Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

смотрите и разумјејте каково здје утјешенџе имјеју: аз бо все Бога

ради и свјатих монастиреј ради претерпјевају (по оној притчи: Адам сњеде јаблока, а ми оскомину на зубах наших носим) до тоље до-

њележе мја Бог и от сего свободит. За мене доволно в пред солицитациа пожелателна ми небудет. А давно би и сеја могл свобо-

дитисја, ашче би онолико трошка имјел колико ишчут да дам:

повторјати нетреба, мњу да вам уже вједомо, колико первија кош-

повали, толико и за сија от мажарскија канцеларии изстјазуетсја.

За то ниње непрестају ходити, просити и молити да би каково облегчание било, и ашче небудет менше нежели что за первија дадох,

но ашче и онако будет, с овим послатим никоим начином на крај

изити невозмогу. И тако сад в надеждје пребивају, да би извјестилсја что будет, и на какови конец изидет, зашчо како разумјех пред-

ставление би на всемилостивјејшее јЈеја величества разсуждение. Пак да вам кажем по сербски: мучное с једним провизором сремским что пословати, а камо ли с двором царским, ако незнате. А ио

моем состојании здје изволите разсудити, а најлушче по себе самих

можете разумјети, колико једному трошка треба чрез год, гдје во своих и между своими живете, а колико на сицевом мјесту в страних и без своих и на оваковом скупом времену, каковое ни Бечани от

како су нису запамјатствовали, человјеку да јешче не самому потребует. Дуга је година шчо Србли говоре, а камо ли скоро и друге

полак, а диурна једва крај с крајем саставља, и ако се не задужим

добро ће бити, а кто ми гдје и да позајмит, пак свечара и опела неима ни водице, да се петак или марјаш добие, веће благослови џеп, пак из кесе те преда се (да вам малом пролакрдишем от не-

воље). А јеже пишу самују истину пишу, разсуждајте како најлучше

вједасте и окресности сија изволите разумјети, пак јежели будет потреба далшаго трошка, о нем за времја старајтесја и дјело и мене искупите,

ја добрје како сами ви вједају, каја нужда и каково убожество и скудост, но что дјелати всуе нитко нишча неда, аколи знате

каково посредствие да се откуду помошчи можемо, изволите јавити, .

ја инаго невједају развје сами старатисја. ја бјех измислил њекое, пак неползовахсја, т. ј. писах всјем Г. Г. Архиереом со слезами, просих, молих и нужду представљах

да би изволили милост и њекују помошч свјатим монастирем со-

творити, пак ни отвјета. Више что творити не знам. Сам Бог мо-

литвами свјатих угодников своих тамо почивајушчих, да управит по своеј Јего сватој воли, и да свободит нас от настојашчија нужди, и уста сопротивних да заградит зашчо непрестајут досаждивати и пакост творити и до њине.

Прочее же отци сватиј и братие мољу ви неоскорбитесја сим писанием, но паче благонадеждни бивајте, крајња бо нужда прину-

ва спас државе“, био је 1746. оптужен, затворен, те први пут буде ослобођен, други на смрт и имање му буде заплењено, а трећи пут буде осуђен на доживотну тамницу на Шпилбергу у Моравској, где је 4. окт. 1749. и умро. -

Како је као што рекосмо Тренк имао међу својим пандурима већину Србаља, па ииз Срема, поговарало усе да су његови пандури упљачкан новац и ствари остављали на оставу по манастирима, те с тога је и изишла поменута царичина наредба и позив патријархов,