Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

Теодосије. Оне су, уосталом, само увод у све драматичнији опис. Цар је одао част свој братији, но за архиепископа нашао је само св. Саву достојнога. Али он је одбијао, јер да ни он није достојан. Цар је, нато, саопштио патријарху молбу св. Саве и своју вољу. Патријарх се, наравно, одмах покорио, и почео мудрим разлозима ломити скањивање св, Саве. Први разлогје већ одлично погођен, кад му је рекао да Србима сада треба архиепископ баш као он, код кога je слово науке сједињено с влашћу: „тек-к жг нкиш слово оучени ск кластш скпр£женно“ (127 128). То је црквено-политички разлог. У најтајније струне душе св. Саве дирнуо би патријарх, ако му је заиста казао, као што стоји код Теодосија, да је богоугодније многе у свету из заблуда науком Богу обратити неголи самога себе ћутањем у пустињи спасти. То је главно питање свеколиког источног монаштва и стожер свих духовних патњи св. Саве. И пред оваквим разлозима се св. Сава бранио и, веран светогорским идеалима, истицао, како ће у власти морати много говорити и како неће имати времена за молитве. И по Те одосију, као и по Доментијану, цар је постао нестрпљив. Није му се улазило у танана богословска расправљања Пребацио је св. Сави да је љубитељ препирака, тражио је од њега да се покори и испуни царску жељу, од које он није хтео отступити: „Итако вк таинмоук* кл-ктк цдрк вк\'одитк“ (128). Теодосије је, како се види, знао и шта је царски „sacrum cubiculum.“ ') Св. Саву је упутио, нека тражи ко ће га посветити. То је оштар крај разговора. Патријарх и дворјани имали су више стрпљења и наговорили су св. Саву да се покори царској заповести. Обавештен цар, обрадовао се и наредио да се све потребно приправи. На нарочит празник, васељенски патријарх и овде Герман посветио је св. Саву за архиепископа све српске земље. Цар је при томе са свима својим чиновима клицао св. Сави; достојан. После службе дао се цар, заједно са свима дворјанима, благословити од св. Саве. Тада је цар и сиротињу даривао. Он је позвао патријарха, митрополита и епископа са свештенством и благород-

г ) Андреева М. А., о. с., 19 и д. и 49—50.

31

СВЕТН САВА II АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ