Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
Архив за историју српске православне карловачке митрополије МА
Игумен фенечки Никодим Поповић у своме Репорту за Март 1766. јавио
је Митрополиту ово: : ; Репорш
По вашој и височајшој власти и указу от Них Ексцеленцие:
1. Јеремонах Теофан примио службу намесническу на мјесто Јанићија.
2. Јеремонах Софроние примио службу црковну да буде параеклисиарх.
3. Књиге црковне и утвари и прочија вешчи придадосмо Софронију по протокула како гласет.
4. Они људи, кои јесу били биени от Јанићија, двоица јесу свое мале велике вешчи што су имали продали и отишли у шанце.
5. Стојан Бугарин пробиене главе он јесте се помирио с Јанићием и јошт један кои је одашел јесмо га дозвали и он јесте се помирио, трећи се лечи од убоја.
6. Ћирила јеромонаха и Спиридона јеромонаха вешчи ниове у келијах отпремили по једном брату ЋћЋирилу у Опову а Спиридону у Шишатовац и честно јесу примили по нотациама ниовим.
ХМТ.
1758. месеца Октовриа 15.
У опшченителном монастиру Фенеку, на повељение Них високопреосвјашченства и Ексцеленции Г. Архиепископа и Митрополита представлени биша на испитание Братија заради Јеромонаха Исаии проигумена избјегшаго из монастирја, тако и за Мелентија избјегшаго, за кои су узрок они отишли из монастира от чиега зла, или своеволно, и что су отнесли монастирско, и гдје
но мон. велика тшчета п гибел, поношение, зазор и срамота што чуем от овдешних простих људех, кои то већ чули и они тежко сажалујут на таково неподобно дјело њихово и оних сиромахов љуту кашчигу, не судејску но мучителску.
Што сва околина весма негодујут и пак сажалујут и велики говор у људе о том увео се, што нимало то весма не драго оваково дјело немило Богу и људма мерзко, кос ови два чловјека јесу именом Илија Спасојевић и Јовица Смиљанић, ком су биени били и болесни лежали јурве 14 дана и данас к мени дошли жалити се и питати или ће к регементи или комори јавити, ипак показују да он стари проигумен Кирил с оном двоицом у редному злому договору в всакому монастирскому злу напредују; на тоја одстране мое них колико могуће јесам совјетовао ту ствар нејављати нити даље повлачити, доклем ја Них Екс. јавим за кое ја од стране мое показуем, будућ да сам скоро дошао, а доста сам коешчо видио, но овакови немирни људи, како ова троица Јанићие и Спиридон, ком је свему злу глава и онај стари Ћирил подобан њему, нисам скоро видио што чине све зло от горега, како видим никаковог срама и страха неимају како онакови људи, кои над собом господара неимају, кое мени от срдца жао, премда нисам от закона шнима но на комшилуку бих рад добро чути и пак имати сваку љубав шнима како с комшиама; а кад бих нихова дјела ја от скоро дошав потанко показао, то би дуго писати било, кое високој власти и великому лицу мерзко чути ову непостојаност; здје рад свакому к миру, и то не само да ја сам Них Екс. јављам но да би нихова воља била, не само мене (пред лице Них Екс.) представити, но от официра највишега до гемајна најманшега ког би Них Екс. сви прости подробну сказали што ови речени троица монастиру повелико зло и поношение овде дошли, што ради сви околни људи да би ова свјатаја церков от онаквих злочинцов ослобођена била донељеже јешче већега ние било, кое ако не буду, не двоим да не ће бити веће зло, кое све вашој високој власти к праведному разсуђењу представљаем и пак покорно понизно просим, да не бих код Них Екс. взамерен био, што истину показуем будући да ствар није моћно затајати, зашчо је јурве откривено.
С коим себе у њихову високоју милост вручаем и нихову свјетују десницу целуем и јесам Вашего високопреосвјашченства и Ексцеленции
Најпокорни служитељ
У Бољевци на 10. марта 1766. Јопаћуиз Топизсћ пп. р.
ћацбипап.