Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

134 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

ти чланови стручњаци без приговора, као што искуство учи, приступају, представљајући тим начином једино особе, које долазе, седе, гласове просто дају, и по том одлазе, и за све то дневнице и накнаду нужних трошкова вуку.

На послетку долази овде још и та битна околност, да се са таквим телом које се од времена на време састаје, не да правни надзор и администрација водити са користи; јер ће и администрација и надзор, будући да све то у телу том почива искључиво, висити између неба и земље, у времену између једне и друге седнице.

Према предизложеном држи Синод мјеродавно, да предстојећем пројекту уредбе исто као и привремено постојећој оскудјевају она условија, која би служити могла к постижењу праве школске ради користи и цркве и државе.

Одлука:

Мњењу овом приступити.

Бр. син. 32.

Прочитана је „уредба (У.) „О јерархијском фонду“, а за тим саслушано мњење Његове Светости г. Патријарха о истој, сљедећег садржаја:

Што се овог операта тиче, има се приметити, једно то, да одредбе садржане у (8. 2. ал. 2.) и (5. 3. т. в.) стоје у свези с' уредбом о дотацији парох. свештенства, коју је сабор. одбор Сабору од год. 1879. поднео, но коју овај у расправу узео није, а наиме са 989. 82. и 80“ исте уредбе; пошто се наиме не може у напред знати, какав ће се начин дотације у своје време усвојити, то је јасно, да горенаведени 59. уредбе о јерархијском фонду уредби о дотацији прејудикују, и да су дакле одредбе у њима садржане преране; а друга је примедба та, да се са послом издавања залишних

парох. сесија под закуп окружни протопрезвитери, којих је позив

сасвим други, и који су само чланови и органи конзисторије, оптерећавати не могу (8. 5. ал. 2. и 3.).

Одлука:

Мњењу овом приступити.

Бр. син. 33.

Прочитана је „Уредба (У.) о манастирском фонду“, а за тим мњење Њег. Светости Г. Патријарха о истој, које гласи:

О уредби тој може Синод само на толико смерно изјаснити се, да у колико би одређења исте одговарала унапређењу манастира и у духовном и материјалном погледу, у толико, да ће иста и тек само као рта Чеч епа на папиру фунгирајућа остати с' погледом на оно, што је доле под МШ. речено, примјечавајући тек једино то, у обште — јер се не види разлога, бар правничног —, зашто нигди опредјелена није, да у нечем и клирикални фонд по нужди околности притицати има манастирима у помоћ к' достизавању означених у уредби тој цјели манастирских, кад манастири имају дужност да прилажу клирикалном фонду на унапређење његове сврхе сваке године с' половином сувишка, од чиста прихода (у пројект уредбе зиб, УШ. 8. 13.) — наравно ако сувишка таква тек буде2