Beogradske novine

Br. 96.

Uskršnji prilog „Beogradskih Novina“.

Str. 5.

Vranju žene prevodeći je nai srpski oduže je, iskite, i same dioipune. Prvo se izgovori mantafa na turskom, onda se izvuče kitja, i onoj čija je, kaiO u nekom prevodu, kazuje se: maintafa. Otpoče. ,,Ja ne znam šta mii je! Otkad te videh, svet mi je ‘Uesan. Uzalud igra, pesma' i veselje, uzalud sve! Oodji, dušo, ili podji pored pendžera, da te vidim, osetim miris tvoje kose i sagledam sjaj tvojiih' ačiju. Ah, đevojko moja! dia znaš kako te volim i ginetrt za tobom! Draža si mi no rodjena majka i sestrai mojai, milija mi je tvoja tanka polovina i ravna snaga, no'sve blaigO'stambolsko! Dodji doveče Mi lupi na kapidžik, baci mi makar kamen preko zida, te da ga metnem u nedra i ljubim... Oh dodji, dodji i jav4 mi se!“ Devojčica, poktrivena velom, zavuče ruku u eupče, pomeša i izvadi jednu kitu. Sve se nagnuše da vide, čija je. Zaplamtelih obraza, pognute glave, pruži jeđna ruku i uze kiitiu. — A čekaj!... poviče jedna starija žena i poče je peckati. — To li ti svako veče, kad se vraćaš s njive kući, pinolaziš onaimo, a?

— Ama teto! promuča siroto devojče i pogleda je pogledom punim molbe. „ Zašitta mi srce cepaš? Ne srnej se na drugoga, ne gledaj ga, svest mi se gubi! Tako mi Boga, zakukaće kukavica nald našom kućom . •. Reci mi, pogledaj me, nasmej se, te i jai da vidim biser tvoj, da i mene ogreje sunce tvojih očiju. 0 devojko! zašto me ubijaš?! Majka moja plače, plače ona, a ja venem. Kažem ti; ubila si me! Nemoj! tako ti duše, tako ti milošte materine, nernoj, devojkoi, ne okireći glave od menei Zašto kriješ lice u jašmak kad prodjem, zašto bežiš u ćiler kad dodjem? ... Hajde! Vidiš, cveće je zamiirisalo, dtul se razvio, karanfil rascvetao... sve miriše i peva, hajde i naše duše da pevaju ... Hajde, devojko! Majka te ntoja čeka. Djul'su je nakupila za tvoje ruse kose, baklavu za rnedna ti usta, šerbet i madžun da te rani i čuva •. . Hajde! Reei samo, pa eto mene da te vodiim u kuću svoju, raj tvoj!“ ... Od treće mantafe čuh samo svršerak: „ Dragi, diragi! dodji doveče, biću na kapidžiku. Evo već itlri dana kako čuvam jagode za tebe. Dodji. kuoni na kaipidžik, pusti kroz rupu svoj glas, te da osetim dah ti vreo. Dodji! KoJiko puta čekam u bašti i gledam na Itvoj pendžer... Dragi, dušo duše! dodji da osetim raj svoj i izumrem na ustTna ti?“...

Trg u Kos. Mitrovici.