Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

262 Архив за.историју српске православне карловачке митрополије

Днес же на концу подписатаго речени Прока Конзисториуму предстал, отвјетствует на пред речени попа Петра мемориал, первое, да он коње нити затворил нити за њих знал, но субаша затворил и приказали штатрихтеру, тако јего штатрихтер призвал и послал у поље гледати потрицу, потрицу же велику ненашедше возвратилисја и коње пустили, потом Прока к своему дому пошел, а поп Петар из порте изшел јему рекл, зашто си ми коње затворио, а он јему отговорил, ја нисам затворио, него субаша, и потом у варошки дом возвратилеја, а отуду дому пошедши, нашел попа Петра на ћепенку касапнице Рајкове сједјаште, и когда пришел прјамо попа Петра, начал јего поп безчестити, а Прока јему отговорил, окани се оче, одавное с тобом мирно, тогда поп хотјел штапом јего ударити, но Мишко Петрић котораго штап бил недопустил, тако поп Петар утрчал у касапницу и хотјел сатаром ударити, но и сие предстојашти недопустили, и потом хотјел Проку за косе ухватити, но Прока није се дал, но руком јего отурио от себе, и Миле кујунџија взел попа Петра у наруче и отнел у дућан свој, поп же Петар Проку црковним противником и вторим Сорингом, оца, мајку псовал, а да реченаго попа Петра Прока био, за косе и браду вукао, конечно отрицает, нити же кто же освидјетелствовати может, сказует,

На кое паки поп Петар представлен и вопрошен, может ли истиное свидјетелство показати, да јего Прока јест био, сверху коего он с подписатими свидјетели атестацију јест предложил Луку Лазарева и Ристу Игњатовича абажие, котори представлени за освидјетелствовати случившеесја между попом Петром и Проком, вопрошени перви Риста сказует, да он трефилсја когда Прока из варошкаго дома изшел и чул, да је Прока рекл, псовао ме поп Петар и може бити да ће измежду нами боја бити, куда Прока и поп Петар отишли и что с ними било потом невједает. Втори Лука свидјетељ попа Петра показует да ишао дому и мимоидушт видјел их псујуштисја, поп Петар приступал Проки, а Прока јего од себе отуривал, и Мила јего у свој дућан отнесл, а за више незнает, а на атестации что подписалисја да јего Прока био, атестацију нити они правили нити пред нима, но поп Петар им тотовују принесл и пред ними читал, но не тако како внутр ставлено ние читал, а постшкриптум ни видјели ни со знанием их јест ставлен унутра.

Поп Петар вопрошен, кто атестацију сочинил, отвјетует, да једин диак јест писал, а он поп Петар диктирал. А за колотера что поп Петар доносит, Прока исповједует, да он тим именем ни себе ни попа Петра назвал, ни свидјетели тога показати могли. Доложение же варошан что дато, јеже стараја дјејанија попа Петра на памет возносјат, во времена когда случиваласја, сут разсуждавата јако обновљатисја немогут.

Сверху коего наше мњение сљедует:

Из всего опаснаго изтјазанија видјелосја, да поп Петр преко толиких неправедних доношенијах досеље, и сие неправедно донесл, понеже, да Прока јего бил и засвидјетелствовати неможет, но и лажноју атестацију предал јего Проку обвинути, а сие попу Петру битва по сокаци многим позната, и ние перви крат како и при нињешнему конзисториуму допуштение искал, с Проком избити се, јеште с Проком не смиривсја литургисает, а домашнаја јего из цркве на пренесени моштеј св. Николаја от цјелованија св. Евангелија отбил, которому попу Петру у подобних случајах далше конзисториум судити невједает что, развје да на реверс от јего посљедни дани он поп Петар при битви с почившим Симом Загорчићем опомјанетеја, а Прока понеже свјаштенику укорне рјечи