Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

нима у двор на част. 1 ) Патријарх је поред свога престола и поред своје трпезе поставио српског архиепископа. Цар се много радовао и великим даровима обасуо патријарха, митрополите, епископе и свештенство; тако пише Теодосије, час о једном митрополиту и епископу, а час о више њих. Св. Сава )е био архиепископ, али српска црква није била самостална. Теодосије га пушта, као и мало раније, да ее -већшшрема на пут, па да му се тек онда јави божији савет у срцу, како је трудно много путовати и како је тешко злато давати, када архиепископ долази у Цариград ради посвећења/ Осим тога помислио је још и на сукобе источних и западних владара и на будуће невоље због неслоге између њих, па на удовство цркве због немогућности доласка у Цариград ради посвећења, а и ако би цар и патријарх због неке нарочите пакости пустили српску цркву удову. Све је то брижно размислио, заиста не може бити боље, и зажелео српску цркву слободну, којом нико туђ неће владати: ;/ „н отк вгкук снук (sc. цара и патријарха) скоЕодноу н о коз-k слмокдастноу ничто ж( окдадашоу кксточноуlo западноучо нашоу црккокк оустроити (130). Приступио је зато цару и умолио га, ако xohe да му учини савршену и милостиву љубав, нека му по његовој заповести („покбд-кшшк ткошо царстка“, 130) ва_££љенски_ патријарх изда благослов и заповет устимз. руком и писмом да ндш архиепископ не мора долазити на посвећење овамо v I la- ’ риград, него да га тамо посвете његови епископи. ТојесавршеШГ“тачно речена језгра црквене автокефалности. Теодосије наставља, како се цар променио у лицу због те високе молбе, а није било угодно ни патријарху и свима благороднима. Хтели су посвећењем и црквеном влашћу држати Србе у покорности и послушности, а и примати дарове од њих. Али цар се због велике љубави према св. Сави стидео, да га не би због неиспуњене молбе тужна отпустио, умирио је оне који су негодовали и испунио молбу св. Саве. По жељи царевој патријарх је написао благослов, како архиепископ из српске земље не мора долазити ради посвећења у Цариград, него нека архи-

ђ Како цар познва патријарха на част; Treitinger О.. Die ostromische Kaiser -und Relchsidee nach ihrer Gestaltung im hOfischen Zeremoniell, 1938,221.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ