Beogradske novine

Straua 2 .

Ncdjelja

BEOGRADSKE NOVINE

28 . oktobra 1917 .

Broj 296 . f

jnili njiiiov otpor. U pantk! talijanske vojiko ziiaćajno je to, 8 to su 3 v! t c])0vl, JioJi su zajedno s muule i j o in p fl 1 i u n a š e r u k c, o s t a 11 liepov.rijcdjeni, a zaplijeniii srno tnnogo U o n j a, a u t o m o b i I a i lir^ne. Ocjetia plijena nijo još nj gt poScKu Talijanc napad po sebi nijc izucnadio. (Narooftl brzojav „Bcocrađsklb Novlna") BueJimpella, 27 . oktobra. “ ,,Az Est“ javlja iz glavnog staaa ratnci štampe; Našc ectc gone ucprijatclja nemilosrdno, koji bjega prcko Sočc. Letilička tljclatuost je vrlo živalina. Jučc smo oborili 13 n e p r i j a t e 1 j s k i li 1 e t i 1 i Ca. Prema iskazu ncprijateljskiii zurobljenika vidi se, da naš napad po sebi n i j e Ta 1 i j a n e i z n e n a d i o, ali i]i je i z ii c n a d i 1 a ž e s t i n a, k oj o in j c n a p a d i z v r š c n. Ona je irod Talijana izazvala d c m o r a 1 i z aciju, njiiiova pješadija nije iinala vremena za odbrami. i Utisak li Haliji. (Naročiti brzojav „Bcoaradskih Novina“) *• Lugano, 27 . oktobra. Javuo nmijcujo Jtalijo nalazi so pod piitiskom aiistro-Jigarsko-njemaCko ofču- j zivc. Ivako je cenztua dozvolšla listo- ( v ima da jo najavo, lo so ovi trtido da ( odrze svoje čiiaoec u mii'nom raspoloženja izjavljujući, da so glavno zapovjcdnišlvo za svo pdljriuulo. ilalni izvješiaći ua l'toutu javljaju 0 patu'odnoj djolatuosti ueprijatcljskog topnislva na sv'ima t'rontuim dijđovima. Iz prošiiopo topničke borbc u južnom 'livolu, u Dolomitima, mi gornjoj i grednjoj Soči još go no može sazuati, kakva je ncprijateljeva prava namjcra. S pog'edorn nn vcć dnboko jescnje dnbai i zem- j ijišne teškoćo ,,Secolo“ misli, da je samo j na Krasu ofenziva nvoguća. Talijanska štantpa o našoj ofcnzivi. (Naročiil brzojav t ,l3cosrads!rih Novlna") Ženeva, 27 . oktobra. „Corriore dclla S c r a“ pokušava u svomc jučcranjem broju, da ncprijatcljske uspjebe prcdstavW>anio kao početne uspjchc i veli: Talijanski narod nc treba zbog toga da bude itznemircn, a ni to ga ne treba da uznemirava, što je talijansko topuištvo, po- : .vodom umogo utrošenp numicije u je- , danacstpj borbi na Soči, jako oslabilo. „Secolo“ priinjećuje, da spovazumne silc liijesu ostvarile jedinstvo fronta. Neprijatcljski uspjcsi mogti r d j a v o utjeeati na proletarijat 11 aiije. Muogi vili časnici sc trudc da umirc svijet. Opšte iHteresovauje u Sofiji 3 Carigradu. Kb. Sofija, 27 . oktobra. \ ijest o ofepzivi saveznika mi talijanskom froijtu i vee postigmtti uspjesi izazivaju ovdje opšte iuteresova' nje i javnost ilt prati s vidnom r adošću. Cio svijet očekuje od tih operacija važne d o g a d j a j e. Istim raspoloženjoni prate se 1 u Carigradu dogadjaji na frontu Soče. Pred velikim dogadiajima u ltaliii. (Naročltt brzoiav „Bcosrađskih Novina") Berlin. 27 . oktobra. Ovdašnji iistovi javljajn iz Lugaua: Još nikada nijesu talijansko vlastt tako strogo vršile narcdbu o zatvoru grauice, kao što sada einc. Ni uoviuc ui brzojavi sc ne pijšstaju prelco granicc. Ipak se saznaje, d a s c a s j cvernaj Italiji sprcmaju vcliki dogadjaji. Svuda sc došavaju k r v a v e pobuue, k o j e s u m u og a ž e & ć c u c g o 1 i u T u r i n iv i Milanu. Ovom su priHkoni pobune

ueobičnom toplinom svojo zagreljačko uo Linjstvo i razvijao preda mnom živopisnii, upočaHjivu sliku nokadašn e-a idiiieuog Ztigroba, kako au ga opis.vuli 13al'ič-Gjahiki i Augii.sk Šenoa... Atatok jc u nmogom eemu mvnjao mižljoajo, bi<> prevrtljiv. Ako so. zasviui mavstdu-za, on je pod njeuim plahim, burnun zvueivna postajao vatren republikanac, kaa što ga opcti zabvaiašo plauaon monarKističkog odlušovijcnja, kad bi društvo, odnekud, /.agrmelo iusku bimnu liožc, carja Lranji! AU jo u Ijubavi naspvam aavieaja bio MaLuš nepolcolebljiv, čvrst kao stena. Tu sc on nijo uikad motkjao, a lako islo verau i slalan bio jn u svojem piatouskom odnosu prcipa jednoj- ug!o;lUoj devojci iz Zagreba, Url. nj.me s> (otogvafijo niic nikad rasta.vljao, pa mi jo i ijo dugo, usb.ićeao govorio o Ijubijenoj vu.ri i nj'“noj braći, ;v svojim tvorazdvoj"bu drugo.vima, od kcjih se je .lau ued.iv*M». prosl.avio t,ta violiiii. Na „Bulevaru'* * j > u to doba zabav(iao posetioce oikes.tar »ta.i.'ogn, i cpgradskog „kapcbnajstora'* Merll-a, ,\ T as dvo,ica zaćaitasmo, slušajitći niii/jku i zaue'.i s.vak misiinta svojim, fza duže počivke iližo se najcđauput Matoš, pridje starom kapelpiku i šapnu nm nešlo. Ne polrajn h>go, a začu so \io)ončelo. Ve~cli se žagor za tren oka stišao, u dvorani nastade inrtva tišina, sanio sil $o po njoj razlcgali lanaru, srebrni, čas tihi i tužni, čas ojKd strasni i bunrj zvuci vfOtončel$. • o jo Matoš sAtn sviroo, Bešc preobta; .en, i ozaren nekom uuuUasnjotn vahprn, a meni je shičajući ga izgledalo, kno da so po aud|i(oiijiunu razleće i šyš:i earobno „ivoi’j e"; koje je umeo Lako tiivo da teše P. hynutcbna pesnič-

p 0 litičkog zaačaja-, VJada taJljanska vrlo strogo krljc porazo. Listovi nc sniiju nlšta dnigo da javljajtt osini OiiOga, što sc nalazt u zvauičnim, izvjcštajltrm glavuog 8 l 0' žera. Pa ipak se rasprosfrla vijcst o poraziina, šta višc svijet je svojoin fan* tazijoni Još više uvećao dogadjaje. a posljedica toga su pobime u raznim mjestiina. N a r o d h 11 u o t r a ž 1 mir. Ociena švajcarske Štainoo. (Naročlti brzojav „Bcosradskih Novina“) Zuricl), ‘27. oktobra. Vijesti o uspješnom počelku njeinučko-austro-xigarske ofonzivc piotiv Itab’jj ističu švnjcnrski liatovi kao vrlo važ&n dogadjaj. S pogleđom na nedavn.e dogadjajo smatra $e, da je zn ovu ofenzivu izabrau vrlo srotan trcnutalc. Noki su iistovi mišljenja, cla će uspješno produženjo napada imati velikog utic a j a n a unu tarn j o d.og a d j a jo u Italiji. 0 tome su svjoeni i na mjerodavriim mjesthna ltalijo, pa se s toga pi'etpostavija, da ćo otpor pfotiv prodiranja čota srcdišnjih vlasti biti vrlo ogorčen i uporajv. Talijani su se u posljednje vrijome nadaji akciji protivnika, tc ćo sad vidjoti, da li su protiv pripmno dobro izvedoijo. To će sc pokaznti idućih datia, čim postane jasno, n kome je j r. vcn upravijeu napad saveznika. Utisak u Švajcarsko.i. Kb. Bcrih 27 . oktobra. I ako počctak austro-ugarsko-njcmačkc ofrnzivc ua talijanskom frontu nijc bio višc iznenadjenje za švajcarsku javnost, i na to sc prema simpatijania jiadovezivala ili očekivanja ili strahovanja, ipak su vijesti o naglim pobjcdama iz austro-ugarsko-njemačkog str.na izazvale za sve silnu scnzaciju. Ovaj udarac, koji su povcii vjerni savcznici protiv negdašnjeg saveznika, od juče je predmct razgovora u svima krugovima. Ncprckidno so svijct raspituje kod novinskib uredništva za iiove izvjCvštaje sa sočanskog fronta. Domaća publika i mnogi stranci jcdva cčekuju objavljivanje ratniii izvjcštaja. Ovu radoznalost zadovoljavaju uovinc izdavanjeni naročitih bvojeva i objavijivanjem depeša na javnim mjesdma. Neutralno priznanje Njemačkoj. Njeinaeka nerazoriva snaga. Kb. Hiiag, “7. oktobra, „ S icmve ( o u r a n t“ piše: lznenadjenja njemačkog vojnog vodstva izgledajn tla su neiscrpna. Dok so na zapadu snažnom istrajnošću odupiiu ogromnim naporima cngleskih i l'iaUćnskih bor( lienib sila, dotlo sc na istoku stavljaju u i sccnu sen/.acijona prcduzcća, koji kaa u } poćetku rata svjcdočc o pic'duzimijivo! sli dulia. List voli o suč jc'ovanju Ajemačke ua (alijanskom l’ronm, <la sj to m> nio i že uzeti kao neko iznenadjeuje. Samo j i’akt, da je Njemačka pod sadašnjim okol: nostbna u stanju da prnži svoju patponi, I izncnadjujo i iznudjava svakorn ijopvi: strasnom gledaocu poštovanje pre! ma unutrašnjoj snazi, koju je njemački narod u ovom ratu već toliko puta j dokazan. Covjek dobija utisak, kao da j u < o j u c i' a z o r i v o j s n a z i 1 o ž i b u; dućnos t sIožnog naroda.

Revolucijonarna Rusija. Evakuacija Petrograda — svršetak rata. (Naročitl brzojav „Bcogradskih Novina“J Slockholm, 27. oktobm. Vojuiika grupa radničkog i vojnič| kog savjota je piimila odluku, kojom sc odlučuo protestuj© protiv preieljavanja vladc u Moskvu. Ako privromena vlada nijo u stanju da brani Petrograd, euda ona mora ili zakJjučiti mir, ili dnigoj vladi učiniti mjcslo.

0 cvaknaciji petnograila piie dalje vaja Žiznj", da su stračnjaci još .• bfii saglasni, da jo svakuaci ja Potrourada žbog indus'trije ncmoguća. Š toga žagtožavanjc Petrograda una odlučujući značaj za pioduženje rala. Vlada bi Arebala da utvrdi Petiograd. Možda bi so liine mogli Nijemui zaclržati do proijeća 1018 . Za to vrijeme bi trebalo učinili evo gto se može, da se što prije dodjo do r^iira. Mi pri tome, veli list, lio misiimo nak;ikav revolucijejni mir, Na proljećc svakako ćemo morati prist ati 114 mir pod us 1 ov ima, koje ć0 dik‘,t0va11 središnje vlasii. Evakuacija Polrograda znači konac rata: bcz piijeslouice llusija ne može voditi rat. ,,Izvjestlja“ o evakuaciji Petrograda. Ki>. Petrograd, 27. oktobra. Obzirom na mogućnost evakuacije Petrograda objavljuje orgau polrogradslcog rađničkog i vojuiekog savjeta ,,I zvjcstija" poduži članak, u komo voli: U svima domokratskim kragovima 1 jora so demagoška, ili upravo jzazivačka agitacija, lcoja pođmočo vladi odluku da nećo braniti prijostonicu i tvrdi, da demokratsko organizacijo iinaju namjc.u, da lijožo iz rcvolucijonarnog Petiograđa. Mi osjoćamo potrebu, (fa ovu i suviše jasnu laž dcmantiijomo. Mi možemo sasvim doIno ziunisliti opasndst, koja predstoji prijeslonici, kao i šleto od bombi sa zeppeHna. Ali prijestonieu ipak 110 rnožemo. izđati nepnjalclju, i l to iz uzroka, što je ovdje sijedišle privrcmcnc vladc i š'o ovdje rade razne fabiike za narodnu odbranu. Petrograd ne možemo izdat’, pošto je 011 srco Rusije. Ako bi pri svem lom prijestonica pala, ako bi npprijaRdj osjcćao dovoijno snage, 'da piijedje preko gomile 1 jcšina bfanilaca, pored kojih ležo gomiic neprijatoljskih Iješova, onda bi se ova u ratu osđahljena. Rusija digla kao i 1812. godine i rdšla: Tek su’da po» ćinje rat. Niko ne sumnja u to, da Petrograd moramo do kraja braniti. Niko no sumnja u potrebu ovo odbrane, pa ma kako tcško, knuivo i dugo ova irajaia. Ali ako treba J’oLrograd braniti, jer je to dio Rusije, onda treba braniti i cijelu Husiju. Hraniti znači ratovati, a ne stajati bcsposlono skrštenih ruku i izbacivati veliko rijoči. Hat zaliljeva žrtve, intezivan rad i pravu stegu i u vojsci i kod kućo. On traži melke, topove i dobro izvjcžbanc, pouzdauo čote. Na ovaj rat za domovinu i slolodu pozivaja nas okolnosti, i mi se Aspred ovog ra'a ne černo ukloniti, eif ou. „ U'mp Prh remeni parJauippat za produžeuie rata. Kb. Petrograd, 27 . oktobra. Privreinem parlaiuenat je uaiias otpočeo s pretresom izjave, lcoji je vlada dala 11 posJjednjoj sjednici. GovoriJi su zastuptiici raznih poli'-ičkih pravaca. Opšti je utisak, kojl su iza* zvali svi govori taj, da se priznaje potreba 0 što skorijem uspostavljanju borbene sposobnos'ili vojskc i dalji ostanak sadaujc vladei daobata če sc s'-Rra prtHlužiti. ir/;«n Ostavka Vikhina. (Naroeitl brzojav „Bcogradstdh Noviiia") Stockhoim, 27 . oktobra. I<uski ministar uiiutrašnjih poslova N i k i t in podnio jc ostavku, jer ga je izobličila socijalistička stranka. Ministar predsjoduik Kerjeuskij je molio Nikitina, da ostane i dalje na svojn poiožajiu Afcra Korn.iilovd. (Naročitl brzojav „Bcosradsldli Novina' ) Stockliolm, 27 . oktobra. Iz Petrograda se javija: Minisiar predsjedmik Kcrjenskij i ministar vojni Verliovski saslušatii su u afcri Kornjilova. Saslušanje Kornjilova je o<i!ožc110 za mjescc januar.

Sudbina Romanova. (Naročitt brzojav „Beogradsktb NovI»a“) Rotterdani, 27 . oktobri. Prema privatnom brzojavu Reutera iz Petrograda, ruski privremcni parlanienat ćc se uskoro bavitl sa sudbinom porodice Romanova; biće govora 0 tome. da se ona otpravi ti Inostranstvo. Industrljsko iiKnjezdavanje Japana u Slblru. (Naročltl brzojav „Bcogradskih Novtna“) Frankfurt, 27 . oktobra. „Frankfurtcr Ze>itu 11 g“ javlja iz Stockholma: Prema pisanju petrogradskih ,,B i r ž e v i j a V j e d 0inostj“ vlasnici beilinekerskih tvornica, kojc se lialaze u orenburškoj guberniji, prcgovaraju sa jcdnim japanskim društvom 0 otkupu čuvenojs magnetskog rudnika, čija sc sadržina u magnctskom kamenu računa ua vrijedi milljardu funti. Kazaci su protiv toga uiožili protest kod ministra trgovinc. Neka se čuje i druga strana. UrcdniŠtvu „Beogradskih Novina“! Vaš cenjeni list primio jc 1 pustio je nekoliko raznili čianaka od raznih člankopisaca u ko-jima se osudjujc radikalmt stranka i tijcna vlađa za propast Srbije i za vodjem'o ovakc politiko k;tkva se do sad vodila i vodi. Daćeite dokaza 0 svojoj bcspristrasnos'ti ako pustjte ovaj moj članak, lćome nije pHj da brani ni radikalnu strainku nl njenu polifiku, nego đa ukaže i 11a ostalc stranke u Srbiji, na njihov rad i na njihovti politikit, pa da ceo sret oocni, je li s a uro r a d i k a Inastrankavodila 0vu p01 it i k u, i d a 1 i j 0 j jc kogod s m et a 0 d a v 0 d i t a k v u p 01 i t i Ic 11. Uvako jc ispalo po narodnoj izreci: n a k u r j a k a p 0 v i k a a 1 i s i c c m e s 0 j e d u. Ni jedna stranka u Srbiji nema pravo da krltikuje i napada radikalnu politiku, a najmanje da srna nju drvIjem baca, j e r s u s v e s t r a n k e solidaruo odgovorne za ovu p 0 1 i t i k u. Cast i poštovanje jcdnom malom izuzetku, a to jc grupa Živojina Perića, koja je otvoreno i smelo propovedala dnigu politiku, ali to je bila mala grupa i njena sc reć u opštoj larmi, koja je odobravala P a š ičevu politiku. nije ni čuia. Da podjem redom ođ sviju straliaka. Samostalci najbliži po prograinn radikalima, u svemu su usvojili program ra.dikalnc stranke, a 11a prvomc mestu program njenc spoljne politikc. Oni nikada nisu zamerali ni programu ni vodjenju spoljne politike od strane radikala, a kad su god pravill s nama sporazume i koalicije uikada nisu pravili pitaaija 0 spoljnoj politiei. nego su nam uvek ostavljali odrešene rukc. V čisto samostalskom kabinetu 1905 . ministar spoljuih poslova bio jc Jovan Žujović, koji je rcdovno i u svakoj prilici pitao za savet Nikolu Pašiea, što saiji Žujović nije krio. KaJ god su sc borili za vlast — a to su samostalci rcdovno radili — nikako nisu za sebc tražili miuistarstvo spoljnih poslova, već nekako sve privredu i gradjevina. Sve velike manifestacije u spoljnoj po« litici, uaročito od ;uieksione krize do itanas, koje jc radikalna vlada pravila bilc sti redovno potpomagane od saiuostakca. SamostaJci su bili it svima patriotskim udruženjima, u „Naroduoj odbrani“, jeduom rcči ni prsfem nisu mrdtmli da pokažu đa so ni malo nc slažu sa spoljnom politikout NikoJe Pašiea. Istina je, da su se boriti protivit Pašića Iično, da su liteii i radili, naro-

koga nadaimuća. Dugotrajuu pljcsai pio na tiimufalora, čiju su pub daa'ki t'olVji l’ila srca sviti nas. * £ ()<l knjižcvnih lislova, Ma.uš jc jado saradjivao na 13 r a n k 0 v 0 m K 01 u u Karlovcinia i na Kolu u Beogiađu. Tu su mu objavljeni rauiji uapisi, izmedju ostalog i dvo pripovcikc: „Fcreci, fiiški Pcrcci“ i „Zanovim Hogoin“, kojc jasao pokazuju jak piir.ovedački dav. Ali n.'tjduJiovjiltjc Maloševe slvavi loga vrerucna, izašle su u savajevskoj NadL Ovaj dobro urcdjivajii ibi.slrovani Jist bjo jo ua putu, da okupi oko selc najJjolj«; hrvatsko-srpsko kniiževnike, aii su političke ptiliko ome’c lopn nauanai uvaženoga urednika Nade, Kosle If o.rmang-a, čija s© organizator-ka snasobnost ue jnožc osporili, HrvaUka sa.vrcmcna kjujiževnosf ima u ■ mnogome da zahvtdi Jformannn za svoj 1 dva o.tUčija pisca, Jcdan jp Silvija K r a uj č e v i ć, najbolji l)rvatski Jiričar, koji j'e- veliki dc > svojih pesanja ispevao u A'adj: d.i;ugi je A. G. Matoš, koga llormann n.ij- • jm slajao morahjo i. tjnalprijalj&o-notpemagali 'u prosveli jednc k.njige nazvfto ga je Matoš; „moj pariski spasite!j‘\) Ta se živo $ećain, kako je Afatošu uvek g najzgodniji ćas stizao „hcnprar od N;ulo“! Omlu bi 8© ojjićn.o toga datja „čarŠijao“ v raz1 duživao, vadio kujigc i violončcio iz zai loga, kunovao novo „hraguc" j već su I tradan oslajpo ponpvo. „švosc." kap crxvpni miš l' Materij.alua je pomoe Hvjmaulomi saki. Matoš j ■ Kčio u (oni trenutkn npva omogiićila Mutoša, da ostvari' i svćj najdraži sai.\: d» vidi Faris, i du u kpmpstto) sjHjdini mlndih fraiH Hakib umeJuika i

poela razvijc svoj književni slil d;> l> : zarnosli, svojstveup sama fiaucusko.jj dubu. * » * ( t . 1897. Afatoš sc [in i nut olisnuo u tudjiuu. Za vreme moga. djakocanja u Miinebonu, obraitovao.pp ' j ' jednoga jutra svojom iznenadnom pt> etom. Ni onaj Matoš, ni pomozi Ijože! Be < j> o<l glave do pete orferon pa najnovijoj niodi: cilinder, n.o\ ziinskt kauu), ida< e pukavice, kamašnc. Fiove'i smo z j dno niesec ditn.i. Behu baš maškaivde (karneval), kojo sc u Miincheun obavljaju neobićno vcseto, nz šumuo j radbsm) učešć« celoga slanovnišlva, { sa puno umetiiičJ ko(ja n' usa. Val'i opšlo razdaragauosti poneše i nas dvojicu. Mladi i Lujni, nn l anio sc žudno napaja'i na penušavoni ! vreki loga šarenn?, /nj.nosrio.z, vilinskoga j živola, što ga j • u jednoni felj.liOnu Mal <.š ! onako biil.ianlno ©crftio. ATi — svo jo dim!“ Sve jnine 1 pipJiuji, kao proletaija bn.jica. SnoV'i, ideali, mtadost... Ostanu još sam»> nspomene, koje su u toliko dražo, u koliko so živoJna jescn ueć-ma priLJižuje ... Matošn, nczaboi'avJijmi drvtžo rntadosti! JzVtco si čvrstih kijlia iz zavičćjaa gne/.dii, 11 daloJt beli svo, - - a \ ratio si .se nakon dugib lutanja uiuurau i bpJun, kao tić čija su pera čupali vijtori sudbinc.. Lcgao si s rauajna u, grob, ne dočokavši <la vidtiA: kako su vcć mn,ogi listovi požs.lvli na d’rvptn života npšnga-..,. Steffi Hegyesi. U ncd'jptju 4. novcmbra imaće beo^radska publjia nriiik© da čujo jednu o l rijelkih reprezcntonHtmja >,K©1 canto“.

kojoj taj „bel cauto“ «© uspje>a sarno u ialijanskom jeziku, vtv potpuBD naravuo 11 dopmrfiviin granicama u luvat-kosapskan), njemaekom i magjarskovu jeziku. Gospudjieu lTegvesi rodj'.ma je Magjaika, ali pjeva {mrfektno u pet j ezika. 8vojj giazbt>ue aauk© i svoju pctpunii glazbenu izobi azbu svršila j: krajem godine 1913. n Beilinu korf Mila.na lleizera, kc.ji )>• u otk> vrijeme J<io asisJent na. akademskoj glazbenoj škoI<‘, pa je uajprij© nastupila javno u Berlinu, gdje je na sebe svratLTa pažnjn knjeginje W ie d, koja jc>j je ninogo pomogla u ctocnijoj. njf/.iiijoj umjelinjčkoj karijeri. Jednako kao u lrfei-linu, goslova’a j© gospodjica Hegvcsi sa usrjvoćimi irspjehoui i u o.slaliru graduvima, a i u Zagivbu, gd.je je stektu opšt© piizna.tijo publike i umj'-dnićkog svijela. Vehka Mitfca ’Trniua, jedna orf uajvcčih svjelskih pjevačica, bila je upravo wshi< v ena velikun tehiučkiiu amaajooJ i uuujećeui talatie uijijeknice. \ ctikoin dijehi bcogiarfskc publike poznata j© gospodjica Hegvcsi sa svoga pi'oštogodišnjega k-onceRa u Zctnun u. Njezina odlilca nijo snaga, već profi njijsa lcultura g l a s a„ pa su ja u Bei’linn k;io {.K'ndenL zmuneo.i.uj nocve škoj pjcvačici 8verdstroiu (die aordisebo NaebiigaU) proz.vali ugarskim slaVli j oui. tzvajiredua dikeija, jastvoća i ra zgovjvlu.ost i u mvjvećiiu niauissiiu 1 ) njfzi ue su vrUiu-‘- Ojia je iiderpjteik.iaj.a ouili supstil(i.)iJ« kutnpHizieija, ka> što iJj nala//imo u Griega, Erivlui i Uuga WoIfa, pa i u ouijar teškjm IsotoraLtunim, aj ijama spojeniii sa frilerinjjal i cki.QUiaiiickijij skalama, gdje se zahljeva veliko tehničko zuanj©. '' ' '

tito sa zavercmcbna, da obore radi« kalnu vladu i da sc saml đočepaju vlasti, ali božc sačuvaj, da bi vodili drugu spoijnu politiku, već istu tu radikailnu i Pašićcvu, samo pod svojom firinoni. Isto tako imaju malo prava nacionalci da kritikuju spoljnu politiku r?.dikalne vlade. Do duše, oni su kritjkovali pojedine aktove Pašićeve politilce, ali njcada nl u k 0 j 0 j p r i 1 i c i n acionalci se nisu deklariralž kaonačclni protivnici onel spolnje politike, koju je » s v 0 j p r 0 g r a m u n c 1 a r a d i k a I11 a stranka. Da bi konkurisali radikalima oni su čak i itnc svojoj stranci promenili, napravivši je od liberalne 11acionalnora, samo da bi se u očima sveta prestavili kao jcdini i pravi nosioci veiikosrpskc idejc. U praktičnoj politici, njihovi prvaci i narodni poslajiici zahtevali su radi ostvarenja velikosrpskih aspiracija ono isto što i radfkah', i nije bilo mitinga, na kome sc 11acionalci nisu utrkivali sa radikalima u isticanju liacionalnih aspiracija. IJ patriotskim društvima i „Narodnoj odbrani“ prvaci nacionala igrali su vidnu i aktivmi uiogu. .Jcdmo su bili ncpoverljivi prcma Pašiću u vodjcnjn pr;litike prema Btigarskoj. jcr su tvrdili da je Pašić voljan činiti Bugarima ustupke na račuu srpskih uiteresa. A!i kad je Pašićeva vlada primila rat sBugarima u jtimi 1913 . i taj je razlog otpao. Naprcdnjaci najmanje imaju obraza da krivc radikalc i Pašića za spoljnu politiku. Oni su je iskreno, svlm srccm i svom dušom odobravaii. I u svojim listovima, i na političkim ;:borovinia i u Narodnoj SkupštLni. To ic poznata stvar kojn ne treba nlkomc dokazivati. Nisu li oni iz svoje partijske uprave isključili g. Perića i dr. Jovanovića, što su ovi davali izjavc rf spoljnoj politiei suprotne mišljenju Ncvakovića i Braće Mariukovića? I oni su, kao i Ijudi iz drugili stranaka bili< ti patriotskim društvima i „Narođnoj odbra?ii“, a nmogtod njih i dan današnji pravdaju svoje držanje rečiina: ,.Ko ne bi ušao 11 konsorciju za gradjenjh velike Srbije?“ Sada se mnogi od njih eine toine nevešti i hvataju za skut 2 iki Periću, a ni jedan od njih, kad jd Perić razvio barjak protivu rusofiTstva Novakovića i .Marinkovića, nl pnmislio nije da pridje i da ga potpomognc. 0 \ o su fakta i činjenice poznatF celom svetu. Njih 11c treba dokazivatl jer su svakom poznate, samo valja ukazati na lijih, podsetiti svet šfa jc bilo juće, jer to nije bilo davno, pa dri su se neke stvari mogtc zaboraviti. Ja ue inislim braniti radikalnir politiku, budućnost, odnosno istorija. doneće 0 njoj pravilan sud, samo smrtram za dužuost da je branim od ostrde onifi, koji su je svesrdno pomagali ili onih, koji tiisu itnali bilo smcios'i bilo isthiskog uverenja da otvoreno i smeio protivu nje ustauu. Da li je radikalna politika zaista dobra. da ii ouu odgovara istinskim osećajima i intercsirna srpskoga uaroda, te su jc bez malo sve strankc pomugaie, i!i su ov-c to radile iz nekog računa ne zuarn i neću 11 to da ulazim, samo mogn ovo da tvrdim: Pašić tiije imao vlasti apsohituog vladaoca, koju su nekod imali ru^ki carevi, pa da natera sve stranke da vode ovu spoljuu politiku koju 011 lioće. Ntti su Pašiću priznavali ujegovi protjvnici gcnijainost, pa 11 povorenju prema njegovim sposobnostima ptistili ga da vodi ovaku spoljuu .jojhikn kaku je on vodio. Karf niie ni jedcu ni drugo. to znači, đa su sve Te strnukc. i same srnatrale da treba voditi t;i i t.tkvu politiku, i ouda oue 11 e >m .1 j 11 prava da za ueuspeh te polit i k c k r i v e s a m o r a d i k a I n ,u v 1 a d 11, j e r s v i p 0 đ j e đ n a ’< o 11 0 s e z a 11 j u 0 d g 0 v o r u o s t, k ,i< ■ što bi se u slučaju uspeha svi o'imali da pripišu scbi 11 zaslitgn što jc takva poiitika vodjeua, kao što su fakUcki . radiii 1912 . i 18 . godine. Ovo ne napisah. za <Q da orflu aa'rm ratlibalnu stranku, ncgo ibi akažein n<pacove, koji bvžc k. J ladja tone. i koji sad. 11 ovim tcškitu vretnenmia na kuglicc i ua svojv po-litieko rc'ub:litovanje, pa ltacaju krivicu na drngoga za ouaj isd rarf kojj sjt i sarui o«'>bravali i potnagulL Nudant se, da ćc l'rcrfnišH'o .A*- r gradskih Novinu" priiaiit ovo moie txkoliko reči, koje nisam ke portisans'.va. već tz eiste objektivnosti napisao: N. P. rarfikJ.

Za i protiv mira. Carsottov tuir. (Naročirt Mzejav „Deograibkib Novtoa") Rotterdam, 27. ©ktobra. Carson je u s\ ome govorir tt Pm'-s mouHiu rekao: „fzjavidtt sa svirrt jasno, da mk ttprkos svih govora o mtrrt u ajemaćkom Rvichsiagu f njemačkiii ovlašterrrf u eijcfom svijcrn nijcsmo do rfanaštijeg rfana dobiJi nikakvtt pooudu za mir. Njemačka trebu dalje da siraia, da mi nećcmo nikakav mir zaključiti hez sporazuma s našim nezavisiiiin koJVnri)iania, ltoje nas u našiin veh'kim reširtv ćamti pomažu, dritgo, iza ledju našrfi saveznika nećeino ufaziti m u kakvc prcgovore. Mi ćejno' naše ngovore s