Arnauti i velike sile

вави. Обычно се тај &pïïrf}eßia начин врло мирољубив, тј. заптије и војници, који нерадо хоће да ризикују свој живот, чим опазе разбојничку чету, још издалека пуцају у ваздух, те им тако дају знак да се благовремено сакрију, што je у толико лакше, jep се ова пљачкања у томили врше обычно ноћу. Кад се врате у касарну, низами и кселански жандарми причају чудеса о својој храбро] борби с разбојницима. „По унутрашњости још je већа несигурност него у Бшкашима. Становници једне општине нису Сигурни за свој живот ако дођу у другу онштину. Пљачкања се кадшто врше на врло мучки начин. Кад човек сретне некога, треба дуго за њим да гледа и кад прође. Број оних људи који због страха од освете не смеју да изиђу из своје куће особито je велики у Ксели. „Идући кули мога новога домаћина Џим Кол Коле имали смо као пратиоце два младића који су са залетим пушкама у рукама зверали десно и лево, а и сам Џим непрестано je оштро прегледао сву околину. Разлог за ову обазривост сазнао сам доцније. Џим се био позавадио са својим суседима због синора, па je убио два суседа и зато je сада стајао двојно „у крви“. „Због Џимове усамљености разговор се увек враћао на жалосно стање у Ксели. Из онога што ми je он причао да забележим један догађај, који ми je доцније и мисионар потврдио. У Мрени, која припада општини перлатајској и која je од цркве удаљена за 3 Д сата, убијен je један младић. На то скупи његов брат 15 пријатеља и нападне с њима на рођаке онога што je извршио убиство, који су радили у пољу, убију четворицу и ране седморицу, Ова убиства, која задесише многе породице, изазваше ужасно раздражегье и забун;у у цело] општини. Нико није смео да макне из своје куле, а

57~