Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 269

кли, како и намјестник пред нами отрицает, ми же изгнанију јего вина бити не обрјетаем, кое все на милостивјејшее расуждение вашего Вис. Пр и Екс. подањејше подлагаем. 5

Викентии Поповић, арх.

Петр протосингел

„Јефтимиј протопр. карловачки.

Својеручно написано решење Митрополитово:

Окром игумена и наместника осталим калугером здје на инквизицим бившим, а наипаче мирском шидском диакону по 24 шчапа предомноју да ударитеја, а поп Георгиј поред архимандрита да служит сие љето у Шиша-

товцу, а игумену и наместнику на залоги да остает. Карловци 27. Јулија 1159.

П. НА. и М.

ХУ. Распра фенечких калугеров знаменителњеже намјесника Јоаникија, јере-

монаха Спиридона и Кирила касајушчајаеја и преселениа Спиридона и Кирила.

1766. Карловци Марта 16. во Арх. Митрополитском Конвнсториумје, на предложение прњаворцев фенечких против тогоже мон. намјестника Јоаникија, котори по високому јего Високо Преосвјашченства и Ексцеленции Г. Г. Арх. и Митрополита указу, с јеромонахом Спиридоном предстал, их мемориал прочтен и вопрошен намјестник Јоаникиј: |

За кои узрок он прњаворце онако безчеловјечно био, и јест ли коцем главу пробилг

Стојан, Јовица (Смиљавић) и Илија (Спасоевић) прњаворци на Марка њекоего и Спиридона јрм. слово принесли, да они к књеоего Николе прњаворца жени отходјат за бездјелие, кое Спиридон когда чул да се по прњавору за њим говорит, јему намјестнику потужилеја, да би оне проноситеље призвал, испитал и ашче рјечи свое неосвидјелствујут, их правилно накажет. Он в начаље именоване прњаворце призвал, у арест поставил и по учиненом испитаниим, когда само то могли показати, да су Спиридона видјели да је само у дом к Николиној жени ходил, а другога безчинија невидјели. Он намјестник Јовицу и Илију у арест поставил по вечерни, а испитание учинил в трапезје, потом заутра сам извел их двоицу и дал чрез манастирскаго кухара бити и Илији 16 а Јовици 28 штапа ударил, а трећи тужитељ Стојан Бугарин из прњавора како у монастир ишел и видјел Илију и Јовицу биене, хотјел штап от кухара отјати, а он јего отеривао и говорио, да с миром стоит, и когда Бугарин Стојан нехотјел јего намјесника послушати, он сам узео шчап от кухара, и неколико крат реченога Стојана стојећи оним истим шчапом по леђи ударил, тако случајно шчап отскочил и по глави ударил и окрвавил.

Јеромонах Теофан вопрошен:

Знаетли, тко биене прњаворце упутил к капитану у Бољевце ићи тужитисја, когда они своју иншчанцију код Их Екс. предали, и јест ли он чуо, да су ишли прњаворци тужитисја, да скажет по своеј совести.

Нити знает, тко их капитану тужитисја послал, нити за то до днес разумјел.

Јеромонах Спиридон:

Показует да у четвртак 9. сего Марта капитан бољевачки с Араном Фендрихом пришел у монастир и того дне отишли, а за утрашњего дне видјел једнога солдата кои се сказал бити из Бољеваца, и да имат од Арона Фендриха једну цедуљу на оца игумена, коју не иному, но самому оцу Игумену у руке