Balkanski rat

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 4

Страна 54.

јело се шта ко дохвати, и Богу хвала, сви смо здрави и сви смо живи, здрави и читави. Баше највеће путовање или тачније речено, наше ломљење и крхање сад је текнастало од Гиљана до Скопља. На Љуботену, иајвишем врху ЈНаре једну смо ноћ преноћили. На Шари је вечити снег и лед Пред очима су вам само брда, снег, стење. Бигде жпве душе Овај пут трајао је пуна 3 дчна, а ишли смо и ноћу до 9 кли 10 часова. Другог дана марша, цело пре подне птибао нас је ветар удружен са кигаом. Киша нас кваси, ветар сушв. Ах, како сам се тада радо сетио моје топле собице у Београду! Али која вајта, те мисли ми причињавају вите тешкоћа, него цео овај пут. Догађ>ло се да падне мрак нашч топови се заглибе, да их нико ие може извући, те тако, без икаква реда, где се ко затекне мора да ноћи; морали смо вишс пута скидати митраљезе са коња, јер је стаза била толико узана, да би коњ. Који га носч, морао ударити са једне стране о стену и срушиги се на другу страну г са целим товаром да га никад впше не извучемо. Бајзад, трећег дана угледасмо Скопље, и на лицима свију нас указа се силна радост. Скопље видесмо у равници за којом толико жудесмо, јер нао убише брда и планине Истина, очекивали смо да код Окопља поведемо очајну борбу, али Турци поражени код Куманова, не сгигоше да даду отпора код Скопља, већ из њега побегоше и све оставише, а ми са кузиком н I челу умаршовасмо у стару српску престоницу, Душаново Скопљв. 0 Скопљу је до сада ваздан писано, те ћу за то и изоставити све око, што је по њему интересантно,главио је то, да је овде живот оријенталски, еп шлззе уз в, али ипак јако се осећа, да брзо п има европски систем живота. За спортове је врло згодан, јер има у свима правци ма лепих и равних нутева, да по 60 км нигде нема ни таласка од узбрдице или обратно. За точагс је ванредно а од Вардара, каквом браном могло би се створити див но уживање за варопг, која је до сада и крај њега леггог имнла само штете, а никако користи. У Скопљу смо провели само један дан, 17. октобра а 18. изјутра, у 7, 30 кренули смо ка Тетову и ГостиваРУј са циљем да не допуштамо деловима разбивене турске војеке да се прикупља, уреди и днје отпора. Тако је и било. Таман они хоће да се припреме за борбу, а ми за њима и нигде отпора нису могли дати до Битоља. До Тетова има преко 40 км и тај смо пут ирешли за дан п п\ На дали смо се, да ћемо у Тетову остатн на преноћншту, да се мало одморимо, али одмах добисмо наредбу за кретање ка Гостивару и пч 2 часа кспод Тетова нреноћимо, јер иас ту стиже ноћ, те бе мо приморани да се ту задржимо. Околина Тетова јецинствено је родна. То је чувена Вардарска равница, која ни.е много широка, али је врло дуга. Ту вам све роди, нарочито је чувена пшсница, а и вино је одлично. Ми смо се нарочито осећали пријатио нутујући дивном доланом, јер све дотле, крхали смо се по брдима и планинама, које нам дојадаше, те нам ово беше ирава поеластица, Зором раном добисмо наређење, да кренемо у прегходницу, ради напада на Гостивар; али тек што смо прешли 2 км. сретосмо делегацију, која нам је изашла у су срет, да преда Гостивар, који неће да се брани. Ми још и не завршисмо преговоре, а нага пук доби наређење, да се врати у Скопље и тако ми поново догурасмо до Скопља. Ово је прва половииа рата, а друга почиње поноћним путем из Скоиља за Дебар и најзад опет у Скоиље где се и сада налазимо. Најинтересантнији и на тежч пут био је овај од Скопља до Дебра и назад, али ћу вам то доцније послати, а сада молим цењепе читаоце да ме извине, што употребих њихово етрпљење овим на врат на нос писаним редовима. 31 2 оу 1 .

Знкш тш 1автро8ке

За храЗро палип витезом 1ВВРН0Р1 ПЗШТР08НЋЕМ Кад Србија мајка наша, — српски сине! За слободу бфјак диже, — барјактаре! Ти се диже са Авале, сив — соколе! На лагана твојч крила, — крила брате! И прелеће као оро, — орле Борко! Преко царствз Душанова — горски цзре! Про крвавих разбојишта, — крви моја! Па јуначки сави крила — крилатићу! На обали српског мора, — морска вило! И ззпоче љуту борбу, — убојниче! За лијегго српско име, — живјело ти! За слободу српског рода славио те! Слушала сам твоју пушку, осветниче! Како српско име брани, — мој браничу! Гледала с?м мушке руке — снзго брате! Како с браће синџир ломе —брацка хвало! Гледала сам сабљу твоју, - сзбљо брате. Кад ти блиста у десници. — десна руко! Њд главама царских паша — мој вигеже! А у раздвој љугог боја, — љути змају! Син7 м-ња проклетница, — муња брате! Са бедема тврдог Скадра — Бож: пао! Али муња не удари — ох до Бога! Ни у камен, ни у лрво — кажи мени! Већ у твоје мушко срце, — брате рано! Ти јуначки очи склопи, — очњи виде! И у црно мене зави, — туго брате! К) ће од сад чете водит, —четовођо! Кроз клисуре и кроз горе, — војеводо! Ко с вуцима друговрти — гореки вуче! К) с мјесецом путовати — мој мјесече! Коме Босну ти остави, — змзју брате! И са њоме Херцег земљу, — мој соколе! Шга ће Сријем, Банат Бачка, — сестре тужне! Шта питома Далмација, — земља дивна! Шга ће мила српска Бока, — сиротица! Колијевка братства твога, — срце брате! Шга Хрватска окована. — сестро наша! И лијепа Славонија, — славо брате! Ал’ не брини, мирно спавај, — мој лабуде! На обали српског мора, — чувамо те! Бог Бе послат Дан Велики, — чекамо га! Загроктаће српске пушке — брзометке! Заблистаће оштре сабље, — Марковаче! А затутњат српски хати — четвртаци! Кроз градове противника, тешко — њима! Шго је српско пропјеваће — Бог је с нама! Што је туђе закукаће, — стрзх је с њима! Амин, Боже и сви свеци, — тако било!.. Никац од Ровина