Beogradske novine

Str. 6.

Uskršnji prilog „Beogradskih Novina“.

Br. 96.

Kragujevac, ces. i kralj. okružno zapovjedništvo.

Čačak, ulica"' cara Franje Josipa.

I kita se pojavi. „Cija je?“ viču sve razdragano, ali se od stida nijedna za nju ne javi. Ostaviše je na stranu. „Prvi piM izidjoh u baštu, uzabrah cvet, pomirisah ga, ali iz njega izidje losa i ujede me. l'ako i ti, dragi. Prvi put kad me vide, slatko me pogleda. Posle, zanirsi kose moje guste, raskopča jelelk, razgrnu grudi i ljubljaše mc. Komšike, crne duše, irekoše ti, da sam ti neverna, i ti me, nairuženu, ostavi. Srce mi puca, ali još te volim. Idi drugima, ljubi ih, celivaj, pa olpet dodji, dragi, meni. Ne ljutim se ja, već hvalim Boga što tni ‘tle dade. ‘A još više ćtt ga hvaliti i slaviti, ako tni se opet vratiš i celivaš me... Ah, moje cveće tako lepo cvetla, jer ga suzama zalivam. Tice mi tako slatko i tužno poiju, jer ih leblebijom liranim, što sam za tebe čuvala... Dodji, dragi, dodji mili!“..I oittpočeše se redjati sve lepša za lepšom. Sunce boše već klonulo, hladovina se raširila, a iz bašte pirka vetrić- Medju granjem ruža i jorgovana izvija slavuj, a povrh drveća, kuća i celog ovog zelenila, u svetlom zraku, klikće ševa. One se sve skupile, zgurile i. razjapurenih obraza, svetlih pogleda, zatalasanih grudi, slušaju mantafe, a ručicama stliskaju srce, da im ne kuca tako jako i silno ...

Odjednom izidje i nniojja. Poznadoše je po crvenoj vrpci. Mati je, pri prevddu, poče izvrtati. Ali uze druga žena i poče je prevoditi: ,,Ne boj se ti rnene! U dno mora sići ću, da izvadim alem za 'tlvoje čelo; zlato celoga sveta doneću ti, da te ukrasim, nakitim i nagizdaiin! ... Sve što se može, to ću ja da učinim, samo tebe da obasjam i uznesein... Ah, da znaš kako mi duša golri za tvojim dahom, kako grudi strasno dišu za 'tivojim nedrima? ... Dodji u moju baštu, naberi cveće, zakiti se njime. Pa takoi zakićena, urešena i umivena jutarnjom rosom, padni na inoje krilo, da te nijam i ljuljkam... Da snevaš leD sanak, da snevaš mene i moje želje... Kad mesec obasja, noč dodje, javi mi se. Reci mi da mc voliš, te> da lakše spavam... Da me ne pije sveftlost mesečeva i blaga, tiha noć ... Hoćeš li? Uzećemo se za ruke, poći ćemo u svet, da se ljubimo i grlimo... Bežaćemo daleko, daleko!“ ... Izidje i njena: „Svu noć sedim i mislim na tebe. Djerdjev ne mogu da držim. Ako vezem, vezem tvoje oko i usta; ako pevam, pevam tvoje pesme! ... Ah da znaš, dragi, kako te željno očekujem? Kako mi sva snaga trepti ko list na gori... Ah!“...