Beogradske novine

—

7. februara 1917.

Beograđske Novtoe

Srijeđa

Broj 86.

2 ,

T pređ ipanjolskoamerlčkl rat mnoge »astav©. Amerlčkl *o Nljemci drže re%ervlr«no. Bryan protiv r*ta, l Kb. .Washlngton, 6. februara. Bfyan Je na Jednom skupu ođ 0000 Uudl Izrekao govor, koj] Je masa , )opratila burnltn pljeskanjem. Oo je re> cao: Dufnost Je Anierlkc, da ne utazl u 1 ‘at. Nas nije Izazvao nlicdan narod. a i lema vjferovatnostl, da bl to kojl narod 1 učhilo. Kad bi nas pak neko izazvao, jbnda bl znali 1 odgovoriti. Kad već jejdan narod mora da preuztne vodstvo ltta putu za mir, zašto da to ne bi učinio narod? ; Nsma zapiieHe brodova. Kb. .Washington, 6. februara. Reutcrov ured javljaj Američka Nlatla nc namjerava, da zaplijcni njetnačkc brodove u umeiičkim lukama. |er bi to bio čin neprijateljstva. Brodovi .,!< r o it p r i n z W i 1 ii e 1 m“, ,,P r i n z tltei Friedric h“. ,,A p p a m“ i LK r o u p r i n z e s s i n C e c i l i e“ stoje već pod nadzorom vlade. Mjere, koje *u viasti preduzeie u panarnskom profcopu, nijesu neprijateljske prirode, nego su preduzete samo zato. đa se spriječi, kako bi posade svoje brodove di«!e u zrak i time ugrozile prokop. Nietnačka trgovačka podmornica | .,Ueulsciilan(i“. * | Kb. London. 6. februara, Rcuterov ured javlja iz W a s h i n gloua: Gotovo je odmah poslije služfbcue objave o prekiniču diploinatskih odnosa izmedju Anierike i Njemačke. ,u New-Londonu dignuto u vazduh prifedjeno pristanište za memačku trgovačku podniornicu ,.Deutschland“. W o 1 f f o v u r e d primjećuje ovoj vijesti: Trgovačka podmornica >,D e u t s c h 1 a n d" nije nasmpila svoa .treći put u Ameriku, nego se nalazi u JednoJ njemačkoj luci. ilarodn! poslnnici u InostrEnsiuu. ■ - jedan napis g. Svetc Jakšića. Kao što Je poznato, otišla je kraJem 1915. godinc sa odstupajućora vojskom pored srpske vlade i većina narodnih poslanika. koji su pos'.e mnogog lutanja prispeLi jedni u Solun, a drugi u Tčim. Od toga vremena prošio je više ođ godinu dana. pa izgleda, da narodni posianici za to vrenie nisu rdjavo živeli u italiji i Francuskoj. pošto je \ lada ponela sa soboiu i državnu blag tjnu, tako da poslanici nisu nikada bili bez svojih 'dijurnt, S vremena na vrerne saznava;lo se iz novina, da se skupština sastajala 'i douosila razne rezoiucije i izglašavala poverenje Pašiću, što nije bilo teško .oviin poslanicima. iza kojih nisu stajali biraći, kojima bi oir' mogli odgovarati. No jedno je izvesno: da se niko nije starao za zaostaio stanovništvo u Srbiji, ltoje je ostavljeno velikim delorn u bedi, li da političari od ponešenog zlata nisu odvojili ni jedan najmanji deo, da ga prate nevoijnima u domovlnl. Cak nl za činovnike l penzijonare preostale u Srbiji, kao I za njihovu siročad nije se niko brinuo. pa je njiiiov materijalni položaj tek toliko-koliko ublažen u času, kada se austro-ugarska vojna uprava velikodušno zauzela za njih I počela im isplaćivati jedau deo njiliovih plata. odnosnu pcnzija. Lanjske je godine g. Sveta J a k5! ć. do rata vlasnik ,,Stampe“ izdao u 2 e n e v i jedan napis, u kojemu žestoko napada narodne poslanike. sa kojima je iz Srbije proputovao kroz Itallju i

Francusku, I koji se po njegovom tvrdjenju vrio dobro provode u inostran»tvu. Ovaj je napis Izdao g. Jakšić u vezi sa memorandumom, što ga je u svoje vreme u Nizzi izdao „Klub posianika narodne skupštine sviju stranaka“ srpskoj vladi na Krfu, a u kojemu traži sazivanje narodne skupštine. navodeći kako ona ne sme ostati pasivan posmatralac sadašnjih dogadiaja. već mora učestvovati u spasavanju naroda i domovine. Osim toga ovim se memorandumom traži obrazovanje nekih sedam odbora, medju kojima i odbora, kojemu bi bila dužnost da kontroliše odašiljanje novaca preostalim u Srbiji. Ovaj su memorandum potpisali 6 ( > poslanika. dok su drugih 11 posianika iz raznih mjesta pismeno izjavili svoju saglasnost sa memorandumom. Kao što rekosmo, povodom t.og mcmoranduma Jakšić uajžešce napada narodne poslanike. On im u opšte odriče pravo da sada raspolažu svojim inandatom, pošto on veli, da ne može blti ni ustava ni parlamenta, kada je država sva u tudjim rukama. O. Jakšič naziva memoraiidum ..cinizmom“ i iznosi nekoliko slučajeva. kojima želi da dokaže, koliko su se u stvari narodni poslanici starali za svoj narod i njegove interese. On priča. da su se za vreme odstupanja srpske vojske ka Jadranskom moru poslanicl sastaii u »ekom katolićkoin manastiru u Skadru i da su tu jcd«oglasno doncli odluku, da se vladi podnese zahtev, da hn se u inostranstvu isplaćuju dnevnice od po 30 ainara, i to 15 dinara u srebru i 15 u ziatu. Na to je, veii g. Jakšič, vlada odredila. da se poslanicima isplati na ime dijurne 30 dinara u zlatu, a g. Pašiću za vreme službenih putovanja dijnrna od 200 dinara u ziatu dnevno. No i ovim nisu gospoda posianici bili zadovoljni, pa su rešili da od šefa giavne državne blagajne zatraže, da im izda svu državnu gotovinu. Po f vrdie:iju Jakšićevom ovlastio je g. Jaša P r o d a n o v i ć generalštabnog pukovnika Milana Gr. Milovanovićada izvede to oduzimanje drzavne gotovine, uveravajući ga, da je to odobrio i prestolonasljednilc. No šef glavne državne blagajne ipak je odbio taj zahtev i prečao je blagajnu engleskom admiralu W a r w i c k u. Kad su ooslanici iz Arbanije stigli u Rim. zatekli su tamo već 32 svojih kolega, koji su bili došli preko Soluna. Ovi su poslaniei, stigavši u Soiun tarno bili zatekli vee ogromno rnnoštvo begunaea iz južne SrOije. No p iriesto da potpomažu uve jadnike, oni su se sami nastaniii po najskupljim hoteiima i pri čaši vina doneli odluku, da iin se isplate dijurne za pet meseci u napred. Pošto su un te dijurne ispiačene, oni su preko Atene produžili pnt za Rim. a da se u opšte riisu navratili na Kri, kuda je bila stigla vlada sa večiin delom vojske. G. Jakšić tvrdi. da su narodni poslanici u Riniu, a posle i u Nizzi provodili takav život, đ:i su ćak i lahjanske i franeuske vlasti izjavile svoje negodovanje povodom toga. Ceo je smer pomenutog memoranduma, kako tvrdi g. Jakšić, taj što su poslanici hteli da izvuku koristi iz novog srpskog zajma. koji je u to vreme zakijučen u Parisu i Loudonu. S toga su oni hteli i cdrediti rečeni odbor. koji bi imao da vodi nađzor iiad pravilnim trošenjem budžetskih izdataka, dok su oni svu dotadanju gotovinu bill podelili sa ministrima i sa svojim rodjacima. Oni dakle hoće da upravljaju I novcem, koji je namenjen stanovništvu preostalom u Srbiji, vcii g. Jakšić, a do sada nigde ni u Rimu. Nizzi itd, nisu ništa uradili da pomogna tamošnjim svojim sugradianima. ( za begimce hoče

najedared da se staraju, pcšto su se sada skionili što dalje od njih. Za vrenie, dok je na primer u Auni bllo najviše srpskih begunaca, bavila su se tada tamo po Jakšićevom tvrdjenju sanio dvojlca posianika, i to se jeJan bavio izvlačenjem srpskih gradjana od vojne obaveze, a drugi vojnim liferacijama. 1 reći jedan poslanik pak. neki seoski pop. podneo jc u to vreme vrliovnoj komandi inolbu, u kojoj se veii, da su niu srpske trupe za vreme odstupanja uništile svo njegovo imanje, na osnovu čega traži odštetu u iznosu od 1,600.000 dinara. Ti su ifti Ijudi. velt JakŠić, u dogovoru sa ministroin vojnim, generalom Bojovićem tez znanja prestolonasljednika i vlade hteli da naplatc iz državne i;ovč ane rczcrve 120 . 000.000 dinara na ime nekih liferacija, o kojlma niko. pa ni Bojović, nije umo lačuo r oloziti računa. Pisac veli. da se po toj stvari vodi istraga u Londonu. OvaJ napis g. JalcJića napisan je u najoširijem tonu i kipti najtežim napadima protivu poslanika I mlnistara, a završava se primedbom da srpskom narodu piedstoj? još dve džinovske borbe, naime borba za oslobodjenje domovine prvo od n e p r i j a t e I j a t ud j i n c a, pa oncla od neprijatelja u redovima vlastiiog naroda. Naravno, da odavde nije moguče proveravati, u koliko su navodi g. Jakšicevi tačni, aii svakome je poznato, kakvu je uglednu ulogu igrao g. Jalcšić u srpskoj štampi, pa se s toga ne može preći ćutke preko napada. što ih on upućuje na adresu narođnih poslanika u inostranstvu.

nes$raniteni podisoraitlii rci. Preniještanje tcrsebciiiitgske ploveće kule svetifje. Kb. Amsterdam. 6. februara. ,,A 11 g e m e e n H a n d e 1 s b 1 ad e t“ doznaje, da če se terschellingska ploveća kula svjetilja premjestiti na drugo mjesto. O potopljeniu ,,Housetajiica“. Kb. Rotterdam. 6. februara. Prema jednoj vijesti ,,R e u t e r ov o g u r e d a“ iz VVashingtona brzojavio je američki konzui u Plimouthu američkora mimš’tarštvu spoljnih poslova. da je njemačka. podmornica, koja je potopila amerlfekl brod „Housetanic'*. daia posadi vrcmena da se ukrca u čamce. Tek kad je ovo učinjeno, ispaljen je torped. — Lloydova agentura izvještava. da su se iskrcali na suho kapetan i cijela posada ..fiousetanica“. (Prvu je vijest o potopljenju „Hoasetanica“ još prije zaoštrenja njemačkoameričkih odnosa donio ,,Reuter“ bez napomene, da se posađl dalo vremena za spasavanje. Op. Ur.) taii s / > Potopljen niskl iedreniak. Kb. Lonđon, 6. februara. Ruskl je jedrenjak „Brončaj“ pctopijen.

PollJka krallcolnE. O poliskoj voisci. Vježbalište u I) e b I j i n u. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina"). Krakov, 6. februara. >.N o w a R e f o r m a'* dcnosi izvještaj o vježbalištu u Debljlnu (lvangorodu), u kome se vrši obuka časnika 1 vojnika poljske vojske. Ućitelji su njemački časnici-iristruktori i

nežne Sulamite, nevine golubice Svete Zeinlje — jste najbolji simvol dtiboke visoke I devičansko Čiste Ijubavi čovečanske duše prema nebesnom ženlhu Bogu. sa čega >e ovoj pesinl, zbog njene uzvišenosii, i dat simbolički karakter i uvršćena jc u red agiografa (ketubim). Ovde se Ijubav čovečanska neprestano kreće Bcgu. Zbog tcga se ovu pesnu i uzima u alegoričkom smisiu. Ćutljivi lik ženihov rni vidimo telc pri samom svršetku drantc 1 to kaa reku senku. Sulumlta dnša starnzavctnog čoveka. samo izdaleka obuhvaU IJubav Božiju, U apostola Pavla tek I Božja Ijubav izlazi u susret ćovečanskoj. Novozavctnu pesmu IJubavl (I. Korinćan. XIII., 1—6 13.) apostol opeva nsred razmišljanja o darovlma duhovnim; all po spoljašnjoj formj ta Ilrskodubovno hlmna jeste visoka. Čista hirnna bez čustvenih sllka 1 zemnih senkl. Za označcnje pojma Ijubavi u grčkom jeziku ima dve reći: č.'/dnt] (a^ape) i šq ( oi ;. Sta je Eros to smo videli. 'A'/dmj, liflk, pored svoir ‘ csnovnog smisla. označava oau težnju, koja želi doneti i dati sreću ljuhljenom stvoru. Apostol Pavie reč d/nntj uzima u smislu ijubavl prema bllinjom, *H kako se osnova te ijubavi nalazi u Ijubavi prema bllžnjem, ali Uako se osnova te ijubavi nalazi u ijubavi prema Bogu, to ljubav prema bljžnjapi uzima karakter nekoristoljuhlja, ćistote i slobode, — svojstva koja su bitua u ljubavj prema Bogu. Ljubav je pravilo zu ispunjavanje sviju praviia ti životu; ona je novi zavt. koji je Hristos otkricvca život hrišćana. Kao takva, ona u svakodnevnom našem životu eini osećanje 1 pribavlja Bain .većiti život u ovom .vremenom

svem. S roga ie ona najveća tajna i najviše blago od svili darova čovećanskog duha. „Alco ja jezilce čo v ečije I andjelske govorim, a Ijubavi nematn, onda sam kao zvono koje zvoni. ili praporac koji zveči (J. Kor. XIIi„ 1—2).“ Zadahnuti pesuici, proročki zanosi i budjenja | posmatraća. osećanje neizlečenih govora s neba — sve bi to bilo nlšta, ako pri tom ne bl goreo luč božanstvene | ijabavi. „Ako imam proroštva i /: sve tajne l sva znanja. i ako imam svu : vjeru da l gore premiještam, a IJubavl neniam. ništa sain. 1 ako razdam sve iinanje svoje I ako predam tljelo svoje da se sažeže a Ijubavi netnam, nlšta mi ne pornaže (XIII. 2—3).“ Više pronicavuitje Čovekovo u božanstvene tajne 1 sila vere, koja dopi.-e dc izhvanja čudotvorne sile, — sve sile uma. sve žrive volje, |ia i sain ii\ot ništa su. ako to nije plod Ijubavi, nego pordostl ili trenutnog raspoioženja. Ljubav je veća od niilosrdja ( dobrote zato što je ovo dv>)je samo put k Ijubavi, lll raznoliko Javljanje Ijubavi, Ljubav mlluje l člnl dobro. ali svako dobročinstvo nije ljubav. Ljubav je žrtva i mučeništvo. U celom našem blću treba da iežl pečat Uožje ijubavi, koja se pokazujc u raspoloženju naše duše. u na?«in karakteru, kao nravl unutarnli jcz.g naš. Uporedivši ljubav sa oratorstvom. proroštvom, tajnom, verom i znaniem. », J, sa svakont velikom vrlinom. apostol nam u isio doba daje dukuie. da je ijubav Hajveće u svetu, ialažući nam sadržinu tog velikog I višeg blaga. Po njegovim rečima. Ijubav le tako složeno duhovno javljanje, onako isto kao što je složen i bljesak sunčane svetlosti. Llubav. govori on. bez koje je sve druge ništa. daje sobom sve što čoveka čini dobro-

deteljnim. Ljubav Je, rezimira on, mati js\l.iu vrlina. U nekoiiko svojih reči, on nam iznosi lo, čime tako savršeno karakiertšc takvu ljuhav. U tom opisivanju mi nalazimo poznate nam pojmove običnlh čovečanskih dobrodetelji. s kojima se srećemo svalcog dana i svak ig časa. No I alco u svoj prostoti Iznescui- ti mrn p.ijmovi, skupa, daju jedan pun bljesak Ijubavl, tog višeg blaga, kome su upravljene sve naše težnje. U opštem pojimanju tu ]e devet dobrodetcljl: 1- LJubav. — veli apostol. — dugo trpi“ ('frpljcnje), 2. „mnokrvna je‘ (g^ijozE'&ETCU, Dobrota); 3. „IJubav ne zavidl" (Velikodušnost). 4. JJubav ne veliča, ne nadima se“ (Smirenost), 5. ,ne č što ne valja' 1 2 3 4 5 6 7 8 (doftrjfio* odvrj, — Učtivost ili Održanje reda), 6. ,,ne traži svoJe“ (Nesebičnost). —• 7. ,,ne srdl se“ (Ucbrodušnost), 8. ,.ne mlsli o zlu“ (Prostosrdačnost), d. ,,ne rnduje se nopravdi a raduje se istlni" (Jskrenost), .,sv« snosi, $v« veruje, »vemu se nada, *ve trpl“. Kao takva „IJubav nikad ne pre»t.aje, a proroštvo ako će 1 prestatl, jeeici ako će uniukimti. razuma ako će nestatl" (XIII. 4—7), Težit® | „držlte se Ijubavl (XIV, 1)!“ To je tn čudnovata, ta uzvlšena himna. U svoj dublni svojoj, njena sadriina govori sama za se i ne treba kopientara. 1 sa kakvom silinoin. kakvim eduševlienjem i verom bruje, poslednjl akordi. Nenia sife, koja bi mogla pobediti hubav. Ona sve podnosi i ne pre-

časnici poljske legije. U D e b IJ i n u inia od polovice januara ovih škola: Jedna viša časnička škola, jedna niža časnička škola. jedna podčasnička škola, telefonska šlcoia. pijonirska škola, jedna časnička administrativna škola, Višu časnićku školu poliađjaju svi natporučnici, poničnici i zastavnici. U njoj predaju njemački časnicl I starlji časnici (egije. Nižu školu pohadjaju vojnici i potćasnici. Potčasnička je škola pođijeljena na bataljune. „Zieinja Ljubeljska“ javlja Iz L J u b I j i n a. da će se u V a r š a v i otvoriti ćetvoro-nedjeljni tečaj za stožerslce časnike, koju će pohadjati 21 kanđidat. Političke Izjave u Poijskoj. (Naročiti b.zojav ..Beogradskih Novina"). Ljnbljin, ć. februara. „Dzienlk Ljubljenski" javlja: Posljednjili dana održan! su u provlnciji mnog: narodni skupovi. kcje je sazvala poljska narodna stranka. na kojima je izraženo želja. da državni savjet rasprostre svoj rad na sva polja državnog života. Dalje je donijet zaključak, da se potpomaže poljska vojnička crganizacija kao i poljska narodna stranka. ..Ziemja Ljubeljska" javlja: Za vrljeme rada središnog oclbora za podpomaganje u Ljubljinu donijete su slijedeće odluke: 1. Da se državnom savjetu po žtiji posluži svlm maierijalom 1 ohavještenjima, kojima odbor raspolaže, 2. da se državnom savjetu obraća u svmia društvenhn- privrednim 1 prosvjetniin stvarima opštcg karaktera 1 značaja, koji se tiču zcmlje. Jednovremeno je predsjedništvo odbora upućeno- da se stvari. radi kojih se državnom savjetu obrača. prestavljaju samo sa gledišta zemaijskih i narodnili intercsa, a državncm savjetu da se ostavi da on cđhičuje o potrebi praktičnog riješavanjit pojedinih momenata. Njemačko staranie za poljske ratne zarobljenike. „Deutsche Warschauer Zei* tung* dcnosi: Susretljivošću je njeinačkih vlasti bilo inoguće, da se izvjesnom broju ruslcih zarobljenika poljske narodnosti, koji u oblasti generalne gubernije u Varšavi imaju porodice u bijednom materijalnom stanju, pruži prililca bolje zarade, kako bi bili u položaju novčano potpomagati svoje porodice. Jedan popis zaroblieničkog logora VII. korpusa pruža slijedeči pregled pomoći tih zarobijemh Poljalca njihoviin porodicama:

broj ot-

svota priposlane

mjesec

pošiljača

pomoći

oktobar

174

8.627‘38 maraka

novembar

242

9.50305

ckcembar

311

li.241‘35 „

ukt.pno 727 29.371 78 maraka Prosječno mjesečno 242 9.790-59 maraka.

Scijačka št&dtija u PofjskoJ. „Przeglad Wieczorny“ objelodanjuje jedan prikaz, prema kojemu su seljaci u Poljskoj za vrijeme njemaćko-austrijske uprave u novo-osnovanoj središnjoj blagajnici poljopri\Tednog udruženja za štednju i pozajmice uložili od prilike 200 railijuna rubafja, ovaj će novac — kako uvjerava „Przegiad Wieczorny“ — seljađ u Poljshoj poslije rata upotrijebiti u prvora redu za kupovaaije zeinljišta, tako te se računa, da će se u Poljskoj poslije rata mali posjed znatno povećati na račun velikoga posjeda. Jedan dan žmc. „Kurjer Polski“ saopštava, da su Poljaci u novo-osnovanoj poljskoj kraljevini drage volje dan 2. februara proglasili kao

kraćuje se. Na sve ona prostire svoj blagodatni rokrov, sve prima u svoj zagrljaj: — od čoveka do malog mrava. od Solomona do poljskog krina — sve pokriva ona svojom milošću, zagreva svojoin toi)lotom i cbasjava svojom svetlošću. U sve dobro. istinito i lepo ona veruje, svagda i na svim prostranstvmta sveta. Ona je istočnik, IcoJI gaji veru i nadu. Prolazi vreme, hladni religiozno čustvo, prekraćuje se proroštvo. gasni poezija slobodnog ekstaza, želja sa svojlm ideaiima kloni se grešnoj zemljl, all ljubuv se nikad ne smanjuje: kao neugasna žiža ona večnc gori u ljudskoj savestl. Ona je to sa čime ml ostajetno, kacia l umremo i primi nas u svoja naručja majka zemlja, od koje smo 1 stvorcni. Dostignitc i ..držite se Ijubavi!“ Svlm silama, svom jačinom duŠe težite njoj; kao lovcl gonite za dragocenom dobiti. „Dostlgnite Ijubav!" Taj zavet kao eho svojom duliovnom pesmom iz davnih vremena 1 daljina ostavio nam je apostol neznabožaca. „I Jubimo!" — završuje njcgovu mlsao apostol ljubavl Jovan; Jjublmo jedan drugog; jer Je IJubuv od Boga, i svalci kojl lma Ijubav od Boga Je rodjen i poznaje Boga. A koji nema Ijubavi. ne pozna Boga; Jer Je Bog IJuhav... i ijubav Je njegova savršena u nama Koji, dakle, stoji u Ijubavl u Bogu siojl I Bog u njemu stojl". — To Je najsavršeniji završnl deo apotezo Ijubavl, koju je lludskl um svojlm Jezikom umeo 1 mogao izreći. Iznevši najpre kult istlnitog ispovedanja i vere u ovaploćonog Slna božjeg, apostol se obraća Ijubavi. U Ijubavl je, veU on. i posvesivotn nje Bog i pcslao na zemlju ovaploćenog Jedinca Svoga za smrt. U

^dan žrtve‘% uadržavajući ee togn dana’ (vakog užitka, i tako uštedjeai novac dargf) vali za siromašnu poljsku djecu. .— / li . >«■ Iz poijskc šiampe. 1 ■ Iz <Va rš a v e javljaju, da oe ovih* dana ponovo da Izlazi jevrejski iist „Haresi^ r a“ (starojevrejskim slovima), koji je prije dva mjeseca bio primoran, da Lz ■taterijaP' nih razloga obustavi svoje izlaženfe. RUSlffl. ; Zdravica ruskog cara. Kb. Rim, 6. februara. ■- ,,A g e n c i j a S t e f a n i“ javlja iz Londona, da je car Nikoia za vrijeme rućka, koji je dao u čast učesnika na petrograđskoj konferencijf sporazumnih sila. lzrekao zdravicu, u kojoj je rekao: „Cvrsto osvjedočen u veliko značenje, koje će imati petrogradsko vijećanje na buduće opcracije, računam, da će ona doprinijeti ubrzanju konačne pobjede, koja je velikom snagom saveznilca osigurana na kopnu i moru. Dižem čašu u zdravlje suverena i državnih po-i glavara s Rusijom sprijateljenih i savezničkih sila. sa željom u što skoriilj uspjeh naše plemenite stvari, koja je stvar pravde i narodne slobode“.

Gičke I sporczumne sile. Izvršivanje sporazumnih zahtjeva. Kb. Atena, 6. februara. (Reuier). Engleski i francuski posla- ' nik su jedan za drugim razgovarali f ministrom spoljnih poslova o izvršivanjg. zahtjeva četvornog sporazuma, koji jo nijesu ispunjeni. Vlada ne daje nikakve izjave. Misli se, da se stanje povoljno razvija i da će zahtjevi biU ablaženi.

Borne na zapatlu. Vazdušnl napad na Dunkirchen. Kb. Berlin, 6. februara. Wolffovured javlja: Jedna Je njemačka pomorska letilica 3. februara’, uspješno bacala bombe na pristanišna^ postrojenja Dflnk.rchena, U tamošnjim je stajama izbio požar, koji se i U' povratnom letenju još dobro vidio.

nnlnovije DrzDinune uiiesti. General N'ivelie na kraskom frontu. Kb. Rim. 6. februara. ,,A g e n c i j a S t e f a n i“ javljaš; Glavni se zapovjednik francuskog sje-, vernog i sjevero-zapadnog fronta, general N i v e 11 e, nalazio od 1. do 4. februara kao gost talijanskog vojnog vođstva na talijanskom frontu. Generala je primio u audijenciju i talijanski kralj,) koji mu je tom prilikom lično predao veliki krst savoyskog vojnog reda. General je održao konierendju sa taliL janskim glavno-komandujućim, generaiom L a d o r n o m. pa je s njime posjetio talijanske čete aa frontu Krasa, gdje je nmogim talijanskim časnicima, u prvom redu komandantu treće armije. vojvodi od A o s t e kao znak bratstva; u oružju podario francuski vojni krsL % ■geaMH—gf’T'i ■ fi mi«pu »njiii ■ » ■ ■ ■ lz Mske l Bosne. Organizacija hrvatskih trgovaca. U Zagrebu je osnovaa „Zemaljski sasez trgovaca u Hrvatskoj i Siavoniji“, k<>jemu je svrha: 1. stvoriti organizaciju trgovačkog staIiša na području kraljevina Hrvatske i Slavonije, u kojoj će se sakupiti sva trgovac-

njoj i jest koren biagodatnog opščenja i zajedaice s Bogcm i nooeenjivih blaga za večni život. A to i čini cilj čovečanslcog života. Ljubiti bližnje, imati sposobnost voleti ih iskreno. do samopre-" gorenja 1 samopožrtvovanja, uči apostol, čini drugu polovinu usiova za stu« paiije u biagodatnu atmosferu carstva Božjeg. Taino gde ima mesta istinita ljubav, tu obrazuje ona nešto. što dolazi ljudima od Boga; ko Ijubi tome se Bog pokazuje, sljedstveno. on zna Boga; rodjen je od Boga (1. Jov. posl. II, 29; III, 9) i jest sin Božji (111, 1); ko Ijubl, Boga taj zna Boga ne samo verom nego I neposrednim unutarnjim čustvom. Naprotiv. onaj, koji ne ijubl bližnje, znači da nema pravilnog poznanja o Bogu i u završno] tačci svoga žlvotnog cilja ne vidi ono svetio cduševljenja slnovstva Božjeg, niti oseća ono bogastvo što) proizlazl od Duha Božjeg (I. Kor., II.' 14). *0 6slgdyam} šoviv (IV, 8), Bog je ljubav! cdušcvlcr.o kllče apostol. Koliko vcre samo, koliko nade I svetosti u ovim rečima! To le fcez sumnje najpunije I najdublje preciziranje naravstvene prirode Boga, I bogoslovlje nlkad nije nioglo dati uzvišeniju i dostupniju deflniciju hriščanskom pojimanju o naravstvenom biću Boga. Objavljujući učenje o Bogu. kao o ijubavi, apostol ima za predmet ne odrečnu doktrinu, nego stvarni dokunienat svjeiska-istoriskog : značaja, koji se zaključuje u poslanstvu isusa Ifrista. U tom faktu se objavila Ijudskoni umu nedomišljiva Ljubav Božja prema svetu i čovečanstvu (IV, 9; III. 16) čija se veličina osobito dokumenrira time, Što je darovana ljudima bez ikakvih njihovih zasluga; već naprotiv’, uz najteže i mnogobrojne krivice njihove pred Bogom (IV, 10; Rigi?-,