Beogradske novine

Br. 316.

Izlazc: dnevno u Jutro, ponedjeljkom poslije podnej

Pojadlnl brojavlz

MJataCna pretplata:

0 mriii I • tnlooen npn|m»«i «a 1 .1 >• loti n tiojno | otopM potta. . 0 Boogroo« n dottavoi« « toO« .... U HrroUtoJ-SloironlJI, Boul-H«uto*W I DalmoelJI U otlollr« krajnbn Autiro-ogortk« mon oritjo U Ineitraoetro

Ofllasl po cljenlku.

Ur«dnlitvo: BEOGRAĐ, Vuka Karadžlća ul. broj 10. Tglefon bro| 83L Uprava I prlmanja pratplata Tapllilo vanao broj 21. Talefoa bro| 25. Prlmanja ofllaaa Knaza Mlhalla ul. brol 3& Tafafon br. 248.

BEOGRAD, subota 17. novembra 1917.

Godina III.

Austro-ugarske čete pred Venedjom. Novi francuski kabinet.

Ratni izvieštaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 16. novembra. Talijan?ko bojište: Na utoku Plave, pred laguniuia Veneclje, honvedska odjelenja svojim ttpomim radom rasčišćavanja oteia su od ncprijatelja zemljišta, kojora su prllikom privela p r o k o h lI j a d ii e a r o b I j e n i k a. U dolinl B r e ii t c a ti s t r ougarsko četosu osvojilc mjesto Clsrnon I tamošnje obostrane vlsove. I sjoverno od A s I a k a T a 11J an I s ii izgublll ponovo nekoliko planinsklh položaja, koje su uporno branlll. Istoćno boilšfe: Nema ništa da se javi. Arbansko bojlšte: Naše čete su p o s j e I e I i n i j e z a p a d n o o d O h r i d s k o r j e z er a, koje su Franeuzi najmstili. Načelnlk glavttog stoŽefa.

Izvieštaj njemačkog vojnog vodstva. Kb. Bcrlin. 16. novembra. Zapadno bojište: Pojačana borba vatreniin oružJem rano u zoru na flaiidrijskom ratnom poprištu duž Ailette i na tstočnoj oball Maase. Francuska odjelenja nadrše kroz tna-glu preko Ailette u na<§e tspostave, ali su u protivnapadu p otisnuta. Preko dana Wla ie borbena djelatnost svuda slal>a. Nešto je oživjela uveče kod D I x m u i d e n a i južno od S t. 0 u e n 11 n a. Od 9. novctnbra izgobill su naši protivnlcl 24 lettlice. Podnaredn'tk B u c k 1 e r je tom prilikom tzvojevao svoju 26., a poručnik B a n gar tz svoju 23. pob.iedu. Istočno bojlšfe: Ništa osobito. i Maćedotisko bojište; Zapadno od Oltridskog jezera posjeli smo dijelove položa ja, koI e su Fran cuzi napus t 1 1 I. Talljansko bojlšfe: U prodiratiju sjcvero-istočno od Ga11 ia f s ob Je st r ane dolina Brante zauzele su naše čete iviše talljanskih položaja na iVlsovlraa. Clsnion je u našem posjedu. Na donjoj Plavl poi a č a I a s e topnička borba. Bllzu mora zaroblše ugarskl dotnobrancl u svotne prodiranju k zapadno) morsko] obaI j 1000 T a 11J a n a. Prvt zapovjednik glavnog stanar pl Ludendorff,

Podlistak. Ravna Gora. (Ratovanje u Srblji 1914. — Iz mojih zabeležaka). Jezovita noć ltozne jeseuil. Vojnicl prolaze kao senke. Moj bataljun stoji mirno, nepomično. Tek je maJo prije i stigao kao pomoć na ovaj pofožaj. Ncbom se viju ispnđkidano oblaci, neka daleka bura gonl ih nezmaino gde. Izmedju njih s časa na čas proviruje mesečeva bleda svetlost I m“sec bokio izgleda, prolazi %-asionom, a njegova bleda svetlost pada na suho grauje i sneg. I mi ue ličimo na vojnike. Očl su nam ispijene od umora I od nespavanja. Usta nam drhfce. Obrazi obojeni belilom kararskog mramora. Prave stno senke. Čudne misli spopadaju čoveka, kad na tim senkama spazi puškie o ramemt i vidi svetlost bajoneta, koja je svetlija od svetiosti što prodire i dolazi kroz pocepane sure oblake. — Stojimo mirno. Zašto tako dugo stojtmo? Ta mi stno došli na Ravnu Ooru kao pomoč. Zašto se ne upućujetno na predstraže, zašto naš bataljun ne nlazl već u borbu? Zašto smo tako dugo pri'kovanl ria jednom mestu. Radoznao, kao što su me bogovi Lzvoleli stvoriti radoznaiog, podjem polako, tiho i raečujno, da ne bi narušio svečani mir ove čudnovate nočl.

,Mm $ujn“. Njemačko-baltijskl pisac na polju kultunie i>ovijcsti Viktor Hahn, koji je medju ostalima dao jedan od najboljih lirikaza Goethcovog života, u svojim arorizmima opisuje ruisku narodnu đušu i tu govori o kobnim jrosljedicama, što ih je kod Rusa izazvalo ptekomjeriio uživanje u alkohoinim pićima. Pošto su se odužili kulturi sa ,.šampatijcent“, oni, vell Baliti, udare u rakiju, da se tck tada istinski zadovolje. Gotovo svi pate od „delirium tremens-a“. Većina pati od ovog posljednjeg tek u najblažem stupnju njcgovom, to jest samo „gledaju djavolčiće", drugi vcć „glcdaju zcilcmi guju“, a oni najgorl, koje već čeka siguriia smrt, „gledaju krvavog djcčka“. „Tcško je reći. da li se Rusi u toku svoga sudašnjcg revolucijonog pijatistva nalaze još u stadijumu „zdene zmije“, ili da li su već doslLgll do „krvavog dječka“. Vijesti, koje dolazc sa istoka. totiko su protivurjcčnc i zamršene, da se za sađa kao bezuslovno sigunio može utvrditi samo jedna činjenica, na ime, da se tt ogronmoj niskoj državi, rastrojenoj pod udarcima malja srcdišnjili vlasti, „nezna ko pije, a ko plaća“. Još nikako nije tnoguće saznatl, je !t jrobijedio trijurrtvlrat Kerjenskij—Komjilov—Kaledjin, flt jesu li ova trojica do nogu potučena vojničklm masama odanirn ,,boIj|evikima“. Za sada se ne opaža ništa drugo do !i užasan haos, iz kojega sa sviju strana bukti kr\ r avi plamen strašnog gradjanskog ra-ta. Po neumoljivoj ioglct svjctske povijcisnice tnoralo je nastupiti ono, što se davno unaprijcd naziralo i očekivalo: gradjanski rat. Sttdbonosne grješke, što iii u spoljnoj 1 unutarnjoj politici počlniše Romanovl ill tačnije rečeno njihovi savjetnicl, inorali su narodl ruske impcrije isj>aštati na bojištima svjetskog rata, a tsto talro. kao što je to bilo u velikoj francuskoj revolucijl, i ovdje su prevratnički valovi izbacilt na površimt Ijude, kojima je nedostajalo kako potrebna moralna snaga, tako i dar i odlučnost, da bl mogli uspostaviti red i utvrditi ga preko potrebnim zamašnim rcformama, za čije bl izvođjenje opet morao prije svega zakijučitl što prije to bolje mir. No od vajkada velika koriipcija viših ruskih slojeva, koja je tiz to sada još dohranjlvana bezbrojnim niilijunima francuskog i etigleskog mita izazvala je tolčku moralnu pustoš, da ni jedan jedtni od ljudi, koji su iii jeduovremeaio u šarenoj mješavlui ill jcdan za drugim bili članovi privremeue vlade, nije bio čistih ruku. Tako su tu skoro javljall o Kerjenskomu, da je on prije svoga dolaska na vlast blo puki siromah, da je on svoje veliko huanje, koje je on prema tome stekao za nekoliko mjeseci ne-

ograničene vlasti, blagovremcno sklonio u atneričke bauke. Protiv revob'.cija, što su Je Izazvali ,,bo'ljševiki“ omogučena je bez svake sumhje ogorčenjem najširih nar rodnih masa zbog nesposobnosti članova vlade i ,,sovjeta“, sastavljenoga od 555 Članova da u Rusiji stvore samo iote podnošliive priiike. Momari baltičke flote, petrogradska j>osada I dopunske vojne Jedinlcc, raznn.vcštene po okolnim gradovima prišli su Lenjlnovim pris'talicama protlv kojih je Kerjenskij poveo snage sa sjevemoga krila zapadnoga fronta. Kad se ima na umu kolrko raznoroduilt i raznokrvrtih naroda žive u Rusiji, to se samo po sebi razuintje, da se uvijck raože naći pukova, koji će isto tako rado pucatl ua svoje dntgove kao god I na protivnika. Tako se oko Petrograda, Moskve ! drugiti velikih ruskih gradova biju čitave bitke, u kojima sc medjttsobno tuku rtiske čete, a u kojtma učestvujii dobrovoljno i radnici, dok na selti seIjaci ubija<ju velcposjednvke i dijele tzmedju sebe njihova hnanja u đuhu prograiria, što su ga Iznijeli „boljševlkl“ odtiosno ukidanje privatne svojine. Davno više niko ne vodl računa o zabraail točenja i trošenja rakije; ma da u velikim gradovima I u industrljskhn krajevima več odavno viada glad, i>oljoprivrednlc! zađržavaju svo žito kođ sebe, da od njega pošlije toliko vremena opet pr&ve jjubljemt ,,votku“, da bi se do tnile volje odali pijanstvu. Razbuktale su se sve strasti, u divljem klanju medjusobno se satlre Rusija u zuaku „zelene guje“ i ,,krva\ r og dječka“. GrflđltmsKl nt u Rusfll. Borbe u 1 oko Petrograda. Lettjin I Tfockij na brodti „Aurorl“. -HfOrozna sudblna kadjeta. Kb. Stockholm, 16. novembra. Ovdje stlglf putnici tvrde, da Kerjeuskij vlada Gačinoin i Petrogradom ponioću svog odličnog okloptiog voza. Radnike su silom tjerali u boj protiv Kcrjcnskoga, al! uzalud. Boljševiki su primorall fabrike, da j>ostave bodlji’kave žice, koje su poslije upotrebljene po petrogradskim ulicama za blokiranje. Udešeua je blokada i šaučevl, a željeznička pruga je ti blizini Petrograda iskidana. Još u subotu raspolagao je Kerjenskij sa tri vojna zbora, Po istotn izvoru zaključila su uuioga četna odjelenja, da pošalju objave boljševlkima. Pronosi se glas, da su Trockij i Lenjin otišli na paJubu krstarice ,,Aurore“. Glavna flota imala bi se odvest u Kronstadt. Opisuje so grozna sudbina kadjeta, zatvorenih u zimsilroj palaiči. Mnogl da su pobijenl, a mnoge da su ziostavljali surovi vojnici.

Petrograd u plaraenu. (Naroilt! brrojav „BeograđsUh Novina") Stockholm, 16. novembra. ,,D a g e n s N y h e t e r“ Javlja, da Je Petrograd u plamentt. Pljačkatije tt Peirograđu. (Naročttt brzoiav „Beogndskih Novfna") Budimpešta, 16. noveinbra. ,,Az Est“ javlja iz Stockholma: Jedait Rus, koji je u subotu otpiitovao iz Petrograda i sad ovamo stigao, izvještava, da u ruskom glavnom gradu vlado strah i zabuna . Razbojnict su svuda otpočeli svoj posao, tako, da se bolje odjeveni ljudt plaše da Lzidju na ulicu. Muzej, naz\ r an Eremitaža, potpuno je opljačkan. Mnogo mnjetničklh predmeta nestalo je. Sjedttica radničkog i vojnog savieta u Petrogradu. Izvjoštaj Trockoga o položaju. Kb. Stockhohn, 10. novenibra. Proma đaljim izvještajima iz Jlaparanda, održana jo ti nodjelju u Potrogradu sjeduica radničkog i vojničkog savjeta po<l piedsiedništvom Trockog. Trockij jo priznao, đa su neka odjolonja petiogradskog garnizona prešla ua stranu Kerje,nskog i da so itf njihovim rukama I nalazi iolefonska glavna sianica. On jo daJje izjavio, da sti čete boJjšovika upittile uliimatum Pcimpavlovskoj ratuoj školi. kojim su pitomci te škole pozvaid, da se u roku od 20 miuuta predadu, u protivnom slučaju da će se zgrada tojKžvima sravniti sa zemljotn. Sličiii poziv jo upučen S pitomcima Vlađinurske školo. Trockij jc datja izjavio; Mi smo htjoli da izbjegnemo ptrotivanjo kivi. Ali k;Lko so to pokazalo da je nomoguće, to je ostao jedini moguči put, nemilostiva borha, imištavanje svega i svih. Menjševik Jove je molio za rijef., koja mu je na zahtjev Trockog zabranjena. Poslijo ovoga jo Trockij interpelisan o svome radu kao ministar spoijnih poslova i o sađržini tajnih dokn rr ’OnatA. Trockij je izjavio, da je sa.mo i Va sat provoo u ministarstvu i 0a nije imao vremena da zagleda u tajne dokumen.te, Sad je najglavniji zadatak tmrba protiv Kerjenskog. Za robljeni pitomci ratne školo oipravljeni su u Kronstadt Na pfijodlog railničkog savjeta, svima listovima je zabranjeno izlažeuje, osim zvaničnog revolucijonog lista. Baltička flota pretl Petrogradom. ,,BoIJševiki“ su ipak pobijediii. — Kijcv u kazačklm rukama. Kb. Stockiiolm, 16. tiovembra. Po pcsljednjim vijestima iz Rusije opet se čini, da sti u Petrogradu pobijedili boljševiki. Prema jednom brzojavu fz Haparande izdao je polpukovnik Mtiravjev, zapovjednik petrogradskog odbranbenog područja obja-

dim moje i dom nioj. Moja braća 1 scstre neće znati za grob moj. Razgovor naš prekide glas komandirov: — Treča četa, mlrnol Jeđati za drugim napred, polako, t/io. — Oho, šta je ovo? Išll smo, polako, jedan za drugim. Strašnu tišinu prekida tek poneki topovski pucanj. Nebo se razvcdrilo, mesec, jasan i boo, slobodno plovi po nebesnom ptavetnilu. Išli stno ceo jeđam sat — i počesmo slobodnije disati. Jcst, jest! Eno, tarno tzmedju drvcta, beli se. Jasno se vidi. To je naš stari položad! O, Bogovl, dalde ipak nismo zarobljeni! Nadjen je prolaz iz teškog položaja. Došla je blagovrenveno tiarcdba za otstupanje. * Otstupill smo na naiš stari položaj. S njega sam gledao Ravnu Goru. Sivi se oma i belasa ispod mesečevoic svctla. Vlsoka snežna drveta strče u vis kao strašila. Potsećaju me na Golgotu. Zašto? Ne znam. Je li to predosećanje. Ko bi to znao? — MI smo otstupfll, a za naana istirni prolazom t ostala odelenja, kojima smo mi bUi otišli u pomoć. Nekfm čuiđnim slučajem, valjda što protivnik nije dobro poznavao sve bogazie u svome veštom nadiranju prema Ravnoj Gorl, ml se spasosmo sigurnog opkoljavanja i zarobljavanja. U zoru je Ravna Gora bila u protivnikovim rukama.

vu, u kojoj oznacava kao laž vije&t, da su petrogradske čete prešie n«l stramt Korjenskoga, te izjavljuje, da su se čete slobodhog ruskog naroda saltio povukle iz Gačine; da bi izbjegle prolijevanje krvi, i da bi zauzele povoljne' poiožaje izvan Petrograda. U. istoj objavi stoji, da n Petrograđu vlada mir. Ošim lcrstaricd ..Aurora", ,,Sofija“ i ,,Svoboda“ i školskog brnđa ,.Afrike“ doslo je od baltičke flote u Petrograd ješ 6 torpedskih čamaca. Svl su se tikotviii kod nikolajevskog iriostU', odakle u shičaju potrcbc mngu bombardovati cijcli Petrograd. Prema pesljednjiin vijestima izvukao je Kerjenskij ti boju kod Petrograda k r a ć I k r a j. „Svenska D agbI a d“ donosi iz Haparande brzojav, đa je kazački general Kaledjin stigao vcč na visinu Harkova. .,V o 1 j a N a r o d n aj a“ javlja, đa je Kijev u kazačkim ru* kama. Kalcdjin je proglasio ratno stanje ti rudarskoj donskoj obiasti. Iz raznih krajeva javljaju se žestoke bitke. U samoj Moskvi je posljednjeg utorka pobrojano 2000 tnrtvlh. Ipak su sa u ovoj varoši sporazumjell, đa se sklopi koalicijono ministarstvo iz svih socijalističkih frakcija. Ali pouzdanih vijesti još uvijek nerna, pošto ie brzojavna veza sa Petrogradom prekirnitaBrzojavna veza sa Petrogradom uspostavliena. Kb. Stockholm, 16. novetnbra. Švedskl brzojavni ured javljaf Uspostavljena je brzojavna veza sa Petrogradom od 4 sata poslije podne. Jako iiznenilrenje u Japanu. (NaroCIt! brzoiav „Beozridskth Novfna") Amsterdam, 16. n.ov r embra, Prema jodnom ovdašnjem listu ja vlja ,,fTimes“, da su vijesti iz Ru3ije izazvale u Tokiju jako uznemirenje. Burzs( se nalazi pod utiscima lih novosti. Mini« star vojni grof Te r au h i je otkazao ma* nevre. U opšte se .misli, da će se Japari ridazvari žčljama sporazunmih sila. Odnos sporazunmih sila prenta ltovol vladi. (Naročiti brzojav ..Beogradskiti Novlua") Ženes a, 16. novombra, „Central News“ javlja: Poslanie ci sporazunmih sila u Petrogradu nistt do sad donijeli nikakvu odluku o nepri* znavanju nove vtade. Oni su naproriv po upustvu svojili vlada stupili us'ocno u pregovore s rcgenlstvom radnićkog sa* vjeta. Nepriznavanje maksimalističke vlade, (Narofcit! brzojav „Beogradskih Novtua“) Haag, 16. novetnbra. Rusko poskmstvo javlja. da ono ne priznaje maksimalističku vladu n Petrogradu. Gjuro Daničić. Prilikom 35-godišujice njegove smrti. Juče smo u „istorijskom kelandaru“ ukratko zabilježiJi 35-godišnjlc« 'smrti slavnog srpskog filologa Gjur e Dan i čić a, neumornog naučnog pobornika Vukovih rcformt, koji je podjcdnaiko drag i Hrvathna, u čijoj ga je sredhti smrt zadesila, a kojt su takodje zadržali u lijepoj uspomeni prvog sekretara „Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnostl 4 i prijatelja Strossmayerovog“. Daničićev život i rad predstavlja značajan momenat u medjusobnom upoznavattju i stvaranju književnog jedinstva izmedjtt Srba i Hrvata, kao i u jugoslovensikom kuiturnom razvitku uopšte. Gjuro D a n tč i ć (koji se u stvari prezivao P o p ov t ć, a ime Daničić usvojio tek docnije kao književni pseudonim po Vukovoj ,,Danici“), rodjen je 18. aprila p» novom 1825. goid. uNovotn Sadu, gdje je svršio osnovnu školu I srpsku novosadsku gimnaziju. Zatim je učio filozofiju u Požunu I Peštt. Stupivšl isprva na pravnlčki fakultet bečkog univerzlteta, predje uskoro na filozofski, i to na filologiju. UpoznavŠf se sa V u k o ni, Daničić je ubrzo postao njegov najvatrenijl i najsposobniji pobornik. Pošto se 1845. god. već bio pojavio njegov prvi rad u beogradskoj „Podunavc 1“, u kojemu se bori protivu nevještih kovanica, koje ne odgovaraju duhu jezika, izdao je već 1847. god. svoj epohalnl rad „Rat

Vojnici iz moje čete gledaju me t šapću: — Gde češ? — Idem da vtdim zašto stno se ovde skametiili. Jedva se progtirain do komaiulanta bataljuna. Stao sam tt st.ranu da čujem šta se dogodilo. Koinanđant razgovara sa jednim kapetanom. Slušam nedabmice. Cujem svaku reč. Jeza me podilazt, kosa mi se diže na glavl. I neliotice mi se privija puška o ratne a leva ruka spušta u džep od šinjefla i grčevito steže bombu. Vraćam se nervozan. Sneg škripi pod nogama, upadam skoro do kolena u meki 1 suhi sneg. U ušima tni još zvoni gias komandanta: — Ne razumem, kako se tako što moglo dogoditi. Ako je to ist'ma... Sav pogružen stigao sam na staro mesto. Vojnici mie saleću s pitanjimar — Gde si bio? Sta je? Kako je? — Pa, ovaj..., dobro je. Pridje rni jedan moj dobar drug, jedan inteligentan sefljak, podnarednik. Uhvati me za ruku i prošapta: — Ti sl bled, jako si bled, Sto drhćeš tdiko, govori šta je? Taj pođnarednik bio mi je odltćan ratni drug. Od njega nisam bio u 6tanju da što prikrijem. Odgovorio sam mu kratko: — Eto šta je, — opkoljeni smo, bićemo svi zarobljeni. Moj drug i prijateij možda se u tom trenutku setio svoje drage žene,

koja ga čeka na donnt njegovu s d'voje krasne dečice. Možda se setio mladosti svoje, bogatih polja i vinograda u njegovotn smedercvskom okrugti. Setio se valjda tihih veoeri i bujnog života, koji je tako brzo prošao. On duboko uzdalmu i samo promuca: — Eh, sudbino, Bog te iibio! — Slušaj me đruže, ja se predati neću. Ne smem, I opet ti velitn, ne sntetn. Ti znaš čime satn se ja do početka ovih ratova bavk), znaš dobro, da saitt se, prije no što sam se puške latio, perom borio za naše stvari. U Bugairskoj me dobro poznaju, ali sam tako isto dobro poznat 1 sa onu stranu Save. Ko zna kako bl prošao, kad bl bio zarobljen. S toga neću i ne smem se predati. Kad bi to učinio staim bi sebi Izgledao i suviše bedan. — Pa šta misliš činitl? — Evo, ovo 6e mi pomoći. Izvađim bombu iz džepa i dlgnem Je u vis. — Da otna će, družeL svršitl sa mnom ali i sa onim, koji pokuša da me zarobi. Rekoh to, 1 duši mi beše lakše u onoan oćajnom položaju. Oči mi se navodniše, preteški bol pritisnuo tni grudi t preseče svaki dalji govor. Pogled nti ode da luta negde daleko. Videh, baš kao na javt, jedno drago mesto u monie okrugu. Učinllo mi se kao da sam kod svoje kuće, da mi je kuća pusta i tta njoj da vist cma zastava. — Da, da, moj dobri druže, meni n'uje vlše sudjeno da još jednom vt-