Beogradske novine

Straua 2.

Nedjelja

BEOORADSKE NOVINE

26. avgusta 1917.

Broj 234.

narod bio uvek upućen na samoga sebe. ,,U se I u svoje kljuse'* — veli naša poslovica. To je filozofija naroda. kojeg su prijatelji uvek izneveravali, te je sve, što je njegova burna istorija zabeležila, morao sam znojem i krvlju izvojevati. Naš narod je mnogo patio i s/tradao, ali je po urodjenoj bistrini umeo, makar i u dvanaestom času, da otkrije i s t i n u i udari p r a v i m p ut e m. Izgleda da taj dvanaes.i čas počinje otkucavati. Najbolji je dokaz za to londonska zdravica Rašićeva. I ako je slab državnik, on je kao čovek doivoljno promućuran i lukav. Banket u Londonu udosili su njegove plačenc pristalice. Pašić ie tom prilikom slavIjen kao znamenita, istorijska ličnost, kao velikan svoga naroda. On se razine+ao ua b:mkctu, kazirao o kulturi i civilizaciji, vršio deobu tudjili zemaIja . . . To je, naravno, bio praji u ;o č i, ali ja on bio potreban, da bi se obnovila Pašićeva slava polliič-ka, koja je u veliko medju Srbima potavnela. Onim našim mučenicitna tta sohinskom irontu, počelo je pucati pred očima. Otuda zaverc oficirske i ministarske krize. Preti, dakle, opasnosit, đa se Srbi razaberu i progledaju, a. to treba jsrpečavati. Zato se, eto, Pašiću prirenjuju banketi. Ali jc dvanaesti čas počeo otkucaViiti, i mi, ovdc, osećamo: da se Pa«iču i kompaitiji izmičc, postupno ali $iguriio, t]c ispod nogu , , .

Preokret mištjenja u Engleskoj? jCNnročitl brzojav „Beogradskili Novina") Budimpešfa, 25. avgusta. A z E s t" javlja iz 11 a a g a: Kako se u ovdašnjitn dobro informiranitn krugovitna saznaje, štoji Engleska p r e d v a ž n i m preokrcto m. No satno što radnička stvamca zaluijeva, 'đa Englcska bude zastupana na stockliolmskoj koiiferenciji, ttego i št-aiupa počiujc da pišc m iroljubivijc te nijedau list ne traži, da se papiuska ;io:a naprečac odbije. EnglesKa je v.'a’da već ncdjcljama ovamo pratila to »rotivrahio raspoloženjc, pa ie to je'dan od glavnih razloga, što jc forsirala giavnu ofenzivu. Ako ova ofenziva ne ibnesc odlukc, a više je nego sigurno d.t je nc će donijeti, onda će biti vlađći priuiorana da sc pokori ovoj Jttaroduoj želji za mirom ili da cdsttipi.

Po'ožaj na ratištima. S u đ n e u t r a 1 n o g n 0 v i n s t v a. (Naročiti brzojav „Bco^rađski'i Novina'O Budimpešta, 25. avgusta. ,,Az Ešt" javlja iz Rovtcrdama: Vojni kritičar ,,N i e u W c C o ti r a nta“ siunnja, da ćc ofenziva sporazumnih sila bilo kako utjccati na razdiobu sila središnjib v’.aslti. Središnjc vlasii docluše itnaidu u ovaj čas punc ruke pcsla na svim frontovima evropskog koutincnta, ali su njihove si!e tako podijcIjene, da one mogu svagdje dati uspješnog otpora. Naroeifo to vrijedi za Mackensenovu vojsku, čiic se namjere ofenzivoin na Soei ne mogn osujeU.ti.

Strahovit požar u Solunu. Kb. Atena, 25. avgusta. Reutcr javlja: U Soliinu je p on o v o i z b i o p o 2 a r. D o o v o g tiasa, k a d o v a j b r zo j a v o t! 1 az i, i z g o r j c 1 o j e p r e k o 1000 k ti ć a.

Sto jc na meni takovoga, što te privlaei? Kakav ti sc ja prieinjam? Oovorio je sve upornije, ncstrpijiVije, a u glasn mu se već osjeeala ona prvašnja razdražljivost. Silila se, da mu što odgovori, samo da ga uiniri. A bilo joj jc tako teško. A on je sve razđraženijc ponavljao. — Zašto me voliš — zašto? Vidjelo se, kako ga jc to pitanje stalo niučiti. On nije tnogao vjcrovati, da bi ga itko mogao voljeti, ikoja ženska. On nije ni jcdnc poznavao, osim onih kupljenih. Bio je navikao gledati svc crno i povećano. Nijc dapače u sebi nalazio ni jedne dobre ili lijepe crte. Kad bi mu se na eas javila koja »ijepa tnisao — on bi si ju sant razrov ,to. NjegoVa uvijek nemirna narav sve bi raščinila, razorila. I najijepšc, on bi si u jednom časit bio kadar satn aništlti. — Voiim vas, jer ste nesreini. Pogiedao ju začudjeno. — 1 Ja sam nesretan? Tko ti je to rekao. Vlasto? To nije istina. Tko ti je to kazao? Kako ti to znadeš? — Tako. Znam. — Nije istina, Vlasto. Kako bi me ti zato voljela. Reci, reci, zašto me voliš? Pa i ako je istina, da me voliš radi tcga, jer sam kako ti kažeš, nosietan — zar je to jedini uzrok? Zar me samo zato voiiš? Ne, ne, ovalcovi ijudi, kakav saiu ja, ne mogu nikoga ladovnii. Ja to znadem/ Znadem pozitivno. Kako bi čovjek mogao voljeti trn, kcji mu se zabada pod kožu. Ja tebe mučim, ja vidim, da te mueim, ali -o nc mogu inače. Reci mi pravo, reci mi iskreno. zašto me voliš? t

Nova potapljanja. Kb. Berlin, 25. avgusta. Wolffov ured javlja: U zabranjenoj zoni oko Engleske naše su podmomice pouovo potopile 20.000 tona. Medju potopljenim brodovima bio je engleski naoružani partii brod „Adelie“ (3847 tona), natovaren drvinta za Englesku, dalje jedan ncpoznati naoružani partti brod (najmanjc 4000 tona), kao i jedau tereitii parni brod na putu za Englesku. Načdnik adniiralskog stožera mornarico.

Papinski prijedlog za mir. Savjetovanje njemačkog kaucclara sa stranačkim vodjima. (Naročili brzojav ,,B: ogradskih Novina'). Berlin, 25. avgusta. U sinoenjoj konferenciji kancelara sa sitranaekim vodjlma je utvrdjen način, kako će radi odgovora na papinu notu moći zajednički raditi kaucelar 1 Rcichs'fag. Njemački odgovor na papinu uotii. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novma'O Beriin, 25. avgusta. U pairlameiiitarnim krugovima so govori, da je izmedju vlade i stranaka Reiclistaga postignut sporazuni o učešću stranaka u prethođnim razgovorinia o važnim pitemjima. Obrazovaee se jedan odbor, u koji će svalca stranka izaslati po jcdnog člana. Taj će odbor prvi put stupiti u akeiju pvi predstojcćem sastavu odgovora na papinu mirovnu notu. Uticaj mirovne noto u Lngieskoj. (Naročiti brzojav „BcogradskLh Novina") Bern, 25. avgustta. ,,Zfi r iche r Pos t“ donosi pismo svoga londonskog dopisnika o držanju raduištva prenta stockliolmskoj konfcrenciji i o iit-icaju papine note. Dopisnik nvjeravfi', da je englesko radflištvo uprkos držanju vlade riješeno, da pošIje izaslanike u Stockholvn. Iz toga se vicli, veli sc daljc, da je Hendersot'i bio svjestan svoje jačine, kad se zauzimao za S'tockliolm i da je bolje razumijevao duli, kojint je radništvo zadahnuto. Neki dobro obaviješteni lcrugovi tvrde, da će vlada morati popustiti, ako hočc da se izbjcgnu pobtme. Da li ee LIoyd Oeorg biti i tada niinistar predsjednik, to je pitanjc. Ponovo sc govori o dolasktt Asquitha. Sta više, i Heuderson se poininje kao ministar predsjednjk. Što se papine mirovnc nofe tiče, pojmljivo je, da u času, kad sii se razbuktale unutarnje prepirke, mirovna noia ne može bili dobro došla. Oni, koji su odmaii izjavili, da jo mirovna nota sastavljena u interesu AustroUgarskc i Njetnačke, težili su da narod zadaitnu predrasudama protiv papinih prijedloga. To je prije nekoliko mjcseci još i moglo bifi, u sađanjim trenutcitna se teško vjeruje takvim optužbama. Stockiiolmska prcpirka jc scbom donijela, da jo naro'd u opšfce obaviješten u pravcu mira. Drži se đa je mir rnoguć, ako Njemačka učini one koncesijc, kojc su neophodno potrebne. Papa je izabrao zgodan momenat. Ako bi središnje vlasti prihvatile no'tu bez veIikili iztnjena, onda je u sporazumnim zemljama, sudeći po Londonu, mogitćc i ono, što se nije nikad očekivalo. List upozoruje, u vezi s nedavnoin izjavom državnog kancelara, na gornja znaeajua razlaganja svoga londonskog dopisnika, koji nc važi kao pretjerani prijatelj mira.

— Ja ne znam. Volim vas. — Aii zašto? Što voliš u mcni? — Što? Volim vašc oči... i kosu... i ruke ... vaš glas voliin govorila je prekidicc, gledajuei uporno u daij. Bilo joj je, kao da ona to ne govori, oa to nisu njenc rijeei, njcn glas. Kao da sluŠa ortoga predavaea, kojega jc jednom ču!a na sajinti u nekoj panorami. Držao je u ruci umjetno srce, rastavio ga i tuinačio: Ovo je lijeva kletka, ovo desna. Svaka se đijeli opct na dva dijela. Ovo su žilc odvodnice, ovo dcvodnice itd. A srce, srce, gdjc je srcc? pitala sc Vlasta. Ono srcc, što tako čcsto čeznc za neeim nepoznatim, što se grei od boli I dršee od radosti? 1 dok jc sada odgovarala na ivina pitanja, osjeeala je u onaj mah, čim jc koju rijcč izrekla, da nije kazala Istinn. U onom trcmi, čim jc prošla preko njetiih ustiju, čim više nije bi!a samo njezina bcsvijesna slutnja i osjećaj, nego je poprimila neki oblik, boju i glas u ouom je trenu i prestala bitisati. A ipak se jc siiila, da govorl i dalje, da sc on opet ne razdražuje. A on nije prestao pitati. Neprcstano su mu doiaziia uova pitanja, kao da iie litio raskriti, raskklatl sve do kraja. Njezine je tvrdnje pobijao s tolikom vatrom, takovim uvjerenjein, a u isti ju jc čas molio, ncka govori dalje. (Svršiće «e.)

Odgovor sporazumnih sila. (Naročifi brzojav ,,B ogradskih Novina") Budimpešta, 25. avgusta. ,,Az E s U javlja iz Ženeve. Prema ,,P e t i t P a r i s i e n u“ već je sastavijen odgovor sporazunmih sila na papinsku notu. Odgovor n i j e o d b ij a j u ć i, nego uzdržljiv, tc će se predati Sverom Oen naredne ncdjclje. Iz današnje Rusije. Ustavotvorna skupštiiia. (Naročiti brzojav „Bco.;radsk.h Novina' ) Petrograd, 25. avgusta. Pčttogradski brzoiayni ured javIja: S obzirom na t<fc što veći' dio rada u sastavljanju izbornili spiskova pada u đužnost opština. i zcmstva, a ovi opct moraju bi-ti izabrani na osnovu opšitag prava glasa, to se vlada našla primudjena, da izbore zu listavotvornu skupštimi odredi na dau 25. novembra, a skupšUna da sc sastanc 11. deccmVra. Ukrajinski kongres za šio sKorijl mir. (Naročili brzoj v „B o^radskih Nov;na“) Stockholm, 25. avgusta. Opšh kongres ukrajinskog naroća u Kijevu donio jc ovu rezoluciju: Uzitnajući u obzir, da bi dalji rat mogao uništiiti sve tekovine revolucije kau i auOonomiju Ukrajine, kongres je ovo odlučio: Rat se mora u najkraćcrn vremenu završiti. S toga mora privremena vlada pozvati Englesku, Francusku i ostale saveznike, da zajedno s Rusijotn ncodiožno oipočnu pregovore o miru sa srcdišnjiin vlastima. Ako bi se saveznici torne protivili, privretncna vloda mora obustaviti sve ratne operacije. Opsadno stanje nad Finskom. Kb. Stockholm, 25. avgusta. U Haparandi se proširila vijcst, da privremeua vlada namjerava proglasiti o p s a d n o s t a n j e n a d F i ns k o m. Pokušaj atentata protiv Kornilova. Kb. Stockholm, 25. avgusta. Kod stanice Horsa dogodio se sudlar vozova. U petrogradskom vozu nalazio se ruski gcuerahsiin K o rlt i i o v. Prisustvo đuha vodjc Iokomofive spriječilo jc nesreću. Oovori se, đa je to bio pokušnj ajggtata protiv generalisima. >[j |ft J: Brusllov o ruskoi vojsci. ' (Naročili brzojav „Beogradskih Novina“) Kopeniiagen, 25. avgusta. U ,,B i r ž c vTj a V j e d c m o s; i“ je objavio Brusilov otvoreno pismo, u kome veli, da mska vojska za sada nije sposobna za borbu. i Rusija i njena vojska preboljevajn u ovom trenulku tešku bolest, On ličsio ima pravo da zahtijeva, da Ru-sija sazna pravu istinu. Nije nikađ podlRRtT'ostavku i dobrovoljno ne bi nikađ iznevjerio vojsku. Žalosne prilike u ruskoj vojsci. Kb. Pelrograd, 25. avgusta. Oenieral B o r i s o v, saradnik Aleksejev, objelodanjuie u„Novo je V rcra j a“ članak pod naslovom: „Vrijeme je da prestanemo rat sniatrati igračkom“. U članku, koji prikriveno napada i Kercnskog, opominjc se narod, da sam sebc nc da frazama zavarava/ti o d'obrom držanju ruskih četa. Kakva disciplina vlada u ruskoj vojsci, vidi sc najboljc n pcfrogradskim ulicama, gdjc sc nc samo časnici nego čak i generali moraju sa pločnika ngibali pijanim vojnicima, i gdjc straže umjesto da vrše svoju službu, bezbrižno sjodc, spavaju iii se zabavljaju sa radničkiin ženania.

Nova talijanska ofenziva. Sedainnaest uapada na jednom niestu. (Naročili brzojav „Beo račiskih Noviua") Koln, 25. avgusta. Dopisiiiik „Kčlnisclie Zcitiing'‘-a na frontu Sočc javija: u borbama na Soči može se računati, da jc 50 talijanskiii brigađa izbačeuo iz borbe. Borbe na južnoj polovhii visoravni K f a s a vanredno su žestokc. Ostaci sela iz desetc borbc na Soči sad su sa sviin nuišteiii. Danias, pe.og borbenog daiia, Talijani sn samo na jednom mjestn najmanje sedamnaest pnta uapadali. Uspjeli im jc bio ncznatan. Taiijanska štampa o borbi na Soč?„ (Naročiti brzojav „Beograiskih Novina") Ziirich, 25. avgusta. Milanski listovi prestali su izdavati vanredne brojeve o toku borbe 11a Soči. ,,Sccolo“ javlja: Prodiranje Talijana ido sporb, š!o je razumljivo. ,,C o r r 1 e r c d e 11 a S c r a“ piše, da su prepreke, koje se moraju savladjivafi sve veće.

Pokret za mir. Vodje soeijalističke radiričke stranko protlv držanja sporazumnih sila. Kb. AmsterdaCn, 25. avgusta. Stockliolmski dopisnik „Aljffemeeli Handelsblad“-a imao je razgovor s vodjom aocija'.istčke radničke stranke u Nizozemskoj, Troelstrom, i ovaj jo

rekao, đa su Engleska, Francu ka, I a’ija i Sjedinjene Uržave sklopile čelvorni savez protiv Stockholmskc ko f rencFe, a iz izjave Kerenskog da se vidi, da Ri> sija nije pristupila tome savezu. Stockholmska konf rr-ncija je pa:t jska stvar intemacionalaca, a pokrenuli su jc socijalisti sjaveraih evropskih država. Niko drugi, već glavom Brantng rekao je, da si 1 e sporazuma svojimpostupkora protiv konferencije izazivaju vjerovanje, da se one plaše od pregovora o uslovima za mir, i da taj njihov postupak stoji u opreci s načelima slobode i demokracije, za koje oni vele da se bore. Sad ja dosta iz'vjesno, da srečlišnje s'lo s Ru ijom žele mir, jer drže, da sebi d dj'm tokom rata no mogu v!še mnogo koiis'Jti, dok sile sporazuma žele ral iz razl-gi, što se nadaju da će još moći nešto dobiti. Sporazumne sile ne mogu da tvide, da se nalaze u stadiju odbrams, one su prožete osvajalačkim d,.hom. Zb g toga su prvc za, a ove druge prctiv kon : ferenc.ije u Stockliolmu. Sporazum e i e naime boje se te konfere.ici.e kao ku o, dok sređišnje vlasti očekuju n en le u'tat posvemašnjim mirom. No i xi državama sporazumnih sila počela je već da sve to više jača protiv-imperijalistička struja i fa stiu a m ’ži 'l ko-, da savlada težnje sa'đašnjh upravn a sporazumnih s'la. Naša propagan la ši i sebi put u t'.in zeml’ama nečavenom brzinom, te će milijumi biLi piožet. našim ciljevima mnogo prije, no što ćemo mi irnat piilike, da ove u ko f ren i l ut rdimo. Jedan pametan francuski glas. (Naročili brzojav „Beogradskih Novina”) Bern, 25. avgusta. ,.P e t i t Pa r i si e n“ javlja: UlavIio vijećc departemcn a Hauto Vienne donio je odluku, kojom se proiivi obnarodovanju odbora za lijevu obalu Rajtie i izjavljuje, da svaki smjer o prisajedinjenju njetnnčkih oblasti može samo odložiti čas zaključenja mira. Mirovne demunstracije ii Raliji. (Naročili brzojav ,,B o ra’is'i'i Nov na“) Lugano, 25. avgusta. U Castel Bologncse trajale su vrlo žestoke demonstracije za rnir; njih je policija mogla savladaii tek kad se la'.ila najsurovijih sredstava. U gradu je objavljeno opsadno stanje i sve su gostioiiice zatvorene. Jedan glas za inir iz Ralije. (Naročiti brzojav ,,B o-radskih Nuv'na') Zurich, 25. avgusta. „Tagesanzeige r“ javlja iz Rima: ,,Tribuna“ u svom uvođniku daje izraza želji, da se kralj što prije zauzme za pravedan i trajan mir. Srpska sociialna demokracija biće zastupljena u Stoekholmu, Srpska socijaJna demck a:ija d b la jo poziv od socijalističke intemacijonale da učestvuje na koaferenci i u Stockholmu. Ona se ođazvala tome pozivu i odlučila, daju zastupa na kcnfeienci.i u Slockholrmt gospodin iJušan Popović, biv. urednik „Radničkih Novina' i tajnik socijalističke stranke n Srhiji. Oospoditi Popović polozi na put u Stockhohn za dan-dva.

Budućnost Elsas-Lotaringije. (Naročili brzojav „Bcogradskih Novina") Berlin, 25. avgusta. Juče posiijc podne je priniio državni kancelar poslanike Elsas-Lotaringije, što se (iovodi u vczu s predstojećim uredjenjem položaja ElsasLotaringijc u obima države. U veče jc kancelar otputovao u giavni stan. Borbe u Maćedoniji. Boinbardovanje Bitolja. (Naročiti hrzojav ,,B o radski.i Nov na") Stockiiolm, 25. avgnsta. Iz M i 1 a n a se javija: Prekjuče poslije podnc bombardovan je Biitolj puna čotiri sata. Na grad jc izbačeno 20.000 topovskili inetaka, jcdan jc dio grada zapaljen. Nekoliko desetina kuća je porušeno.

Njemačka. Dr. Michaelis kod cara Viiima. Kb. Borlin, 25. avgusta. Wolffov urcd javija: Car Vilim je juče prije podne primio u glavnom stanu državnog kanceiara dr. Mlcliaelisa i saslušao njegove izvježtaje. Poslijc loga je kancelar bio kod cara na ručkti.

Najnovije brzojavne vijesti. Esad paša u Ateni. (Naročiti brzojav„Bcogradskih jNovina'O Bern, 25. avgnsta. Listovi javijaju iz A t e n e, da se u vladinim krugovima pridajo veliki značaj konferisanju Esad paše s vladom. Danas Esad paša putuje za Švajcarsku. Grad i okolica. Onovni kalondar. Danas je nedjelja 26. avgusta, po starom 13. avgusta. — Rlmokatolici: Zeflriu р. Pelagija ud.; pravoslavnl: Makslm. Isoovednlk. Casnička 1 člnovnlčka kaslna otvorena je do 12 saU u noći. C. I k. vojnlčkl dom: Citaonlca, soba za ptsanje I igranie, kantina. Otvoreno od 7 sati iz juira do 9 satl uveče. Slobodan prlstupsvakom \ojniku. Bcogradski orfcum (u bašli Hote! Takova); Uvljc predstave, prva u 4 safa poslije podne, a druga u 6'30 uveče. Kinematografi: Vojni kino (Koloseum): U -1 i 6 sati poslije podne predsiave za vojnike. — C. 1 kr. gradjanskl kino (Paris): U 2'30, 4 i 6 satl poslije podne predstave za gradjanstvo. „Slavija": U 3'30 i 6 sati poslijc podne predstavc za gradjanstvo. Noćna služba u apoiekaina : Od 26. avgusta do 1. septembra vršiee noćnu službu u Beogradu ove apoteke: Dr. Panić, Saborna ulica 77; Nikolfć, Bitoljska uf. 2; „Crveni Krst", Beogradska uliea 2 i SIojić, Saraje\ska ulica 70. Paroplovna veza. Iz Beograda za Zemun: 6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12 sati prije podue; 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9 sati poslije podne. lz Zemuna za Beograd: 5 30, 6-30, 7-30, 8 30, 9'30, 10 30 i 1130 prije podnc; 130, 2 30, 3 30, 4'30, 5'30, 6 .30 7 30, 8 30 1 9 - 30 poslije pođne. — Iz Z e m u n a za P a n c s ov u: u 1 sat posllje podne i u 8 sati u većc. — lz P a ncsove zaZemun: U 6 sati izjufia i u 4 sala po'liie podne. — Ladja, koja vozl izmedju Zemuna i Pancsovc i o ratno ne pristaje u Beogradu. — Brodarski saobraćaj 5 a b a c-S m e d e r e v o. Polazsk iy Sapci za Beograd četvrtkom I nedjeljom u 8 i po sati izjutra. Dolazak ti Beogiad u 12 i po sati poslije podne. PoncdjcI,kom odmor broda u Smederevu. Botanićka bašta. Otvorena utorkbm, četvrtkom, nedjdjom i praznicima. Posjeia bolesnika u bolnicama: U bolnici „Brčko*: od 2—4 sata poslijcpodne. U bolnici ,,Brflnn u : od 9-30—12 sati prlfe podne i oii 2—4 sata poslije podnc. — U с. i k. gradjanskoj bolnici: u utorak, čeIvrtak i nedjelju od 1—3 poslije podne. Riječno k u p a ti I o n a S a v i, ofvoreno od 6 sati izjutra do 7 sati uveče. Rhnokatolička služba Božja. Danas u necljelju 26. avgusta slifžiće se: 1. U konaku: u 8 safci sv. Mfea sa hrvatskom i njemačkom propovi'edjit za vojrJšfvo. Pribivati službi može i gra« djanstvo. U 10 sati služba Božja sa talijauskom propovjjeđju za ratne zarobljenike, 2. U župnoj crkvi (Poslamčka; ulica): u 8 satr tiha sv. misa, a u 10 sati pjevana misa i njemačka propovijed. U 4 sabi poslije podne večemjtca. U radne dane počirna prva sv. jnlsa u 61/2, a druga u 7% sati ujutro. Istorijski kalendar. Današnji dan, 26. avgust igra znac« čajnu ulogu u istorij napol onovskih žrtava. Dok sc 26. avg. 1813. god. ua rijeci Katzbach bila krvava bilka izmcdju Prusa (pod zapovjedništvom maršala BHichera) i'Fraiicuza, krcnuli su udružerii Austrijanci, Rusi i Prusi preko če'ške granibe kroz južriu Sakson« sku na saksonsku prijestonicu Drozd u, gdje je bio sam cru N a p o 1 e o n sa vojskom sastavljenom iz Francu a i njihovih savcznika — Saksonaca, \vr.rttemheržana i Poljaka i ur. Cijalog 26. i 27. avgusta vodile su se u baš ama južno i jugoistočno od grada (g'đjo se sada dižu divna predgradja Striesein, Biasevvitz, Strehlen, i t. d.) ogorčene i kr\ T a\e borbe, u toku kojih Francuzi ođržaše položaje, to se saveznici povukcše nitrag Jca češkoj granici. Najstrasni'a horba vodi.'a so kod tzv. ,,Windmiihljnbey“ a. Mnoge so anegdote još dan 'danji pričaju u vozi sa drezdanskom bitkom. U jeđnom kiitičnom momcntu borbe Na orioa ,c h io prebacili vojsku na lijevu obalu Labo i baeiti u vazduh sve mostove, međju njirna čuveni Avgustov most („Auguslusbruckc", koga je podigao Avgust Jaki, knez saksonski i kralj poljski, a ko.'i je 1908. god. zamijenjen novirn mostom). Tada sc tobož ogromna masa Drezdanat a iskupila na moslu i izjavila da će odiotiti u vazđuh jednovrem'.no sa t m uk.asom toga grada, na što je Napokoa odu« stao od svoje namjere. No po mnogim piscima ova ancgdota nije isb'nita. U loj bitci poginuo je čuveni geno al Moreau. Ovaj sposobni francuski general, koji so bio odlikovao u ratovima republikanskoga doba, bio je kratko vrijeme prije no što će se prvi konsul general Bonaparto proglasiti za cara Napoleo a I. umijcšan u jednu pobbčku parnicu, te je morao pobjeći iz zcmlje. Stupio je u rusku vojsku gdje je uskoro po tao adjutant imperatora Aleksandra L Obilazeći jednu b alerijir, Napo ean u toku drezdanske bitke kioz durb.n opazi iniperatora i njcgovog adjulanLa Moroau-a, gdje obilaae piednje položaje. Napoleon odmah piidjo nekom sakionskom artiljercu Barcbewitzu 1 obeća mu punu kcsu zlafnika ako pogodi ,,onu dvojicu oficira, što jaše tamo i tamo“. Baucbewitz opali i ne pogodi do đuše impe« ratora, ali njegovo zrno raznese obje nogc Moreau-u koji jc uskoro ;zaUm izdah-, nuo. Kod tadašnjih odstojanja u pješačkoj i artiljerijskoj borbi ovaj je dogadjaj sasvim moguć, ali se ipak ne đa točuo dokazati, je li Napolcori zlii'ja lično dao pucati na svoga vladarskog đru« ga, ma da jo narocbio prcđanjo „zapamtilo“ Čak i preznne tobdžijino. Istoga dana (26. avgusla 1813.) poginuo je najzad kod sela Gadebuscba (na Labi) poznati njemački p csuik Theodor Korncr. Komer je Lio poručnik u čuvenom pruskom konjičkom dob.ovoi.nč* kom odredu („crni strijelci") majorai Lfllzowa, koji je odjel Napoleon oglasio.