Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 15

дужбине. Он је одмах почео да ради за добро и напредак повјереног му манастира. Ми братија били смо своме старјешини Гедеону покорни и безусловно послушни, као дјеца своме оцу а он нас је волио као духовну дјецу своју. Околни народ такође је дубоко цијенио игумана Гедеона“. |

Сад прича г. Митрополит како је постао свештеником-јеромонахом 14. Окт. 1866., како је остао и надаље годину дана у ман. Савини, што му је врло добро дошло: „јер његова служба, његово пјевање, његово причање и његово ревновање за добро манастира, све је то за млада и неискусна калуђера била добра школа.“

Даље прича г. Митрополит: „једног дана, а то бијаше чиста сриједа 1867. г., пошто је била у малој цркви одслужена преждеосвећена литургија, игуман Гедеон позове нас братију: Вуиновића, Аврамовића и мене у своју собу, и кад смо тамо уљегли, изненади · нас игуман Гедеон овим ријечима: „Ево дјецо, (обично нас је тако вазда ословљавао) у фијоци мог. астала нашао сам стотину златних дуката; одакле су новци и ко их је овде донио и оставио, ја вам не знам казати.“ Ми зачуђени погледасмо и очима виђесмо новце све златни млетачки дукати, тако звани „Рушпе“, каквих се сада врло ријетко виђети могу.“

„Сада рађа се питање: одакле би могли бити ови новци2 Ево, шта је у ствари било. Прије на неколико година, Т. |. прије него ли је садање братство у Савину било додељено, у овоме је манастиру живио врло добар и побожан калуђер Герасим Раповац. Овај добри старац, није одобравао поступак Настојатеља савинског (0 мртвима само добро, те га за то не ћемо овде именовати) који је при Герасимовој старости управу манастира заузео. Кад је побожни Герасим видео, да се крај његовом животу приближио, он је позвао к себи свог сродника Шпира Иванковића, и све што је имао од имања, он је предао Шпиру, давши му аманет, да то имање поврати манастиру онда, кад би увидио, да је манастир добио старјешину, који би се старао о добру и напретку манастира“.

„Таквог вриједног Настојатеља речени Иванковић увидио је у игуману Гедеону, те је за то по аманету пок; Герасима и потајно ове новце оставио у соби Гедеоновој знајући, да ће их он употребити на добро и корист манастира“.

„И збиља, Иванковић није се преварио, јер је Гедеон ову суму новаца употребио на зидање велике манастирске авлије (бедема), који окружава манастирску пространу и лијепу порту“.

Пошто је г. Митрополит навео користи тога бедема и опасност да није подигнут, продужио је: „Послије неког времена предречени Иванковић опет је и другу своту новаца као и првог пута потајно поставио у соби Гедеоновој, коју је своту новаца Гедеон употребио на поправку једне ман. куће у вароши Ерцег-Нови од које манастир лијепа прихода прима“. |

„Овај доказ довољан је да констатује вриједност и ваљаност Гедеонову за добро и напредак савинске обитељи, а у исто вријеме покаже колико је овај заслужни калуђер цијењен и уважен био од побожног народа Ерцегновског, који му је поред уважења и велико повјерење поклонио“, Пе