Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
126 Архив за историју српске православне карловачке митрополије
ТУ. Уредбу о јерархијском фонду.
М. Уредбу о манастирском фонду..
МТ. Уредбу о надзору над народно-црквеним добрима, стојећим. под руковањем Митрополита-Патријарха и Епископа.
УП. Уредбу о руковању са манастирским добрима и дотацији манастирског свештенства.
Патријарх је Герман изнео Синоду о свакој горњој уредби своје мњење, и од [— УП. све су присутне у Синоду владике усвојиле његово мњење. једино су код МП. тачке учиниле неке примедбе и промене.
Пристанак њихов, а особито владике Стојковића, Живковића и Бранковића на мњења Патријарха Германа, карактеристичан је у толико, што су се они сматрали за народне владике који су у своје време сасвим другог мњења били о истим уредбама.
А још је већма карактеристичнији њихов пристанак на предлог Патријарха Германа о „Устројству православне митрополије карловачке“. Ово је „Устројство“ још 1882. обелодањено било у једном листу од преписивача његова.
Сам пак рад синодски од 1882., као и говор патријарха Германа, што га је говорио при отварању св. Синода, штампао је г. прота јован Јеремић уредник „Српског Сиона“ 1901. осим бр. Син. 40. |
Није пак штампао значајну преставку Германову министру председнику Коломану Тиси од 31. Дец. 1882. због које смо, ради. бољег разумевања штампали и овде поменути рад синодски и само. Устројство.
Све овде наведено штампали смо по својеручно написаном примерку патријарха Георгија Бранковића.
ВА њИСНИ
седница архијерејско-синодалних држаних у Карловцима од 19—30. еептембра. 1882. под председништвом Његове Светости Преузвишенога Господина Патријарха-Митрополита Српског и Архиепископа: Карлоиачког Германа Анђелића, и у присутности Преосвештене г. г. Епископа: Будимскога: Арсенија Стојковића, Горњо-Карловачкога: Теофана Живковића, Бачкога: Василијана Петровића, Темишварскога: Георгија Бранковића,
и у отсутности Преосвештене г. г. Епископа:
Вршачкога: Емилијана Кенгелца, Пакрачкога: Никанора Грујића. (изостављено)
Бр. 28.
Прочитано је мњење Његове Светости г. Патријарха.
[. О „Уредби за местне источно-православне црквене општине у опсегу српске митрополије“, које гласи: „Сабор, као што у односној својој представци очито признаје, дошао је још 1871. — дакле пре него што су и две године од публиковања превишњег кр. ре“ скрипта од 10. Ав. 1868. и ступања његовог у живот протекле до