Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 125

гасћје ипа епмћеше ЕгоНпипгеп одег ађег ац! јепе Дерепзфапде з1ећ ђБедећеп, аш! фе 1ећ сећгећ, аштегкзат .сетасће уогдеп Мп шт етеп Еојгепзећи55 тасћеп 21 Кбппеп“)

Гле Зећуеге ипа Масћнокен дег сапхеп Гаве ипа дег дЧађе! ођмаНепдеп Отзапдеп уејсће ти дет Моћје ипа дег У!сћегће! дез ЧогНсеп Гапдев ипа Чтешћапез 5-пег Мајезћа! аш! даз сепаџшезје метђипдеп зтд, уегфепеп ете Магфаипа, ипа паћеге Џп(егзисћипг аПег Џтзбапдеп, уејсће #шг дегтаћеп јп етег Уегуеђипо зећ Бећпдеп. Мосћ етеп Џтафапа тиз5 јећ ђегићгеп, ипа Еџег ЕхсеПепх аџ! етеп сеула5еп Петејег Ба;комесћ, Чеп зећ тшећ! Ккеппе, ацтегкзат тасћеп. Плезег ај етпег дег апоезећепзјеп Напдејзјешеп дег 5!аа Зети п 501 Аигећ зете Мег пдипсеп, ипа зопзНае КејаНопеп Фе ђезје, аиз ћи ећзје Кеппта5е хоп аПеп Мегђдипсеп ипзегеп Џптегћапеп ипа деп зељјатшзсћеп Апићгегп Без еп ; ћт зта аПе Капке ђекапп,, мејсће тап ђеу мегзећедепеп ДСе!јерепћенеп хшт Масћеће! дез тада! егеззез сезрјеј ћађ ег з0оП пасћ Фег пиг епће еп Мегајсћегипо пп ЗЕапде зејп, уоп аПеп епхећћеп От пдеп ете ћиапаћсће Етдескипг 21 сеђеп ; јећ уудге даћег дег аПегштелћатозјел Метипо. даз5 Чег ођвезагје Ка;комесћ ипсезашт! пасћ леп ђегшеп уегдеп 501; одег ађег хоп Тт Фе зећл сће Аизкипне абхиуепапсеп, маз 1ећ 71 Безогсеп Шђегпећтеп Кбпте.

Тећ егтапаје пећ! фе пиг етаеће е Пепипсјаноп дег ЗетИпег Гуоћпег Фео Фео уоп Моуетђе: 1809. !п АПегитеемћатокен гасктивепдеп »%)

ОТеп ат 15, зер!. 1810.

Мезтогоугсћ.

Ап 5-е дез К. К. Каттегегз, сећеттеп Каћћез ипа дег Роштеу НотајеПе

Нетп У. Ргазјаетеп РЕгеућегттп уоп Насег ЕхтеПепг.

ес е_--__> и 1 И РЦ

АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД 1882. Г. О ЗАНЉУЧЦИМА СРПСКОГ НАРОДНО-ЦРКВЕНОГ САБОРА 1879. Г.

Народно-црквени сабор донео је 1879. више уредаба које је кр. угарски министар богочасти Трефор 30. Дец. и. г. поднео именованом администратору Герману Анђелићу на мњење. Овај не хтеде то сам учинити, него их је изнео пред св. Синод, који их је у својим седницама од 19.—30. Септ. 1882. узео у претрес, и изрекао своје мњење о следећим предлозима.

[. Уредбу за месне црквене општине.

П. Уредбу о поступку при давању зајмова из српских народноцрквених фондова.

Ш. Уредбу о народно-црквено-школском Савету.

“) Милоје је био издан српским властима војводи Луци Лазаревићу, преко Митровице у Шабац, који га је по заповести Карађорђевој погубио и главу му послао у Београд, која је на тањиру пред београдском црквом показивана народу.

О Милоју Петровићу види у Милићевића „Поменику знатних људи“ на стр. 528.—531.

#6) На овај извештај Несторовићев повела се истрага, те је не само градоначеоник Хаџић затворен био, а потом и дегредиран, него и сам генерал Симбшен.

Ув њих су страдали и два синдикуса — судца градска Мартин Колић и Франц Крајцл, и градски саветник Ваберер. :

Истрага се ова дуго повлачила и многе прљаве ствари обелоданила код градског мађистрата,