Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 219

овакови заедно с новци у Счет фонда клирикалног уводими бивају, као што сте милост имали једном приликом писати, за боље нађени и новце овом приликом пошти воверити, зато прилажем покорно овде 393 фор. 117, кр. валутални, кои, као по отбиении трошка школскаго готов приход оставшиј, у клирикални фонд принадлеже. Једно при том имам Благородие ваше покорњејше молити, да умилостивите се кратчјаше ми отвејствовати, једа ли во словје сушчија новци точно примили јесте.

Соучители при том мои, квите свое за втору полу текушчаго љета Благородију вашему в прилозје '/. посилајушчи, купно со мноју моле, јеже би из фонда клирикалнаго даноју приликоју новце дигнути и такове сигурноју приликоју нам послати благоизволили.

Г. Епископ под 7. Јул. писмо от Њ. Е. из Пожуна добивши, зачео је спремати се у Пожун, но кад друго от 14. Јул. добие писмо, онда по гласу содержаниа того, отложи пут на даље, знајући да Њ. Велич. у Виени нису, и желећи за рание вешчи свое у Темишвар премјестити. (Манујловић је премештен био у темишварску епархију.).

Ми данас испите са клириками почињемо, како би са концем Јулија готови били.

Мог пречестњејшег Г. Аву (арх. крушедолског Димитрија Крестића) учтивјејше поздрављам.

В прочем у твердој надежди, да ћеју Благородие ваше, кад време и прилика буде к довершенију шчастија мог далшег милостиво содјејствовати, благонаклоности вручен, с отмјеним високопочитанием остају

Благородија вашего

У Вершцу 24. Јулија 1833.

покорњејши и благодарњејши Самуил Маширевић с. р. А. Е. М. Архидиакон. #

ж ж Др. Јован Суботић у својој Автобиографији рече о Лазаревићу — тајог дотиз-у Стратимировићем — ово: „Ово је био један од

најчуднијих људи, које сам познавао“.

„Није био висока рода, а ни велике науке; а није се по вишим круговима много гибао. Али таквог потпуног дворског маршала (ни) код каквог Зегетвазтиз-а у Немачкој ниси могао лако наћи“. „Увек чисто обучен, обријан, удешен, као из кутије“.

„Митрополиту је тако знао угодити, да онај није могао бити без њега“. А

„Повисок, ситан човек; корак му је био тако лак, еластичан, а при том сигуран, као год у мачке“.

„Сматрали су га као Тас (ошт — а митрополита Стратимировића. Није нико могао добити парохије и протопопијата, ван преко њега“. (Књиге Матице Српске. |. стр. 74.).

ж ж ж

При преламању изостао је на стр. 197. пред ставом: „А за колике се напротив Архијереје — — — “ овај став.