Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
Архив за историју српске православне карловачке митрополије 135
Одлука:
Мњењу овим приступити.
Бр. син. 34.
Прочитана је „Уредба (М].) о надзору над нар. цркв. добрима стојећим под руковањем Митрополита-патријарха и епископа“, а за тим је саслушано мњење Његове Светости Г. Патријарха о истој, следећег садржаја:
Према сада у крепости стојећој, у (8. 30. ал. 1) садржаној уредби у погледу управе фондова, нема се на овај операт ништа друго приметити, до ли то, да се баш с' обзиром на оно, што Сабор у својој односној представци ради мотивирања расположбе садржане у 5. 2: овог операта наводи, правичним и целисходним бити види, да се епархијски епитропи не просто само по предходном преслушању, него управо на предлог епископа именују. — У оста“ лом ова уредба стоји у свези са уредбом о управи срп. нар. цркв. фондова и фундација, коју је сабор одбор. Сабору од год. 1879. поднео, но коју је овај реченом одбору ради нове расправе и поднеска предлога натраг повратио. Уредба ова уређује устројство управе фондова и има се тек установити.
Одлука :
Мњењу овом приступити.
(Изостављено.)
Бр. син. 36.
Прочитана је „Уредба (УШ.) о руковању са манастирским добрима и дотацији манастирског свештенства“, и мњење на ту, које гласи:
У опсегу митрополије ове постоје данас фактично 25 манастира.
Време постанка њиховог у обште не да се извјестношћу опредјелити. Извјестно је тек само, да се постанак истих, води од прије преласка Патријарху Чернојевића у предјеле Угарске.
Стољетија су дакле протекла, од како манастири постоје, а стољетија су протекла, од како је у поседу и уживању подпуном добара манастирских односно братство стојало.
Мењале су се у току времена тога разне владе; ал ни једна није порицала братству манастирском правни посјед и уживање добара односних.
Турци су преко 180 година у Славонији господарили, и није примјера, којим би се показати дало, да су и једно парче земље од манастирског посједа одузели, другом у властништво их на уживање предали.
Пошто су Турци силом побједоносног оружја Аустроугарског из предјела ових истиснути, дође нарочито Срем под управу коморе, и чиновници ове респектираше такођер посјед манастирски у затеченим добрима, па и не кратише подпуно уживање тих братству манастирском на темељу привилегије дароване Леополдом !. од. 20.
Авг. 1691.