Beogradske novine

Br. 185.

Svečani bro] „Beogradskih Novina“.

Strana 3.

goje semenke i klice, a Tamo, aveti u sred leta prosipaju iito lišće po ostavljenoj njivici moje mladosti, i vatra rosi liljke po ostavljenoj baštici moga detinjstva. Po celu noć ne spavam, a kad se podigne, neveseo

Rastajem se od Tebe kad dodje mlada jesen, i po šumi osvoji poziaćena tuga, i žuli vrhovi drveta izgledaju kao zlatna livcda u vazduhu. Rastajem se od Tebe kad dodje pozna jesen, i donese

sam jer me sunce prezire, i raste moja mržnja protiv mene one duge časove razmišljanja i sećanja, i one strašne dvosama, i kao bič me šiba vapaj moje čežnje. mislene trenutke ijubavi i cinizma.

Stožerni nadliječnik I. raz. dr. Jakob Lochbihler, načelnik saniteta kod v. g. g. za Srbiju.

Moje želje i moje uspomene, sve je ostalo kod Tebe I kad sam pošao, i ja sam sad štur i prazan, i kad zora dodje lu meni je veče, i kad veče dodje u meni je noć, i sav moj život je tužno praštanje od Tebe. Siva ukočena seta je moje praštanje, a crna histerična tuga je moj rastanak. I prolaze godišnja vremena, i drobe se dani, i ja se jednako rastajem od Tebe.

Rastajem se r od Tebe kad dodje proleće sa crvenim srcem i crvenim ustma,' i sa krilom punim jorgovana. 0, kako bih rado u dlanovima kupio kapljice plodne kiše i zalevao mrtvu svoju baštu, i kako bih rado, na kolenima puzeći, pabirčic poslednje zrake sunca i zagrevao ostavljenu svoju njivu... Ali svake se noći Tamo vrši strašna ceremonija, i nevidljive ruke kaplju crni vosak u krv, i to znači da povratka više nema.