Arnauti i velike sile

64

ратадес има 36 арнаутских села, која су до године 1760 припадала епархији владике Погоњанскога, једнога од хороепископа бискупа бератског. ,У то доба био je притисак који су мухамеданци вршили над хришћанским становништвом тако несносан, да су сва та села у годи ни 1760 једногласно одлучила: да још једанпут посте велики пост, па ако им до Васкрса не дође никаква помок с неба, онда да напусте веру својих отаца и да пресалдуме у непријатеље. Кад освану и први дан Ускрса, a стање се нимало није побољшало,. онда ови сељаци отераше своје свештенике и неколике породице, које се нису хтеле одрећи вере, па зовнуше из Премете једнога кадију и једнога имама, те пред њима изјавише да прелазе у ислам. Тек што je то урађено, нови мухамеданци нападоше на преметске земље да се освете. Убијали су, пљачкали и палили. Жене и децу продавали су као роблье. Та за Бога, они беху постали мусломани! „Чиј je мач онога je и вера“, тако гласи арнаутска народна философија. Међутим како стоји с вером баш код самих: католичких Арнаута, доказују ове појединости. Многи католици имају мухамеданска имена. У околини Скадра и међу брђанским племенима сви они који имају мухамеданска имена, крштени су, иду у цркву, причешћују се итд. Дешава се сваки час да мухамеданци траже од католичких попова записе и амајлије противу свију могућних болести, јер су се уверили да записи и амајлије које су добили од мухамеданских свештеника, не помажу. Фратар Иу стекао je многе пријатеље међу мухамеданцима зато што je увек готов да им даје ове записе и амајлије. (Сиберц, у св. п. књ., стр. 117). Фратар Михачевић (у својој књ., која се зове „По Албанији“, Загреб, 1911,) прича да су у Лурји, близу Црнога Дрима, сви католици полу-му-