Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
198 Архив за историју српске православне карловачке митрополије
не бисмо никакву услугу учинили ни Његовој Светости патријарху Георгију, кад не бисмо овом приликом признали и исповедили, да је и он био и да је човек „подобострастен“ као и сви остали смртни људи, због чега и архијереј као и остали свештеници и ђакони, а што треба да чине и сви прави хришћани пред св. причешћем говори: „Боже Фчисти ма грокшнаго“, а при вађењу честица из просфоре говори: „Помани Господи и мене грбшнаго 8 недостоннаго ава твого“, и да се као такав није у низу 50 година своје свештеничкоархијерејске врло тешке и одговорне службе огрешио о своју дужност и свој позив, те учинио нешто, што није требао да учини, или пропустио нешто да учини, што није требао да пропусти“. „Но, не треба заборавити на данашњи дух времена и светски прилике, које много прече, да и у данашње време може бити и један свештеник и архијереј онакав, какав би по учењу наше свете цркве требао и морао да буде и, каквих је могло бити само у првим вековима хришћанства и живљења више у пустињама, него у градовима изложеним разним обзирима и утецајима; да се он није спремао за епископа-патријарха него за свештеника-протопрезвитера, а што је он у стању био да учини све оно, што је учинио,
и онако да отправља и своје епископско-патријарашке дужности, да је себи обезбедио име великог јерарха у историји српске овостране цркве, то има захвалити само свом здравом и оштром разуму, тврдој и челичној вољи и истрајности дивљења и чуђења достојној; на разна светска искушења, на назови пријатеље и поштоваоце, који обично из својих личних побуда умеју код људи од великог угледа и положаја да нешто измоле, да им се нешто учини, било за њих саме, било за њихове сроднике и пријатеље, што истина иде њима у прилог, ал шкоде и онима које намолише да им жељено учине, а тако исто често и самој ствари“.
„Па не треба сметнути ни то с ума, да по данашњем нашем
устројству и свештеник не ма оне власти, коју му је црква одредила,
а епископ и патријарх данас су прости извршиоци оних тела, које су без икаквог њиховог утицаја изабрани и у која се обично бирају људи неспремни за иста, а уз то не могу и не смеју да раде по свом схваћању и вољи, него по вољи своје партије која их је за то изабрала, да у дотичном телу заступе интерес партијски и партизана.“
„И што већина таких људи у појединим телима закључи, то епископ и патријарх морају да изврше, осим у случајевима кад се који закључак огреши о постојећи позитивни закон“.
Нисмо му се хтели противити, послушали смо га и ако, здраво нерадо изоставили да ово не уђе у лист.
А и благопокојни је Патријарх Георгије баш био мудари практичан човек, а и самосталан, па га је ипак свакидашње ласкање назови пријатеља толико обрвало, да није волео ни да му се онако невина истина — замерка — каже и о њему напише. !
Поред осталих његових дела и рада, камо му лепе среће да је могао да од себе одбије многе и многе назови пријатеље и савет-
нике, који су се одмах по његовој смрти па и при самој сахрани показали, како су му били искрени поштоваоци!