Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

__ 200 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

да исти господар Марко, све што из двора учини, он зато скупо наплаћује, а за себе и своје“) те да се тај господар Марко као јаблан испрсио, а не да да топлота сунца пада благо на загрејану

њиву, него својом себичношћу, ускраћује миле зраке, својом сен-

ком, својом себичношћу“. Митрополит разумевши поп Васине речи, после мале почивке,

рече му: „Толико времена имам уз себе верног човека, ја га нисам кадар довољно наградити, жао би ме било да под своју старост нужду и оскудицу трпи; ако и више заштеди, и заслужио је, праведно је да се и оснажи“.

Администратор митрополије по смрти Стратимировића бачки епископ Стефан Станковић, пењући се преко басамака у двор, за-

стане на срединиим проговори: „И данас, као и увек, кад сам у овој

кућу покојном Екселенцији долазио, осећам неки немир и страх, јер он је заиста такав човек био, да смо се сви од његљимали нечег бојати — —-“, те дошавши у синодалну собу, окрене се дворском Економу, па рекне: „Колико је покојни Митрополит све нас у неком страху знао одржавати, толико је био већи страх и бојазан за многе и многе, његов саветник Марко Лазаревић, што заиста

није било добро, нити је оправдано било толико поверења покло"нити човеку, који је много и много пута то присвојено поверење | покојног Митрополига знатно на штету употребио“.+#)

па Па и ако епископ Станковић имађаше такво мњење о господар Марку Лазаревићу, он је с њиме био дуже времена у пријатељској вези и називао га у својим писмима „Љубезњејшим При-

јатељем !“

Ми смо у поменутом броју „Српског Сиона“ навели Станковићево писмо од 12. Септ. 1833. што му је писао из Темишвара као администратор темишварске епархије; у њему смо навели и писмо јеромонаха — потоњег патријарха — Самуила Маширевића, што му га је писао 9. Априла 1834. а овде ћемо да наведемо под бр. [, ПЦ, Ш., ГМ. и М. писма што их је писао Марко Лазаревић Стефану Станковићу; под МГ, УП, УШ., ТХ. и Х. писма Станковићева писана Марку; под ХГ, ХП. и ХШ. писма Јустина Јовановића архимандрита бездинског, потоњег епископа будимског: под ХМ., ХУ. и ХМТП. писма далматинско-вршачког епископа Рајачића; под ХУП. Теодора Стратимировића управитеља Даља; под ХУШ. честитку Шагунову; под ХГХ. писмо Маширевићево.

Из ових се писама јасно види, каква је сила био господар Марко Лазаревић и како је и шта је он све достављао другима, а други се опет обраћали њему за савет, помоћ, и достављали му ствари, које је требало саопштити Стратимировићу.

#) Ах, како су сретни и како ће бити сретни они Архијереји, који не имадоше и не ће имати каквог господар Марка!

#%) Многи су држали и веровали, да је Марко у споразуму са Стратимировићем чи"нио „истјазанија“. Ето, какав глас може изићи и за најсветлијег човека, кад има шакве пријатеље! За то и паки довикујемо нашим Архијерејима: позор у избору пријатеља и саветника !