Arnauti i velike sile
12
"и арнаутске крви, jep je он можда мислио само на оне Арнауте, који су по сеоби Срба под Чарнојевићем притисли њихова напуштена имања у Старо] Србији ; али с бароном Нопчом жел ели бисм о да проговоримо коју. Био сам на његовом ј явном предавању које je зимус држао бечкој „Уранији“ и у коме je причао о својим „геолоlukum“ студијама по Арнаутлуку. Шта je г. барон хтео с овим његовнм предавањем види се најбоље из речи којима га je довршио, ато беху ове речи: „Госпође и господо! Кад се вратите дома, размишљајте о овоме што сте овде чули, и никада не заборављајте оне речи из Берлинское Уговора које гласе: au delà de Mitrovitza“ . Ми му нећемо на томе замерати, тако исто немамо ништа против тога што се он труди да чак убиства због крвне освете оправда тиме што у Арнаутлуку нема ни полиције ни суда јер, најзад, то je ствар укуса; али када та] велики геолог, и још већи политички агенат, изјављује своје чуђење што у Арбанији нпје нашао никаквих словенских трагова, па то .доказује тиме што од 200 властитих имена међу Арнаутима није нашао више од три српска имена, која су импортирана из Црне Горе, 17 онда бисмо га ми упутили на „Етимолошки речник арнаутскога језика“ од Густава који je доказао да у арнаутском језику има 540 словенских и 870 ново-грчких речи. Остале су романског (1420) и турског корена. „Света 400 речи нашао сам за које се са више или мање сиг}фности може твр-
17 Драстично je да тај нети барон Нопча на стр. 34 своје књнге каже: „Гроб.ъе у Дечаннма допушта да се зак.ъучн да се српска легенда о Кра.ъевиНу Марку помешала са мртво-рођеном легендой о Дукађину. Да je српска легенда однета утнцала, видн се по томе што су менн -ъудн којн говоре само арнаутски показали један „Гурнгат“, за којн мн рекоше да га je „Кра.ъ Марко“ pacekao“.
5 Strassburg, 1891, стр. IX.