Arnauti i velike sile

58

ннко споља ни je смео да уђе у то крвожедно село. И дан и ноћ пуцало се из једне куће на другу. Ово стање, које je сасвим упропашћивало привреду, трајало je дотле, докле првом убици, који je сада био осветник, није пошло за руком да убије онога, који je с 15 пријатеља убио ону четворицу и ранио седморицу. Затим je свештеннк израдно да уговоре примирје за годину дана, које je још трајало кад сам ja дошао у Перлатај и трајаће још до новембра. Цела ова ствар свршиће се тек онда, кад погине још 9 људи, јер од 11 крвних освета досад су само две извршене. „Кад смо даље пошли, придружише нам се два Кселанца у дроњцима. Мој Браунннг-револвер много их je интересовао, и један од њих замоли ме да прегледа мој револвер; ja ту молб} г нисам могао одбити а да човека не увредим ; али мој вођ онога истога тренутка бајаги случајно окрете своју Мартинку на она два Кселанца, jep се сећао како je тек пре неколико недеља на тај начин отет револвер слузи Базјанског мисионара, па му je онда с тим његовим револвером отета и мазга и све што je на њој имао натоварено. Срећом у моме случају ja сам своје оружје опет натраг добио., (Штајнмец, стр. 38). „У то стигосмо у једну долиницу, кроз коју тече поток. Код овога стаде мој вођ па рече ; ~ Овде je граница“ и скиде пушку да прегледа ороз.. Тако исто прегледа он и револвер па ми рече, да и ja спремим мој Браунинг. У Бшкашима имају велики респекат од Маћана, jep су ови имућнији, па им je и оружје боље, докле се у Бшкашима налазе још многе пушке спредњаче. Прескочисмо поток и сад смо били у Mahn. „Полако смо се пёли уза страну на којој oexÿ поља и растркане куће села Карице. Још се не бесмо попели на вис, кад угледасмо два човека