Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

76 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Сад наводи узрок зашто није Иванковић јавно предао новац Гедеону, т. |. да је Иванковић у своје време пред судом рекао, да му Раповац није никакве новце предао

Затим исприча г. Митрополит неке податке из живота Гедеонова — по сећању из његова причања.

__У том причању ново је то, што је Гедеон због једне здравице политичне, у којој је истицао заслуге Обреновића по налогу Вучићевом допао затвора као робијаш с ланцима на ногама, те кад је био пуштен, остао је у нози од ланаца сакат, те је рамуцао.

Пуштен из затвора, оставио је Србију — а то ће бити 1846, када је вадио крстни лист —, и отишао у манастир Дечане и даље.

Напослетку дође у Беч, где се састане са Обреновићем Милошем и Михаилом, који га препоруче патријарху Рајачићу да га прими у који фрушкогорски манастир.

Видели смо, да је Гедеон дошао прво у Крушедо, а затим за игумана у Бешеново.

По причању Гедеонову г. Митрополиту Митрофану, напустио је Бешеново с тога, што се спрам њега патријарх (не као патријарх, него као администратор) Маширевић нерасположен показивао.

Затим исприча г. Митрополит укратко историју свога сталног прелаза у Црну Гору Априла 1870.

Наскоро потом добио је — рече — г. Митрополит писмо од оца Вениамина Вуиновића да је игуман Генадије на позив из Србије, отпутовао у Београд и добио манастир Раковицу.

( самом напуштању манастира Савине и одласку у Београд Геодеоновом, рече г. Митрополит: „У Ерцегнови допутовао је био један српски капетан, упознао се с Гедеоном — сад да ли је то познанство било случајно, или је исти нарочито био послан, отац Вениамин не знаде рећи. Вративши се поменути капетан у Београд, исприча све што је дознао за Гедеона Томанији, жени Јефрема Обреновића, и ова сећајући се Гедеона као ђакона и страдања његова за Обреновиће, умоли кнеза Михаила да позове Гедеона у Србију — да га награди, што овај и учини (Гедеон је као што видесмо добро стојао још 1854. код кнеза Михаила) и Гедеон добије ман. Раковицу где је мученичком смрћу и умро.

Оволико знаде рећи г. Митрополит Митрофан о игуману Гедеону.

ја сам веома захвалан г. Митрополиту на овом његовом саопштењу, те му и овде велим: хвала! |

И ово саопштење његово показује не само јако памћење његово, него и племенитост и велику љубав његову спрам Гедеона, с којим је неколико година провео у ман. Савини.

Каква разлика између г. Митрополита Митрофана, и калуђера ман. Раковице, који своме игуману — мученику — Гедеону не поставише чело главе никаква видна споменика, те се данас и не зна за његов гроб у ком вечити санак борави.

Покојни Милан Ђ. Милићевић, познавајући србијанске калуђере, рече за њих: „У људским језицима има доста речи које гласе једно, а значе друго, али ће их бити мало у којих би то двоје било толико супротно, као што су супротни глас и значење у речи брат међу

калуђерима“.