Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

ске цркве и да их подчини_охридској архиепископији.“ ‘) Не али нема сумње да је ова реченица написана по Мар,ину Дринову и преузета из његрва предговора преводу познате повеље~цара Михаила VIII Па-. леолога охридској архиепископији и из његова разлагања о одабсуДЦреву према противницима црквене уније. Дринов вели да цар том повељом (сачуваном уз повеље Василија II о самосталности охридске архиепископије) „подбужда речении архиепископњ да гледа да прибере всичкото това древне достоиние на свонтњ тронЂ“. 2 ) Још опширније и јасћије каже Дринов ту исту мисао на другом месгу; „Оште презЂ Августљ на 1272 г. ние гледаме, че тои дава на Охридскии Архиепископђ една грамота, вђ kohto, како привожда, колко и какви епархии е имала Охридската ЦЂрква подђ свон властв около 1020 г., подбужда речении архиепископЂ да си прибере всички тћзи епархии, та пзкђ да ги тури подђ власта си, каквото Охридското архиепископство да заемне пзкђ онова положение, което то е заемало вђ 1020 г. Вђ тази грамота ПалеологЂ не казва право, че желае разтурннвето на Тњрновската и СрЂбска ЦЂркви, но това се само по себе отђ СЂДЂржанието на грамотатаму." 3 ) Закључак Дринова, међутим, довољно је смео, а разлагање на основу његових домишљања испало је још смелије, и зато несигурније. Јер није толико важно знати шта је, можда, смишљао византински цар Михаило VIII Палеолрг, колико је нужно држати на уму да он није имао могућности раширити некадашњу власт охридске архиепископије над српском и бугарском црквом, а она сама, наравно, још мање. Царев покушај испао би, и овако како га је Марин Дринов схватио, највише као претња и, још пре, као сплетка. Осим ове повеље цара Михаила VIII Палеолога, која би се, можда, могла схватити као покушај обнове простран-

1) Ibidem. 234. 2 ) Дрино†M., Три грамоти дадени оп> императора ВасилиА II на Б'нлгарскиН Охрндски архиепископт. Иоанг около 1020 лlјто, Ст.чнненин на М. С. Дринова, ed. В. Н. Златарски, 11, 1911, 207. 3 ) Дрино†М., ВЂпросЂ за БЂлгарската и СрЂбската ЦЂркви пр'ћдЂ сждилиштето на ЛионскиИ СЂборЂ вђ 1774 г., Ibidem, 224.

47

СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ