Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

280 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Додатак чланну: „Зашто је архимандрит Лукијан Мушицки постављен био за администратора карлштатснке епархије2“

При писању поменута чланка што је изишао у |. св. о. л. на стр. 88.—92., не имадосмо при руци оно писмо митрополита Стратимировића, што га је писао владици Путнику о архимандриту Станковићу, на које му је Путник одговорио (П.).

Сад смо наишли и на њега, те га овде наводимо, које је требало доћи под |, а наведено под |. под Ш, Ш. под [М. и тако даље, а

Исто гласи:

Ваше Преосвјашченство Господине високопочитаемиј!

Из днешнеју Поштоју објављаемија вам смерти в Бозје упокоившагосја, Епархии Карлштадскија нашего Благочестија Епископа Мојсеа Миоковича, увидјети можете Преосвјашченство ваше в каковој скорби нахождусја ја о Администрации онија ниње уже вдов- · ствујушчија и моему петка непосредствено подпадшија Епархии. Хотја 60 и находитсја ондје и једин Архимандрит (Рајачић) и једин Протодиакон (Симеон Тркуља), но сиј људи невоспитани сушче Духом свјашчено-духовнаго попеченија и питанија, незнају сутли или паче несут онакови, на коих попечение о Епархии тол одаленој наложитисја может. |

Не били могло бити да Станкович онамо — или поне на време послетсја, и не били ваше Преосвјашченство инаго кого из Срема

в Пакрац на Администрацију — под вашим руководством послати восхотјели2 Ја сам затрудненија вижу и представљају мње таковаја, но да поне у совјести чист буду, ишчу идјеже нибуд могу совјета: а на конец јест ли необрјашчу, то патитисја буду со оними ондјешними.

Камо срећа да Мушицкиј ние онаковиј, каков јест. сие би најлушче било.

Прошу изволите ми абие отвјетствовати.

В прочем с високопочитанием пребивају

Вашего Преосвјашченства | В Карловцје 27. Дек, 1823. покорњејшиј слуга Стефан Стратимирович с.р.

1 Епископу Путнику.

ОБЕТИ — ЗАВЕТИ КНАЛУЂЕРСНИ.

По налогу Архиепископа Митрополита Вићентија ПоповићаХаџилавића (1713.—1725.) од 1715. г., морали су сви настојатељи фрушкогорских манастира у име своје и братије написмено издати „обет“ — завет, да ће сходно калуђерским правилима живети.

Исти је обет овако гласио:

„АзБ-Мли — ниже педписани своето рзкого ТР8менђ свсатје обители... храм ... са васего моето братео квпно васеми опште обештавамо се преосвташтеннеишемв и блаженнећшемв отцв ! архипастирв нашемв г. Арх. и Митрополит“ Викентћо: написанје овое его бла-