани особиту пажњу поклоне. ја се од овог доброг човјека не могох одвојити, већ сам као млад сматрао за неку врсту добре школе дружити се с њим, јер су његова причања била врло интересантна.“

„Мој вриједни сапутник Гедеон из Котора је отишао на своје опредјељено мјесто у Грбаљски манастир Подластву, а ја сам се повратио у Савину, гдје сам ондашњему нашему Архимандриту пок. Инокентију Павловићу и братији причао о врлинама Гедеоновим. “

„Кад је пак Епископ Кнежевић из ман. Савине у ман. Прас-

квицу у Паштровиће дао премјестити Арх. Инокентија, онда је из

ман. Подластве у ман. Савину 30. Авг. 1866. за настојатеља био

премјештен игуман Гедеон Јуришић.“

„И ако су се братија савинска обрадовали доласку новог настојатеља, али није премного обрадовало с првог погледа господу Новску (Херцег-новску). А ова хладноћа према Гедеону с почетка

потијецала је отуда, што је Гедеон малко шкиљио од једног ока, те је то код вишине одузимало нешто од његовог спољашњега изгледа и импозантности“. | -

„Али кад је Гедеон на свеноћном бденију у очи Успенија Пре-

свете Богородице у великој савинској цркви дивним својим гласом

отпојао: „Секте тиџи“, онда су Новјаци дали заслужену цијену

овоме доброме игуману и достојноме старјешини дивне савинске обитељи.“ „Вриједни Гедеон знао је, да и дјелима својима засвједочи, да

је заслужан бити достојним старјешином једне угледне српске за-