Beogradske novine

Strana 2.

Fetak

BtOURAOSKE NOVINE

h. maru lSltt.

BroJ 84.

Čudo, što prl takvotn raspoloženju l takvim prilikania nema* nikakpv u s p j e h đ j e 1 i m i č n a tn o b i 1 i z acija. Ovo se u tollko viŠe očekivalo, jer je i u samim Venizelosovim rvaničnim kruKovinia ta činjenica prouzrokovala nemio utisak, što je zamjenik načelnika grtkog glavnog stožera potČinjen francuskom geueralu Bordeauxu, koji je u isto vrijeme postao načelnik francuske vojne misijeI glavni inspektor grčke vojske. . ■—iii Pisma iz Ženeve. VII. Povodom đogadjaja u Rusiji i kod nas se razvila jaka republikanska s t r u j a. O formi vladavine u budućoj Srbiji diskutovaio se na široko i na dugačko, a i vrio strasno. Potrcbno je jzneti razne razgovore i razna mišljenja, jer u njima inia više intcresantnosti nego li pameti. Republikanska struja uije obuhvaUla samo jednu stranku, (ma da jedna veiika stranka teži da sad naročito istakne svoje republikansko obeležje) već je obuhvatiia ljude razniii političkih stranaka. Povodom ovog republikanskog duha, rcćiće jednom u šetnji stari naš jedan knjižcvtiik, Hčni prUatelj l pošto vaiac [ ok. Stevana Sremca: „Sad vidim koliko je Sremac pravilno bio ccenio našu intddgencUu. Sad, kad čujem ove razgovore, kao Ca poiova čitam „Lhnunaciju u selu". Samo mesto Srete, jadnog i komičnog učitelja ispod Ordovića, sJušarn profesore, advokate, lekare i poiitičare. Isti način mtšljenja, isti raziozi za republiku, kao kod onih nekadašttjih seoskih uča, koje je besmrtni Sremac onako tačno i divno nacrtao. Što je najlepše, svaki obrazovaniji Srbin istinski jc nveren, da je republika savršenija i po narovi blagosiovenUa fornta viada* vlne". Dr, M. koji je školovan u bvajcarskoj, bavio se ovde kratko vreme, 1 to je vresrte upotrebio da maic proagituje za republiku. Kod rnnogih je republika tako reći bila svršena stvar i čak su kandidovaii predsednika. Pr,vi predsednik rejtubiike trebalo bi da bude Dr. Milenko Vesuić. Povodom toga razvUena je biia iiva debata, za i protiv, dok naposletku ne uze reč jecian viši stari činovnik, koji če reći: „Samo -mladi liudu, neiskusni djaci, ili ijudi koji imaju naročitog interesa, mogu tvrditi da je repubiika .bolja i savršenija forma vladavitte. Ja nisam teorctičar, aii iz posnatranja života, dogadjaja i Čitanja <tnjiga mogu tvrdšti <ta ncttta savršenije •ili nesavršejtUe fonne vladavine, i da je to najveća glupost i laž tvrditi. ima repubiika koje cvetaju, ima repubiika ‘koje propadaju, ima monarhija koje napreduju i monarhUa koje nazaduju. lsto tako ne znaći, da kad bi nestalo monarhija da bi nastao opšti mir medju narodima. Narodi su ratovali i ratovaće izntedju sebe ne zbog vladaoca, već iz mnogih i mnogih drugih i jačih razloga, tz rasnc i nacionahie nestrpiji.vosti i mržnje, iz verskiii razJoga, najviše iz ekonomskih razloga. Da je do obiika viadaviue uišta lakše na svetu, svi bi narodi uvcii najboiju formu vladavine, pa bi se zacario opšti mir, ljubav medju svetom, biagostanae, iednom reći raj na zeniUi. Jedua tako veiika ideja i tako uzvišena nauka kao što jc i iristova, pa uije za dve hiljade godina biia u stanju da ijude i narod«e stvori braćont i jagancima, a da tu ča-

robnu moć ima oblik vladavine, kojl se zove republika. Treba znati Uudsku prirodu, pa će se videti da je ona raznovrsna T da je nemoguće sve podvesti pod jedan kalup. Svalta ideja, bilo politička, bilo verska, bilo ma kakva ima izvesnu kodičinu istine, ali nije cela istina, zato je svaki u praam da sam u nešto veruje, ali' nenta prava tvrditt da je to apsolutna i jedina istina. u koju trcbaju i moraju svi da veruiu. Što se repubiike tiče kao bcšje forme vladavine ja imam jake razioge da iznesem protiv nje. Oospodin predgovornik je izneo kalco viadaoci prij maju velike civilne liste, i d<a je ušteda za narode, kad prestanu pkčati svoje careve, kraijeve i kneževe. To je tako ništavan razlog, da o njemu ne treba ni govorith U demokratskim zemljama razne sreske, okružne i druga skupštine, razni deraagozi pod razuint vidovima isprazne više narodnu kesu nego deset viadalačkih chil-Iista. Što jedan gospodin reče, da u republici najbolji i najsposobniji Uudi dolaze na čelo uprave i to nUe istina. Baš sušta protivnost tome. Osnovua je crta demokracije zavist, i ta zavist neda da politički najjači i najtaleutovaniji ljudi đodju na upravu zemlje. Po pravilu sc biraju jnediokriteti. Uzmitc ovde u Švajcarskoj, predsednici saveznog saveta sn dobri ljudt, pošteni, savesni gradjani, aii srednjih sposobnosti. U Francuskoj, gde imaju nmogo veću vlast i gde im je položaj zavidnUk sve su to Uudj skroz 'i skroz sredkijih sposobnosti. što kaže uaš Njegoš, da ne beše pod onirn imenom ne ščašc- se bojat od uroka. Retki su izuzetci kao što je \Vashingtou, osnivač severoameričke Unije, i niemu se ima zahvaliti što je Severna Amerika u opšte i postala republikom, a ne monarliUoui. Vi potnenuste maločas gospadina Vesaiića kao kandiđata za predsedn'ka republike. Šta Vesnić u našoj baš Srb’ui predstav'Ua? Ni kao naučuik, ui kao političar ttUe ništa osobito, i u celoj SrbUi, i u rađikainoj stranci ima kud i kamo sposobnUih i lailentovanijih ijudi od njega. On je sarno u toliko sposoban što je urneo da se u životu provuče i da dodje do sadanjcg položaja. Šta je on u nauci napisao tako osobito, što bi i u Srbiji napraviio utisak, kaltvu je o« veliku, originalnu ili jaku ideju zastupao u politici. Ništa od svega. On je bio jedan praktičan čovek za sebc, i njega su đrugovi mu lept> nazvali ,,Qur-gur“, čovek koji je umeo da se progura u životu. Ja tai rnalo nisam poklonik dinastije Karagjorgjevića, a specialnp kralja Petra, i smatram da je ova dinasiija jcdJK) zlo za Srbiju, i da bi »rpski oaiod nfeinio nsjveću pogrt-šlcu po sebc, ako bi sudbinu svoju i da je pokio nio toj diuastiji, aii vemjte, kad bih imao da biram izmcdjn M. Vesnića i njemu podobnih, ja bih ipak pre bio za kralja Petra, jer je <m sin jednog srpskog i-njaza a unuk voiikog vožda, za čije je imo vezano jeiino sjajno delo iz erpske prošicsti, i radije bih podnosio njega i njegove nego sve nsšo Gur-gurc. Mi amamo i snviSe iskustva kako snio bili politički rasttojcni pod našim naro'inim dinaslijama, s. kako bi tek biii fe&đ bi svakcm Srbinu bilo u šsgiodu da bude prcdse^nik republikc. Bili bi u stainom liaosu i trzavicama, goro aego kto su južnoameričke rcpubiike, i da liog sačuva srpski n. , '.rod od takvog eksperimcnta". Pristalioe repubSkanske ideje c\dm govorom nisu bile pobcdjene, aii je on na njih načinio veliki utisak, te nc mogoše ni jedan jači argumenat navesti lu svoju korist.

Nitko nije doživio rata, koji nije doživio ovakav čas. Kao kvoz tnagin .vidio sam kako trči jedao momak spram mene, a kad mc opazi. on nte pograbi za lijevu ruku i stade vuči niz brdo. A ruka me zaboli. „Stani, molim te". On stane, pogleda: i ruka mi bijaše . prestreijčna. „Oospodiue poručniče“ t reee tni otvorivši mi blizti, ,,i u prsima su raue“. Izttova nasta loutljava. Drugi momak, neki podčasnik, doleti. ,,Dalje“, vikao je, „neprijateU nam je obišao kri!o“. „Ne uinire-m“, vikao sam koliko sant mogao sa razbijencnn čeUusti. Momak nie poveže i oslanjujući se na tijega podjetu natrag, a šutnom i poljeni tfirtva tjeiesa... Tada sam počeo pojrniti simt; no dok smo naprUed juirili, nismo je osjećali. Tamo je ležao teško ranjen moj znanac, jedan kapetan. Ispod jednoga snopa slame vidio sam gđe leži mrtvo tijeio natporučnika... svuda... svuda smrt. Oko nas padala sve gušće tauad.... Hoćerao !i živi stiči do previjališta? t Sastauem jeduoga mladog časnika, koji je vodio jednu pričuvu. Zamoiim .vode. Ou nii je dade, ali se s užasom okrene od meae. Mora da sam strašuo izgkdao. „Oospodinc poničuiče“, šaptao jc momak, koji me je vodio, „ubijen Jc i ouaj ruski kapetan, koji je na vas pucao. Jedan momak ga je probo bodom“. „Ubijen... ruski kapctan... čudno, da je uetko pucao na mene... u doinjoj čeUusti je nešto tvrdo: taue iz plštolje. Ubijen?... je li odinah bio mrtav ? je li sa nmom doživio onaj ve«ri čas??.., I ffli smo daije. Dodjemo do jeđno*

ga mlina. Tamo su se sakupili ranjenici. Htjeii smo da se odmorimo, uo naskoro prasnuše dvije granate pod mlinom. Fodjemo daljc... za uekoliko časaka piane iz mlina oganj. U večer istom stigoh na previjaiište. Mnogo je mojih dnigova ležaio ondje. Mene polegnu pokraj đruga proslreJjeuih prsiju. Uio dodjo jedau časnik u sobu, lako ranjen, i dade se previtl „Pobjeda, gospodol“, reče on. Pobjeda! neka divua radost prostruji sve prisutue... Pobjeda! Nismo bada* va krv proliii... Poslije nekoliko dana teška puta došii smo napokou ti je-duu pričcvnu boinicu. Miada jedaa gospodja, dobrovoljna bolničarka, zauzela se za ntene. A kad mi je pcala rane na glavi, zadrijc, mao sam na njenim rukama. I činilo mi se, da tu vlada tako lijep ra!r, a vani.., vani je boj.., „Nar. Nov.“

Dr. R. Batia: Po muzičkom j>oslu u Beogradu Poznati muzički referent l autor nraogih opernih libreta, dr. Richard Batka. koji se priiikom ponovne izvedbe simionija: „Sijeme" i ,,Soča“ od Ljudevita Šafrancka bavio h Beogradu, napisao je u uglednom bečkom listu „Fremdenblatt"-u ovaj opis, kpjira je naročito počastio komponistn: Odista, to ni u snu nijesam mogao zamisliti, da će me ovako n toku rata

Samo jo Dr. M. i daljc nvodio u borbu rezerve svojih fraza, oh su ont bile višc gimrrizijskc ncgo li porilički Krek. Drugi jodan gospodra, Gj. M. dugogodišuji iiačelriik, toj poznaje na5 narod i njegovo Šhvatanje, iznco jc ove railoge protiv republike: M Naš je naiod skroz mouarbičan, i on baš žeii da na upravi zcm.je ima j-iku ruku, koja 6e ga voiiti, i kojoj sc može ]K>žaiili, ako što irua da se žali. Kralj Petar je, kao što znate, u narodu poglavito stoga bio neomiijen, što jc az'avio da ncće da sc ni u šta mcša, i što je oslavk) ministrima da oni žare i pak“. 0 owj tenai pisaću vam ponova, a sad, da o \"0 pismo ne to biio monotoao, javieu vant još nekoiito stvaii. Jeđan đeo naš'h poHtičara bavi se u Parizu, i ti poiitieari giedaju da £rancusko mcrodavnc krugovc prido’ iju protivu Pašiča. Poznato je, da js Pasić posle rcvolucije u Rusij'. bio u vrio ve.ikoai očajanju, jer jc njcgov ađut u politici, koju je nckoiiko dcccnija vodio, bio naston na Rusiju. Cira je pao c&rizam i „stari režiur', kod koga je Pašič bio sj tjno zapisau, on je izgubio tačku oslonca. Trebalo mu jo naći novu tačku oslonca i oa je prvo pohitao u Pariz, a za tira u ix>n<3on, i uspeo da kou Lk>yda Gcoiga učvrsti svoj uticaj. Ovaj tnu je napravio takve Vouiplimcnle, posle kojŠi su kako smo <xi ovdašnje grike koion.je saznak, Venizelos našao zaposlavljeu i uvre'j n. Ipafe to nije dalo povoda nekini našira politačarima da miruju, i to baš onima, koji su do skora radiii s Pašićem, i oni sad rade u Parisu, da Pašića obore i da dodju lia njegovo incsto. Aledju ovima ima i nefcouko starijih radikaia, koji su se udružili s napređnjađma i samostakuma. Rezuitate toga videćemo u skupštint koja se pre neki dan imala sastati na Kriu. 0 tome ćc te \i tamo možda pre biti oiiavešteni, nego što stigne mojeiduće [usmo. Na posietku i to da v&m javitn, da mi u postednje doba nemarao gotovo nikaku vezu s ainšima na fronlu. Mi misiimo da vlada tu vezu više sprečava «z političkih nego li jz vojničkih razloga. St. V. J.

Grad i okelica

Dneval kalcudar Danas jc peuk 8. mtrta, po starom 23. febi-nara — Rimofeatollci: Ivan od Eoga; pravoslavni: Po'.tkarp ep. smlm. Casnlčka i cluevntćka haslna oivorcna je potsm cd 15 tebrusra do 11 stti u rioćt. C. t U. vojnički dotn: Citaor.ice, «Oba *a prsarjc t tjranje, kantina Otvoreno od 7 sati lajutra do 9 ssti uveče. S!obodan pristup svakome \ojni!:n. Kinema<ogiaiš: Voini kino c Kraija Milana nlici br. 56 (KoJoseumi; U 8, 4'45 t 6-30 sati posiije podne predstavc sa gradjanstvo. — C. I tci. gradjaski kiso aa tejazijama br. £7 (Parisi: U 5 sati poslije podnc l u 7 ss-i uvcče predstzve za gradjansrvo. oeogradssl orfeasstu zlsnskoni pozorištu, prije Bculevarđ;: Početafe pređstave u 8 saii uveće. Biblioteka za poza j taicu (Baikanska utica br. 1, Hotel Moslcvaj, Otvcrena od 10—1 sst prirc 1 ckI 3—7 sat! posiijc pođnc. * lNucnn siuaba u ij ekainam#: 0đ 3 . do ukljuctvo 10. marta vržiće nočrm službu u Bcograda cve tjeicarne (apotekcj: Mich!, Stara Crkvens iilica 8; KnSaković, Kne žev spomenik 2; S e k a! i ć, Takovska u!ica 37; Ijekarna Crvcnog Krsts, Beogrsđ*ka u'ica 2. Šaobraća] na raiaom srosta izmedja Bcogrv-da 1 Zcmuna obustavljea je svanog d.nna oti 7—8'ĆSu sali pilje podne od 12.30—2 sata poslije podne. IIII '■III sudbiaa nanijeti a ueprijateljsku zeralju, najirsanje, baš u Beograd, i to još u tnazičkim stv&rirna! Ali ono, černu se ne nadamo, dolazi često. I jednog hladnog, sivog jutra sjedig n vojnom vozh, hitajući u đaleku srpsku zernlju, dok pored *ebe sa hukom proiijećtt šma i -rijeka, selo i pustara... U samoui odjeleuju čovjek se dobro osjeća, uprkos što vješiačko grijauje pokadšto izda, i pošto se pobrinuo za to, da uz potrebnu užinu ponese takodjer i nešto strpljenja i huraora. poeinje odlično dnga vožiija. Čak i ako naidje uesreća, pa negdje usređ srijede pustare uaša milostiva loito-motiva želi da iz snijega izvučc jedan zavejaai tcretni voz, pri fceut baš toliko postigue, da voz siđje s pruge (a to zaači za nas pola daaa liedobrovoljnog zadržavanja na otvorenoj pruzri, — i to se podnosi dobrint raspoiožeiijem. NaroČito, ako se zajcdno putnje s kakvint dobriin prljateljem, koji je kao čovjek vesele naravi, kao umjetnik od distinkcije, a kao oficir odšječan i vjeruo poaiaže, da se pred svim neprijatnostima može zažmuriti. Sa devetnaest sati zakašnjc* nja uiazimo sa jjjesmom princa EvgenU'a u ustima, na kraju kaajeva ipak svježi i veseli u ,,grad i tvrdjavu BeIegrad‘ : . Ncgdašnje sjodištc srpskih vladara ima sada sasvim niiroljabiv izgled. Da se ue vide na svo strane austrijskc čete, i da fabrike na podatožju brežHijka, na kotnc se diže grad. kao i nekc koće na vrhu, ne pokazuju jasuc tragove bombardovanja, moglo bi sc misliti, da je najveći mir. Naravno, u većinom prepunjenim hoteiiraa vlada potpuno nojnički saobraćaj. Nadzor nad Ptttnichna vooma ie oštar. NajposJije

Parobrodarthi *«obr«ć*j. L Ismedju žemunt I Beogr*da^ Kea plovldbe, kojl važi od 26, i»OB»r* do opoziva: Ptflizak iz Zemuna za Beograd u 630, 7-30, 8-30, 9 30. 10 30111'30 nr. podne te u 1-30, 2-3U, 3-30, 4-30, 5'30, 830 11 T30 r tslijc podoe. — Polazalt U Beograda za emub: 7. 8, 9, 10, 11 i I2ratt prje podne, te u2,3, 4, 5,6, 7 I 8 aatl pcs!t)e podne. — 1L Izmedju Zemuna i Pancsove Red p'.ovidbe, kojl vaii od 20. januira do daijnc naredbe; li Zemuna za Pancsovu svaKog dana u 6 saH ujutro 1 u 1- ssU u podne. — Iz Pancsove za Zeaiun: dnevao u 3'30 sati prlje pođne i 3 sata poalije podnc. Brod kojl saobrata Izmeđju Zcmuna i Pancsove i obraino ne pristaje u Bcoaradu. — Ul. Izmcdju B e o g r a d a I Sapca, Potazak lz Beograda ta babac svake srijede 1 subote u 7'80 sati o jutio. Polciak iz Šapca za beograd svakog I eivrtka i ueJjeljom u 7 s. u jutro. — Putnicki parobrodarski saobraćaj izmedju oršavet Zemnna i Izmedju Oršavc i Braiia PolazaK iz Cršave za Zemun: ncđjeljoin. uturuom, ćctvrikoni u 6 saii u jutro. iz Zemuna za Oršavu: poncdjcljkoni, srtjed.ni 1 petnom u 4 saia posiijc podae. tz Oršave za brailu: utorkom i subotom u 6 sati u jmro. lz Braile za Oršavu: ponedjeljkom 1 ćetvrtkoin u 10 sati prijc pudne. (Brodovi, na toj pruzi uc pristaju do Uaijc odrcODe u Prahovu, Vldimi, Kar.ovu i SUistnjl. uvaj voznt red za prugu Orsava—Bratia važi do 15. marta; ou lo. marta ovcdta )e novl vozni rcj, koji stno vcć oojavili, a kojl ćcato na ovom mjestu donositl poeam cd dena stupanja na sr.agn. Vojflo paino toplo knpatiio uCar UuSanovoj ulici. — 1. Kupatiio u kadama: a) Za vojne osobe otvoreno radnim daaima od 7 sati prije podne ao 5 saU poslije podae, a nedjeljom s prazmcima od 7 sats pttje pođne uo 12*) sad u podne. — bj Za gradjansivo ratlnim daninta od 9 seu prije podne do 3 satl poslije podac, s ncdjcljora i praznicima ou 9 sati prtjc podnc do 12'^ sau u podae. — 2, KarnoKnpatUo za ćasntKo i njima ravne čiuovntkc otvoreno je utorkom, srijedora, pcibom i subotom od 7 sail prsje podne do 5 saU posiije podae, a nedjeljom i prazrudrr.a cd 7 sati pri.e poaae do 12'/ 2 sail u podne. — ža gt adjane mušKogpola ctvoreao je paino kupaUlo ponedjetjfMm i ćetvrtKom (ako u te dane oa pada Kakav praznitt) od 9 saU prije podne do 5 sau poslijc podnc. — Casnicima i ujima ravnira ćinovulciraa stoje na votju da sc slozc psratm kupstiiom i u danc ođrcdjeue za gradjaastvo (ponedjdjkom ( cetvrtkomj. Blagajna se zatvara radtnm dantma a 12 ! / 2 satl, a nedjeljom i prazcicima u 12 seti u“podnc. Kosjet botcsnUta u bo’.nicama: U bclnici .Btćko": od 2 —i sata posiije podne. U bolnia „Bru;tn“: oa S’3o—12 sa'.i prije podne i od i —I sata posllje podne. — U c, t k, gradjanskoj fcolnici: u utorak, ćo tvrtak I nedjelju od 1—o |>osilje podne. Kužna botnica: Kosjeta nijc dozvoIjeaa. Obavijestenjeo bolesmcttna dnevno od 11 do 12 sau prijc podne aaulazu u baštu

Drugo uniietnićko-vfečc 37. puks. Preksinoć je bilo drugo umjeiiiičko veče 37. pješadtjskog puka s Tijepim oprožiajnim ’aspjehom. Pa auo je prvo veče iraaio pravi odabrani arajeUiićki progiara, juče je bio na rcdu dzabrani kabarcuii žaar, zasEupau od odličnaii amjeUuka, Tinit; jv vc6e dobilo jerinu — đa se popukmo izrazirao — boju viž«, 4e jc čitav okvir pojediuili urnjetničkih Učaka hio ari i šareniji. Dvorana je opet hiia puua, Tuspoloženjc publike n&ročito povo.juo, Medju gtedaocima primjetilo se inuo n o graujjna. liobičajenoni vjestinom i unijećnički iavela je g&mizonska muaik'i s;t svoj m dirigentom Pirom uvertiru. Posiije toga je članica hudimpešUuisfeog kra jcvsfcog pozorišin, Eisa L. Batizfaivy, pjevaia ka baretne pjesme, fcoje je sjajuo izvela, kako glasom, tafco i svježom neposrednošću svakog pokretiu Kario Kom jathy je us klavir odsvirao aforizme rnacjarskiii narodnih pjesama sa puuo muzičkog duha j tehničke živosti, što ec u ostaiora moglo i očekivati od koinponiste „Koristkraje rt . Schuberta i Rcmenyija pjev&la je Airaa Hegyi i opct zađobila srca svih slušalaca. Egon Komstein jc umio da u svoju svirku kloskovskog i Gouarcda unese svu srdju liČaost uz savr-

ienu (ehničku vjeftinu. Za e.,nu tačku čii» modemc pje.srae i igrački dueti Batizfalvy-Gyftngy5ssy, sa živahniin preli jevartjem boj'a u svojoj igri, koja je btlo pravi govor kretanja. Kpsan je hio te nor Artura Demćnja, loji je pvojim kuruč kiia pjettmamn sve zanio. Hein-ich Major spad' u najfco'je crtače karikatura, o čt mu su s*j mnogi prisulni uvje.i i na svora obožavanom „Ja 4 *, no autorov humor je ta iznenadjenja mnio vjcšto ublažiti. To je zazbilj'a ooličttu humorista. Sa svojim magjarskira pjesmaroa i opcrskini arijaina zadobifea jc na juriš slušaoce Emma Koiulossy, no odmah jc sve žalilo, što se ova urnjetuica ne bavi ovdjc duž-e i češćc. O pojcdinim tačkama kou.eri-ah eu Smmorich Eofegdr i Akksandar Imre, ti pjevanja su pratili Beia Renaenji, Kai! komjathy i garnizOHska. muzlka. Ovom večeri završik su se umjetničkc pi'cdst&ve pješad'jskog 37. puka, kcjcjc zasnovao i sj&juo izvco zapovjednik doknadnog bataljuna, polpuk-ovnik Kraj. scovics. Uspjch se rnoze na pivom mjcstu njcmu pripisati, jer sarao đobar ukus racžc i zabrati đobre saradnike. „ *■ Dubrovoijni prflog. Društvo Crvenoga *Krsta u c. i k, vojnoj glavnoj gubemiji za Srbiju, sa najvećotn zahvaluošću prirailo je 50.kruna od g. Mih. H. R i s t i ć a iz Cačka, Jcdua pozorišaa prcdstava u Zemunu. Casnički zbor dopnnskog batalflu* na br. 31. davaće sutra u hotei „Centoalu“ u Zernunu zabavno veče, n korist udovica i siročadi 31. pješadijskog puka. Predstavljaće se drama Maxa Haibea: ,,MIadost“. Početak predstave u 8 sati uveče. Porudžbine za ulaznicč preuzima kapetau M a t z e k, Zemun, Olavna ulica, br. 52. Za posjetioce iz Beograda saobračaće u 12 sati 30 ča* saka noću zaseban voz iz Zermina zn Beograd, Pogreb. Juče poslije jodne u 4.30 satl bio je pogreb Rudolfa T a j t a c a k a, učcnika II. razreda ovdašnje realne glnv nazije. Pokojnik. koji se nalazio u lb: godini života, bio je vrlo darovit uće nik u medju svojnn drugovima vrlo obljubljen. Kafana „Beli orao“ na uglu Kralja Milana I Kralja MIlutiua ulice otvorena ie i renovirana sa zimskora baštora i snabdjevena je dobrom kuhinjom 5 odličniin pićem, Književni prijegied S. ydrds: Toaček Tomaš. Njegove ue vole i popevkc. Pod tim su nasiovom izašle kao 115—17. sv. „Huraoristične knjižnice** lijepe kajkavske pjesmice đugogodššnjeg urednika „Koprha" Slavka V6rosa, poznatog hrvatskog karikaturb ste. Ove su pjesmice realistička i huraorističica sliica života našega seUaka u Zagorju. V6r6s je kajkavac i cijeiim svojira bićem vezan za tlo, s kojega je uikao i narcd, o kora pjeva- Zato se # dDtmajtt te pjesmice kao narodne; u niiraa je sve ono „gruntanje" našega rauža, humor i IflozofUa našeg Zagor-* ca, njegovi osjećaji, nađe i boii rečene baš osiako, kako bi ili on sani rekao. Neposrectaost i iskreua naa'vnost prv» je i najveća vrlma tih pjesmica, čas veselih, čas tužuih, čas nježnih, čas junačkili, — Bez sunraje će te lijepe pjcsraice, popraćene odličmm i topiira uvodora Ujube Wiesnera nači ranogo čitatelja i zauzeti časno mjesto u našoj icnjiževnosrL Izdanje je vrio ukuseo,

nara poiazi za rukom, da nadjemo stan sa izglodoin aa veiik; glavni trg, i mi stojimo za treuutak pod EeobiČnim utiskom, lcoga na nas čini sii&n metež rafinisaue hvalisave, veiikogradske kuiture i seosko-proietarske nevoije. Pored ponositih ogromnih gradjevina siroraašue koiibice. Neposredmo pored rafiaisaae raskoši najpriiavije siroinaštvo i jtiimitivnosti 0\ : aj atisak samo se pojač&va poslije jedne šetnje kroz grad, Ne ik>stoji više kuća, h kojoj su kralj Aleksandar i Draga Mašm izdalnutli pod udarcima zavjereuika. Uništena je, a na tora injestii rastu sada drveta. AU zato još stoje obadva konaka, međju kojima se ta kuća nalazila, i afco su ne raalo trpjeii pođ austrijskom vatrom. Naročšto je loše prošao stari konak, koji jc arhitektonsld zaGimljiviji, i ima urajetnički izgradjeue step&nice. Topovsfca paljba rasula je ziđove, do članaka se gazi po malteru, od koga se nc vidi patos, — kroz prostorije za primanje, prijestoira dvocann i spavaonicc. Onda dolazi na red posjeta stare fcvrdjavb sa Kalemegdaoom, čudnovatom turskom kuJom, pa vožuja u Topčiderski park, gdje je prije pola vijeka ubijca knez Mihajlo, čiji se hronzani spomenik — predstavliajući ga na konju — nalazi praii pozorištcm. U ovoj Ijetnoj rezidenciji bivšili vladara ove zemlje nalazi se sada jedno anstrijsko odjcleuje. Restauracija hna dobru kuhinju i podrum i otpušta svojc pcsjetioce u repariranom stanju. U zavejanim ćoškoviraa parka sjedi gospodja melauhoiija, pjeivušeči svoju sentimentalnu melodjju o propasti negtiašnje slave, o krivici i ispaštanju, a jedan aastrrteki trnbač javlja se br rtnljine

veseiom faufarom u ime odgovora. Aii sada treba poći na naš rad. zbog koga srao došli u Beograd. U Beogradu stamije jodna od najvažnijih' vojdlh Iica, major gosj.mdin Ljndcvh Šafranek, koji nije, kako se uopšte teže, sarao ugiedan oficir giavnog stožera, nego i odiičan muzičar i komponi* sta. N'ije to možđa kakav darovit diletant, nego p r a v i, p o t p u u i u ra j e tn i k. U korist foiida za udovioe i slročad on je izveo sirafouijski spjev ,,5oča“, za šta je osira pukovske kapele t više umjetnički spremnih oficira, došlo iz Budujipešte v-iše naročito pozvanili glazbenika, većinom za egzotičue instrumentri. Tako se složio priličaa orkestar — tražeuo je 110, Ti maajem 80 muzičara — koji je svoj zađatak pod ličnira dirigovaajem kompoaiste izveo sa zadovoljstvom i Ijubavlj«. Priznajem, nijesaia bez zabup* pristao. da ua prijateljskl poziv dodjćm u Beograd. Ta kako lako se moglo desiti, da je to samo djelo nekog „amatenra“ nnizike, a tu ne bi bilo prijatno nazvati takav rad pravim imenoni. Utollko priiatnije je bilo osjećauje, koje sam naskoro stekao, da je ovo jedno lUepo^ i pravo umjetničko djelo, koje je ispuniio čak i teie tehničke zahtjevt, puno života i vatre, koje potpuno zaslužujo, da S3 čuje takodjc izvan ovog skrivenog srpskog kuta u glavnim mu zičkim mjestima. Potpuno uinjetničko djelo, *koje neka ovim bude preporučeun mtcresu daUifa umjctničkih krugova. Preko tvrde tačke u orguljama na Ges pesije se silnom nkočenošću đagačka terna Sočanske stijene. Ođjeknju ijupki motivi planinskc domovjnc. baš kao da maša kapama — a onda odskačn &a nipinske visine veseli Tr-