Balkanski rat

ГБрој 4

Страна 53

У СЛИЦИ И РЕЧИ

ђј1Ш1 V СКОПЉЦ Очекује се долазак и свзчан улазак крунисанога крал 3 а српског у Душанов ирестони град Скопље. На станици су скупљенисв 1 прсдставници вој них и грзђанских власти и непрегледна маса света па су пред свогз узвишеног Родитеља и Врх^внога Команданта изашли и Њзгови синови ратниц I. Први на овој сли ци је краљевиК Ђорђе, до њега је мгјор Ковачевић, на служби при Врховној Команди, а до овога ко мчндант првеармије престолонаследних Александчр и помоКник начелника штзба Врховне Команде, ђе нерал Жизојин МишиК. Оба краљевића у овом рату под носили су све ратне тегобе, као и синови просгог сељзка, а на крвавом мегдану показали се и као добре војсковође и као јунаци.

@) (@

ее робље петковно ослободи од Турака, да се Косово свети. Око 8 часова, у име Бога, кретосмо се преко наше границе, са задатком, да узмемо Ириштину. Беличанствен је био овај поход, који слободна браћа чине својој подјарчл.стгој браћи, кроз овај дивни предео. Божанствен н светао је био поглед па српску заставу, која се лепрша оикољена витезовима, који су се пред и иза ње пружали у напрегледним колонама. Наше су се колоне кроз кланце лробијале као змија, са светлим зздттком да донесу слободу својој браћи. Тереп кроз који се крећемо скроз је брдооит, покривен дивном шумом; нигде љиве, гд» може родити кукуруз, пшеница, а стоке је било па све страае. Тако смо иптли све до 4 часа, по подче, не наишавши ни на војску ни на Арнауте. Кад око пола 5 почеше нас Арнаути гађати из кућа сва се тргосмо од изнееађења и моментално стадосмо. Команда одјекну: „Напред", а за тим сз чу команда „паљба". Настд пуцњава, Арнаути се пот.укоше, ранише нам 3 војпика и једног убише, па се раз бегоше куд који; кога стигосмо пе остадгсмо дужни за изгубљене другове. Ту су први пут почели да дејству;у моји митраљези, кој'и су тако грозно утицали на Арнауте, да поеле испаљеног једног реденнка, нигде не беше ни једпога. Паде и мрак; ностависмо предстраже натгред, а пов»ди на 2 — 3 километра, подигосмо хпаторе за одмараље. Опо је први дан, да сам гледао мртве и рањене Арнауте На мене су ови створови оставили стргаховат утисак Снхранили смо вх по 23 у једну рупу, да не би кужили околни ваздух, који ба иам могао штете и болегагиае нанети. Услед свега овога, стомак ми је одрекао послушносг, изгу бих апетит па и норед свег тога, што сам трзбао да будсм гладан, пе могох ништа окусити Тако је то ишло пупа два и по дана. Али нагон егзистенције јачи је од свега и на крају крајева огладчех, те оаткоручах, да са виш: снаге и енергије пођем даље. Рекох, да смо ту зан 'ћили, и сутра дан кренусмо даље, да се крвимо са дивљацимв, који су све употребљавали, да нас на заоеде домпме п што више побију, у чем нису успевали. Нутовали смо врло обазриво, очекујући сваки час сукоб са Турском војском, која је требала да крене нама у сусрет од Приштине; али према нашем фронту не беше Турака, Они беху десно од нас, где су водили очзјну борбу са натом дринском дивизијом II позива. Цело по подна уживали смо у дивној музици, рике топова, цике пуша,ка, једно одређено фијукање матраљеза, а наши пешаци рзсути у стрелце јурили су напред под заштитом артиље«

ријске ватре. Ми, који нисмо учесгвовали у овој борби, догледом смо посматралн бој, и лепо видесмо како Турца уорегоше топове и почеше одступати. Но како је бало немогуће за собом вући топове, посекоше козопце и само са коњима, на по неком и двојица, одступише са позиција које заузе наша артиљеријч, док су пешаци већ пали до пред Приштину, те полако умаршираше и у саму варош, која паде у наша руке. Ми смо заноћили пред Приштином на 5—6 км. и оутра дан се коенусмо напред. Досле пола сата кретања, пред нама се нојави огромна, таласаста равнаца. То је свето наи1е — Косово поље. Пре 523 годане, наше царзтво пропало је на овом истом пољу, и Турцч су нас до ногз потукли; преко њега се данас креће победоносна српска војста, да врати зајам Турчину, За све учињено кроз свих ових пет векова. Дана 11. октобра 1912 године, покајан је Видов-дан 1339. Турци су срамно са Косова побегли и ми смо по њему пали и предали се слатком сну, да са одморнмо од досадањих штрапаца, као код своје куће. Осим нас, још је силна војска биваковала на Косову пољу, ал’ Турака нигде било наје, Косовска равница привлачи човека. Са ње се може исХранити милаон људи, док до сада нико није ни мислио да је обрађује. Турчин није хтео јер је свака од њих ага, Србин од аге није с.мео, те је силно благо леЖало и чекало српску војску, да она дође и допеее боље дане, дане када ће се по њему сваки слободно кретати Н обрађивати га. Кроз неколико година, имаћемо на љему свакако и нзкодако фабркка' шећера, шгофа, порцулапа и т. д. јер од турског беса нико нијз смео ни маслити на какве културне рчдове. Овде сз још оре Дрвеним плугом, док се код нас сви пољски послови раде најмодернијим поЉским сПравама У пе г ак 12. октобра кренули см > из Приштине и истог дана, око 11 часова ноћу стигли смо у Гиљане. Пошто је терен, кроз који смо прошли свз од Лзсицедо Гиљана тако грозан да смо се једва преко њега кретали, то је комора још тежз стизала, те смо се уз пут снабдевали храном сами. Сву стоку, на коју смо наилазили, а пије имала сајоије, ми смо под нож и на тај начан с.е исхраљпвади. Глад је опасна. зверка. Она је у стању да на•гера човека на пајвеће злочинство. Гладан човек у стању је да почани чуда, да би до хране дошао. А шта је глад, права глад, може говорити еамо онај, који ју је осетио овако, као ми. Јели смо жив кукуруз и купус, место хле ба, а хлебац смо добијали од 10 дана, па нам је ипак био посластица; месо пола печено, пола живо, без трунке еолЦ