Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije, 01. 01. 1913., str. 79

76 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Сад наводи узрок зашто није Иванковић јавно предао новац Гедеону, т. |. да је Иванковић у своје време пред судом рекао, да му Раповац није никакве новце предао

Затим исприча г. Митрополит неке податке из живота Гедеонова — по сећању из његова причања.

__У том причању ново је то, што је Гедеон због једне здравице политичне, у којој је истицао заслуге Обреновића по налогу Вучићевом допао затвора као робијаш с ланцима на ногама, те кад је био пуштен, остао је у нози од ланаца сакат, те је рамуцао.

Пуштен из затвора, оставио је Србију — а то ће бити 1846, када је вадио крстни лист —, и отишао у манастир Дечане и даље.

Напослетку дође у Беч, где се састане са Обреновићем Милошем и Михаилом, који га препоруче патријарху Рајачићу да га прими у који фрушкогорски манастир.

Видели смо, да је Гедеон дошао прво у Крушедо, а затим за игумана у Бешеново.

По причању Гедеонову г. Митрополиту Митрофану, напустио је Бешеново с тога, што се спрам њега патријарх (не као патријарх, него као администратор) Маширевић нерасположен показивао.

Затим исприча г. Митрополит укратко историју свога сталног прелаза у Црну Гору Априла 1870.

Наскоро потом добио је — рече — г. Митрополит писмо од оца Вениамина Вуиновића да је игуман Генадије на позив из Србије, отпутовао у Београд и добио манастир Раковицу.

( самом напуштању манастира Савине и одласку у Београд Геодеоновом, рече г. Митрополит: „У Ерцегнови допутовао је био један српски капетан, упознао се с Гедеоном — сад да ли је то познанство било случајно, или је исти нарочито био послан, отац Вениамин не знаде рећи. Вративши се поменути капетан у Београд, исприча све што је дознао за Гедеона Томанији, жени Јефрема Обреновића, и ова сећајући се Гедеона као ђакона и страдања његова за Обреновиће, умоли кнеза Михаила да позове Гедеона у Србију — да га награди, што овај и учини (Гедеон је као што видесмо добро стојао још 1854. код кнеза Михаила) и Гедеон добије ман. Раковицу где је мученичком смрћу и умро.

Оволико знаде рећи г. Митрополит Митрофан о игуману Гедеону.

ја сам веома захвалан г. Митрополиту на овом његовом саопштењу, те му и овде велим: хвала! |

И ово саопштење његово показује не само јако памћење његово, него и племенитост и велику љубав његову спрам Гедеона, с којим је неколико година провео у ман. Савини.

Каква разлика између г. Митрополита Митрофана, и калуђера ман. Раковице, који своме игуману — мученику — Гедеону не поставише чело главе никаква видна споменика, те се данас и не зна за његов гроб у ком вечити санак борави.

Покојни Милан Ђ. Милићевић, познавајући србијанске калуђере, рече за њих: „У људским језицима има доста речи које гласе једно, а значе друго, али ће их бити мало у којих би то двоје било толико супротно, као што су супротни глас и значење у речи брат међу

калуђерима“.