Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

и западним. Своје схватање знаменитога питања израдио је највише по српским изворима. 1 ) Било би веома добро и када би се приликом прегледа мишљења историчара одмах казало шта мисле и канонисте о автокефалности српске архиепископије. То је, истина, касније речено, али у овом случају било би од велике користи упоредо проучавати цело питање, с историчкога и с правнога гледишта. Sko игде, овде I«Траживања историчара и прав'ника не треба да иду одвојено. А мишљења канониста изнесена су само узгред, ито још не потпуаа 2 ). Разлагања С. Троицкога о автокефалности у целој православној цркви нису споменута, мада се он много трудио око питања црквене автокефалности уопште, па наравно и српске, и доспео до веома важних резултата, које историчари могу превидети само на штету своје науке 3 ). Главна два извора за питање о автокефалности српске архиепископије јесу животописци св. Саве, Доментијан и Теодосије. У нашој науци важи као примљено мишљење да је Теодосије прерадио животопис св. Саве од Доментијана. А упоређивањем места из Доментијана и Теодосија која се тичу автокефалности српске цркве испало је да се они у великој мери не слажу, и да у случајевима неслагања већином изгледа да треба ићи за Теодосијем. То би морало бити заиста чудно бранитељима тезе да Теодосијев животопис св. Саве није ништа друго него извод, често се вели ропски, из Доментијана. За мене проблем односа Доментијана и Теодосија'постоји већ близу четрдесет година, па ипак нисам доспео да га изведем начисто. Са садашњим схватањем већине не могу да се сложим, а своје схватање не могу де-

>) Мrj tарd х r ( с ’A., Iа-ор!а хоп paaLAefou хтјс Nixa!ac xai хоп Bеатохахои xrji; ’Hiisipou (1204 —1261), Парархгјра Г', 'lахоо!а -тјс dvayv(opfaso)c хои аихохеаалои xf,j SepPutijc ’Exx/,rja!ar, 1898, 640 —651. 2 ) Глас, CLXI, 1934, 243 3 ) Троицки С., Суштина и фактори автокефалнје, Архив за правне и друштвене науке, XLIII, 1933, 186—200. Исти, Државна власт и црквена автокефалпја, Ibidem, XLIV, 1933, 472—486. Исти, Цариградска црква као фактор аутокефалнје, Ibidem, LI, 1937, 20-38.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ