Arnauti i velike sile

63

верским питањима, школским питањима и пропагандама у Арнаутлуку. Из писама римскога папе Инокентија IV из године 1250 излази, да je Драч и цело Приморје увек било верно Риму. Како и данас они крајеви, који се помињу y тим писмима, припадају католичке] цркви (изузимајући неколико општина које су доцније прешле у Мухамедову веру), „онда ce може узети да je веза, која je онда постигнута између папе и католичких Арнаута, била у стању да се одупре и „гоњењима којима je католичка црква била изложена под српским краљевима а нарочито под Стефаном Душаном“. Када je пропало Српско Царство, онда се и намесник скадар■ске земље ослободио од српске превласти и онда je господар од Скадра Балша, са својим храбрим синонима године 1368, прешао у католичку веру и положио заклетву верности и покорности римскоме папи.“ (Сиберц, у пом. св. књ., стр. ПО). Beh што се тога тиче, ми смо напред видели да намесник Душанов у Приморју није преврнуо вером својих отаца ; али нема никакве сумње да су његови синови, у политичкој невољи, прешли у католичку веру. Доцније кад je и последней Балшић у борби противу Турака пао, када су католички Млеци постали господари Арнаутлука, a још доцније када je Млетачка Република била прннуђена да преда делу Арбанију Турској, онда Арнаути нису само у „појединим изузетним случајевима“ прелазили у ислам, него читавим масама тако, да je данас већина Арнаута мусломанске вере. Још и дан-данас прелазе Арнаути гомилама у Мухамедову веру. Пуквиљ^ 1 прича један класичан пример арнаутског мењања вере. У срезу Караму-

47 Poiiqueville, Griechische Reisen, цитат Сиберцов у њ. п. књ,, стр. 109.