Beograd u slici i reči

сам државне, ни других .новина сем „Српских“, тсоје, су биле под руком државне владе. Међу тим времена су настајала, кад ce иијс могло више на крај изаћп сј едн им лИстом. IГ рсселеље А. Андрића и његовог „Световида“ са штампаријом из Беча y Београд y години 186(1 доиесе још јсдиу, прву приватиу штампарију и још једне приватне новино y Београд. Миловаи Јанковић, Стојан Бошковић и Владимир Јовановић стараху ce y то време да створе особит журналистички орган мислима својим и својих јодномислепика| али влада не допустж ни да почну излазити новине „Народна Скупгатина“, које су они мислили почоти y правцу различитих од владе политпчних оцена. Ипак Милан Миловук поче y 1,861. издавати лист „Трговачко Новипе“, којима ce уводи y живот редовна опозидиопа штампа, Те 1861. године и влада Кнеза Милана основа свој нарочит полу-службени лист „Видов Дан“. ()д тог времена већ je било више листова. С крајем годиие 1870. штампа долази y боље прилико, што je при крају те године престала цензорска самовол.а. С годином 1871. јавља ce већ и први о])гап за радивалпо и социјалие идоје „Раденик“. Али ратна времена од 1876. 1878. обуставшпе развиће штампе на вигас од две године дана и повинарство сс опет повуче y скучене границе неопходности. ,Из истих je почео излазити тек 1880. оснивањем „Видела“ и новпм закопом од 1881., којим сс даде слободна штампа. Требали би шири размери, да сс хај развитак макар и овлаш преглода. ( 3а овај мах може ce казати, да су размери развића новинарства пре изнад псго испод граница озбиллшх потреба народних. Данас броји Београд девет већих, добро уређених, ш тa м п a р и ј a (заједно с државном), y којима ce штампа 12 политичких (сваки дан излазе: „Срп. Иовине“, „Одјек“, „Мало Иовине“, „Дневни .Лист““, „Отпор“, „Нови .Л.ист“) и 18 кљижевних и стручних ли-стова (8 за науку и кљижевност, 8 школска, 2 црквена, 2 војна, 2 шал.ива, по 1 за трговину, за привреду, занате и т. д.)

Каогод штампа н новинарство, тако су и удружења озбиљан како иокретач, тако и ресултат сваковрснога народнога напретка. Зашшљиво je, да y СрбиЈи и Веограду све до 1841. иијо могло бити помена ни о каквом удружењу, па и тада су учињени само почеци. Почетак je учињен са „Друштвом ерпске словссности“, (што je имало рсћи „Друштвом за српску кљижевност и писменост“). Друштво je каоглавнипосао узело језик српски и научну му тормшто.погију. „Друштво српске словесности“ џоста г. 1864. „Српско учоно друштво“, које je престалоу Фебруару 1892. год. спојењем са Српском Краљевском Академијом. Српска Краљевска Академија састављена je од Академије иаука природних, Академије наука философских, Академије наука друштвених и Академијо наукауметпости. Академија издаје своје послове y два органа, y „Гласу“, y ком ce штамцајурасправе, y „Споменику“, y ком ce штампа грађа и прилози, и по тому засебним делима. За „Друштвом српске словосности“ мало по мало су со почела ређати разна удружења за ширење знања, образовапости и сваковрстнога напретка. К свима овима прилази „Друштво Светога Cape“ осповапо 1885. године еа задаћом помагања српске народности, где би год то потреба била. Главница од 250.000 динара y имању и

Jusqu’en 1860 nous ne trouvons d’autre imprimerie que celle de l’Etat et aucun journal on dehors du journal officiel. Mais par ces temps là, un journal seul suffisit aussi. Ce ne fut qu’en 1860, lorsque A. Andriè vint de Vienne se fixer à Belgrade avec son imprimerie, que Belgrade eut une imprimerie privée et un second journal. Ce fut alors que le gouvernement interdit la publication d’un journal, rédigé par Milovan Jankoviè, Stojan Boskoviè et Vladimir Jovanoviè, sous le nom de „Narodna Skupstina,“ à cause de l’intention qu’ils avaient d’y parler d’affaires d’Etat d’une autre manière que ne le faisait le journal officiel. Mais en 1861 Milan Milovic publia son „Journal de commerce“, et par cela la Sepbie eut sou premier journal oppositionnel. Ce fut aussi la même année que le gouvernement du prince Michel créa une feuille officieuse „VidovDan,“ (Jour de St.-Veit.) Depuis lors il y eut toujours plusieurs journaux. En 1870 la presse put enfin se développer par suite de la cessation de la censure. En 1871 apparaît le premier organe avec fond radical et social sous le nom „Radenik“ (L’ouvrier) de Svet. Markovic. Les années de guerre 1876 —77 retardèrent un peu l’expansion de la presse, qui de nouveau se contenta du strict nécessaire. Elle ne prit de l’expansion que de nouveau eu 1880, par la création du „Videlo“ et par suite de la nouvelle loi de l’année 1881, par laquelle la Serbie recevait la liberté de la presse. Il nous faudrait beaucoup plus do place, si nous voulions en parler avec un peu plus de détails. Pour le moment qu’on nous permette de remarquer que l’expansion que la presse a prise est des plus satisfaisantes. Belgrade possède aujourd’hui 9 grandes imprimeries, où l’on imprime 12 journaux polit i q u e s (quotidiens sont; Srpske Novine, Echo, Kleine Zeitung, Tagblatt, Wiederstand, Neues Blatt) et 18 journaux littéraires (3 pour sciences et bclloslettres, 3 d’écoles, deux d’église, 2 militaires, deux bumor., un de commerce, industrie etc.)

Les cercles politiques et autres rendent de même de . très-grands services à l’expansion du pays. 11 est des plus intéressant de voir que jusqu’en 1841 il no pouvait être question d’un cercle eu Serbie, et que ce ne fut qu’alors que commença la question des cercles. Le commencement fit le „Drustos srpske Slovesnosti“ (Société pour l’expansion de la littérature serbe) dont la principale vue se dirigea vers la littérature serbe et la langue serbe. Cette société fut transformée en 1864 en la Société des savants serbes „Srpsko utcheno drustvo“ qui fut dissolu en 1892, eu février, pour no former plus qu’un avec l’Académie sorbe. L’Académie serbe royale comprend les Académies des sciences, de philosophie, des sciences sociales et des arts. Les travaux de l’Académie sont publiés dans ses deux organes le „Glas“ (La voix) et le „Spomenik“ et ensuite dans divers autres livres. D’autres cercles se formèrent lentement autour de cette première société, parmi lesquels il nous faut citer la „Société du St. Suva“, fondée en 1885, pour le soutien du nationalisme sorbe. Cette Société dispose d’un fond de 250.000 francs, dons de la population, ce qui est un des plus beaux témoignages de l’amour, que le Serbe professe pour sa patrie.

évben mär ismét maga van a Srpske Novin'e, 1850-ben jelentékeny haladdst tett a sajtö Nenadovics L. P. „Sumadinka‘‘ czimü lapjdval. 1860-ig nein volt mäs nyomda Szerbiäban, mint az âllami, és nem élt mäs lap, mint az emlitett, mely a kormäny kezèben volt, Midön 1860-ban Andrics A. „Svetovid“ (Szt Yid) czîmû lapjâval és nyomdäjäval Bécsbôl Belgrädba költözött, ekkor Belgrad magänvdllalatot és lapot kapott. Ekkor Jankovics Milovän, Boskovics Stojän, Jovanovics Yladimir megkisértették, hogy lapot alapitsanak elvtdrsaik szellemében. de a kormäny nem engedte meg oly lap alapitäsät, mely mäs politikai elvet akart vallani. A lap czime „Karodna Skupstina“. Ämde ugyanekkor Milovuk Milan, (1861-ben) a kereskedök lapjät indltd meg, mely rendszeres ellenzéki lappd lett. Ugyanabban az évben Mihäly fejedelem egy „Vidov dan“ (Szt. Yid napja) czimü félhivatalos lapot alapltott. Ettöl fogva mdr több lap keletkezett. 1870 végén a sajtö jobb viszonyok kôzé került, mert a cenzura ônkénye megszünt. 1871-ben tdmadt az elso radikälis cs szoczidlis lap : a „Radenik“ (Munkds), Markovics Svet. kiadäsäban. Az 1876 77. häborus évek raegdllitottäk a saj tôt, mely elöbbi szük korlätai kôzé vonult vissza. Ebbol csak 1880-ban emelkedett ki, midön a Videlo (Yildgossdg) keletkezett. 1881-bcn az üj törveny megadta a tcljes sajtoszabadsdgot. Kagyobb keretre lenne szükségüuk, bogy ezt a fejlôdést csak fclületesen is crintsük. Mondhatjuk, bogy a sajtö fejlodésc ma inkdbb a nép szükségletén tûl, mint azon alul van. Belgrddnak ma kilenez nagyobb, jôi berendezett nyomddja van (az dllami nyoradaval együtt), melyekben 12 politikai (bat napilap) s 18 szépirodalmi és szaklap (3 szépirodalmi és tudomdnyos, 3 tanügyi, 2 cgybdzi, 2 katonai, 2 bumorisztikus, 1 gazdasdgi és kereskedelmi) lap jelen meg.

Mint a sajtô haladdsa, azonképen az egyesületek is a nemzeti baladds eredményének és komoly elômozdîtôinak tokinthetôk. Érdekes, hogy Belgrddban 1841-ig semmiféle egyesület scm létezhetett, sût szôba sem kcrülhetett. Az egyesületi élet elsô csirâi innen erednek. Az elsô a szerb irodalom és nyelv müvelcsére alapitott „Drustvo srpske Slovesnosti“ volt, mely fôleg a szerb nyelv tudomdnyos terrain ologiâjdra forditotta figyelmét. Ezt az irodalmi egyesületet 1864-ben szerb tudôs târsasdggâ (srpsko ucseno drustvo) alaldtottdk dt, mely 1892. februdrbau feloszlott, beolvasztatvân a szerb kir. akadérnidba. A szerb kir. akademia a terrnészettulomdnyok, a bôlcseleti, a tdrsadalmi tudomanyok es a mûvészetek akadémiâjdbol dll. Az akademia két lapban teszi kôzzé niunkdlatait, ezek : a Glas és a Spomenik ; tovâbbd több kftlon munkdban. A szerb irodalmi egylethez több mds egyesület csatlakozott a tudomdny terjesztése czéljâbôl. Ezek kozé tartozik a Szent Szava egyesület, mely 1885-ben

befand. Indessen (raten Zeilen ein, wo ein Blatt hinreichte. Als irn Jahre 1860 A. Andrio mit seinem Blatte «Svetovid» («St. Veit») und seiner Druckerei aus Wien nach Belgrad übersiedelte, da bekam dieses noch,eine private Druckerei und ein privates Zeitungs-Unternehmen, Damals versuchten Milovan Jankovié, Stojan Boäkovic und Vladimir Jovanoviö, die Gründung einer Organs für sich und ihre Gesinnungsgenossen, aber die Regierung gestattete nicht, dass das Blatt «Narodna Skupätina», in welchem sie politische Vorkommnisse in einer von der officiellen Meinung verschiedenen Weise heurtheilen wollten, auch nur zu erscheinen beginne. Doch da begann Milan Milovuk 1861 mit der Herausgabe der «HandelsZeitung», womit eine regelmässige oppositionelle Zeitschrift ins Leben tritt. Im nämlichen Jahre gründete auch die Regierung des Fürsten Michael ein halbamtliches Blatt «Vidov dan» («St. Veits-Tag») mit Namen. Von nun an gab es schon mehrere Zeitschriften. Gegen Ende des Jahres 1870 gerät),! die Presse dadurch in bessere Verhältnisse, dass damals die Willkür der Censur aufhörte. Mit dom Jahre 1871 meldet sich bereits das erste Organ für radicale und sociale Ideen «Der Arbeiter» (Radenik) von Svet. Markovic. Die Kriegsjahre 1876 —77 geboten der Entwicklung der Presse für mehr als zwei Jahre Halt und die Journalistik zog sich wieder in die engen Grenzen des unbedingt Nothwendigen zurück. Diese begann sie erst im Jahre 1880 durch die Gründung des «Videlo» (Licht) zu verlassen, so wie zufolge des neuen Gesetzes vom Jahre 1881, wodurch Serbien die Freiheit der Presse erhielt. Es wäre ein grösserer Rahmen nöthig, um diese Entwicklung auch nur oberflächlich zu berühren. Für jetzt können wir sagen, dass das Verhältniss der Entwicklung der Journalistik eher über als unter der durch die ernsthaften Bedürfnisse der Nation gegebenen Grenze gelegen [ist. Heute besitzt Belgrad neun grössere, gut eingerichtete Druckereien (inclusive die Staatsdruckerei), in denen 12 politische Blätter (täglich erscheinen : die Serb. Zeitung, Echo, Kleine Zeitung, Tagblatt, Widerstand, Neues Blatt) und 18 literarische und Fachblätter (3 für Wissenschaft und Belletristik, 3 Schulblätter, 2 kirchliche, 2 militärische, 2 humoristische, je 1 Blatt für Handel und Volkswirthschaft, für Gewerbe etc.)

Ebenso wie die Presse und Journalistik sind die Vereine sowohl ein ernsthaftes Förderungsmittel, als auch das Resultat jeder Art von nationalem Fortschritt. Es ist interessant, dass in Serbien und Belgrad bis zum Jahre 18И von einem Vereine nicht die Rede sein konnte und dass auch aus jener Zeit Anfänge von Vereinsleben zu verzeichnen sind. Der Anfang wurde gemacht mit dem «Druätvo srpske Slovesnosti» (d. h. Verein zur Förderung serb. Literatur und Schriftthums), der Verein hatte sein Hauptaugenmerk auf die serb. Sprache und wissenschaftliche Terminologie gerichtet. Dieser «Serb. Literaturverein» wurde im Jahre 1864 umgewandelt in den «serbischen GelehrtenVerein» (Srpsko ufcheno druätvo), der im Feber 1892 sich auflöste indem er in die kön. serb. Akademie verschmolzen wurde. Die königl. serb. Akademie besteht aus der Akademie der Naturwissenschaften, aus der Akademie der philosophischen, der Akademie der socialen Wissenschaften und der Akademie der Künste. Die Akademie veröffentlicht ihre Arbeiten in zwei Orga-, nen, dem «Glas» (Stimme) für Abhandlungen und dem «Spomenik» (Monumenta) für Material und Beiträge und dann in besonderen Werken. Au den «Serb, Literaturverein» reihten sich nach und nach verschiedene andere Vereinigungen zur Verbreitung des Wissens, der Bildung und jeder Art von Fortschritt-

50

LITOGATÖK LA IM A. FBEMDEN-BLATT