Beogradske novine

I zlaze: dnevno u ]utro, ponadjellkom poslije podne.

Pojedlnl br ojevi: ■ ■•oinOi I b kra]*vlim raposJotiaiitHai jjjjjjJjj'jj

I kf, Wa pa otjanl o* ■ — — — - -*-» »* V ■ranarMji

12 halon

Mjesečna pretplata: O laograOu I u kralaflma zauosjadngtlm aa u « M&'/isrr?:: 22® :::: Oglssl po cljenlku. •■■■

llrednlltvo: BEOBRAD, Vuka Karadžlća ul. broj 10. Tolefon bro] 03. Upravo I primanje pretplato Toplliln venao bro] 21. Telafan br. 20. Prlmanja oalesa Knaza Mlhajla ul. bro] 30. Telefon brol 245.

Br. 126.

BEOGRAD, nedjelja 12. maja 1918, Godina IV.

RATNI IZVJESTAJI. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera Kb. Beč, 11. maja. * is T a talijanskom je frontu bila juče Obostratia izvldjačka iletačka 'd J e 1 a t n o s t o p e t v e o m a ž i v a. Načelnlk glavnog stožera. Izvještaj njemačkog vojnog vođjstva Kb. Be'rlin, 11. maja. Zapadno bojiSte: U područiu K e m m e 1 a bila }e tojMiička djelatnost s vremena na vri)eme živahna. UspjeŠno srno izvršill inatija preduzeća. Odbijeni su francuski djeliinični napadi sjevemo od Kem< m e 1 a i kođ L o k e r a. Na bojištu na Sommi razvile su se u više maha žestoke pješadijske borbe. Engleski su pukovi poslije višesatnog vatrenog djelovanja uzaluduo Jtapall naše linije u a v e I n y-s k o j Šumi. Njihove napadačke bujice pretrpjele sti ii našoj vatri najteže gubitke. Isto su tako osnjećeni noćni nepriJateljski napadi protiv Hangarda. Na zapaduoj obali Avre uhvatili su Francuzi maha u grivesneskom parku. U ostalom i ovdje se njiliov najjad krvavo sI o m 1 o.' Izvidjačke borbe na kanalu Oise—A.isne, u Champagni i sjevero-istočno r,d Pont - a - Mousson-a. U apremontskoj šumi ođbrli smo napad pionirima i spravama za bacanje plapnenova pojačanog francuskog batalijima. Jugo-za'padno smo od A p r em o n t a i sjeverno od P a r r o y a nanijeli A m e r i č a n i m a t e š k e g nbitke jakom vatrom ininama. Maćedonsko bojište: Sjeverozapađno od M a k o v a ftlKft/I irla r»€« jna-iviiv Itllp^ U francuske rovcn r c i zarobiie izvjestan broj neprijateljskih vojnika. Prvj zapovjednik glavnog stana pl. Luđenđorff,

Jeftino opravđanje. Ako položaj direktora u velikom fengleskom glavnom sitožeru znači isto što i položaj šefa operativnog odjelenia u c. i k. armijskom zapovjedništvu, londia je Sir FrOderic Maiurtzes svojirn 'pismom, upućenim engleskoj javnosti, govorio kao pozvan. Na svaki način inora da su po srijedi veliki uzroci, kojl su primorali jednoga generala na. takvom položaju, da ministru predsjedniku i muitetru finansija zaobilaznim .putein štampe dobaci u brk da latžu i svjesno zavadjaju narodi. A Maurtees je to i učinio: On je Lloyd Oeorgea optužio da laže, kad tvrcli, da ste u versajjskom ratno-m savjetu nije naspravIjalo o proširenju engleskog fronta.

Nova papina poslanica za mir. — Program nove ugarske vlade. — Rumunjški ministar spoljnih poslova o miru.

Isto je tako nazvao neistinom izjavu Lloyda Georgeia, da Je cngleska vojska u FrancutS'koJ bila 1. jamuara 1918. jača nego 1. jamuara 1917. god. Najposlije Je istupio i paotiv lažnog izvještavanja britamskog diktatora o sastavu engleskih trupa, što se bore u Mczojpotamijl, Palestini i Egiptu. Ne računaJući čisto meritorna pftanja, pokazuje se u neobičiiom koraku spomenutog engleskog generala prije svega nezadovoljstvo, koje je u gornjim vojničkim krugovima zemlje zavladalo od đužeg vremena protiv težnje Lloyd Georgea, da prigrabi čak i vojničku diktaturu. Pri toin se radilo o Istom zapletu, u kome je niinis'fcarski premijer Vellke Britanije ostao pobjedilac prema nekadašnjem načelniiku glavnog stožera; zapletu koji se bezobzinuom novmarskotn polemikoin pukovnika Repingtona istom strastvenošću đnevno nastavlja protiv vladajućeg sistema. Onaj gradjanslci diietantizam, kojkn se u Londonu šve, što ima glaisa i moći. upleće u stvari vojnc uprave, došao je svakom pravoin vojniku već do na vrh glave. Pismo Sir Frederica Maurizesa dovelo je englesku vladu na saim rub krize. Izgleda, da su obadvije stranke podjednako bile željne objašnjenja, samo su bila podijeljena mišljenja o tome, kiako bi se to moglo ostvariti, Dok je Asquitii želio, da stvar dodje u ruke istražne komisije donjeg doma, plaldlrao je Bonar Law za to, da se ona preda dvojici časnih »ndiiac, koji bi imali d'a odluče o Maurizesovim teškim optužbama. Asquithov Je predlog u donjern domu sjajno pmpao, jer su uavodatfc- p r o« t** fc •»v udvd . V^ilijcoi L» riiuuijo U tome uprkos protivnog tvrdjenja predlagačevog vidjeli vo-tum nepovjerenja protiv ciiele vlade, Do saida još nije poznato, da II će časni sud po predlogu Bonara Lawa sfcupiti u funkciju. ili će se slučaj završiti ohjašnjenjem, koje se n.a nj nadovezalo u člonjein domu. Svakako stoji, da je u sjednici od četvrtka Lloyd George tnzeo riječ 1 pokušao da se opravda. To mu je slabo ispalo za nukom. Ono. šta je rekao, Lzgledalo je na oko pri površnom povma.tranju da je tačno, jer je žlvo izbiegavao, da udje u jezgm same stvarl. No zato so on tlm većim govorničktm poletom 1 lažnotn jarošću — stara sredstva političkog oru/.ja engleskog ministarskog premiiera — oborio na grješnog generala, koji se usudio, da učini nešto do sad nečuveino, kvalifikujući njegov postupak kao ,,nepristojan“. Najposlije je Lloyd George završio svoju bujicu fraza drskom konstatacijom, da -- ostaje pri svojim saopštenjlma o odn'osnim pitanjima. Uostalom —

a to bi trebalo da irpliviše kao najjačl adut — zalivaljuje LIoyđ George svoju muđrost preima nainovijoj izjavi informacijama ratnog nadleštvai, koje ima da odgovara za sve naivode. Za ovim zvaničnim dijelom komedije — koji po svoj prilici liije zadovoIJio-ni jednog raizboritog Engleza slijedio je nezvaničm epilog. Ovdja je glavni efekat bio u pozivu vojnog savjeta, upućenom gen&ralu Maurizesu, da iina opravdati svoj postupak, jer da se on kosl sa vojničkom disciplinom. Tako daiiašnja situacija stoji ovako: Optužcni se postavio u pozu hvredjenog patriote i tužtoca žigosao kao zločinca. Krivac je postao-državni tužtlac, a generala, kome je cili opravdavao sredstvo, gurnuše na optuženloku klupu. Time će sc valjda zavnšiti 1 ta naijnovija afera Velike Britanije na način, po kojem „najslobodniji narod na zemlji“ od uvijek riješava svoje neugodnosti. Uistinu: kapu doljc pred apostolima ponosite spasavajuće demokracije! 0 prah pređ Lloyd Georgeom i njegovim ortacima!

Engleski politički moral. Ni jedau đržavnik na kontinentu ne bi se usudio, da naroduom predstavništvu podnese tako iskrenuto stvarno stanje, kao šlo su to učinili Lloyđ George i Bonar Law u engleskom donjem domu. Oni su sasvim lažnim saopšteujima pokušali da stvore obrnut utlsak kod članova parlamenta o stvarnim dogadjajima 11 a frontu. Sad se pita, ko je upravo učiteij ovakve engieske vladine prakse. Kao takav mogaa l ' sejcalida spomelrati Francis Baćoii, baron '/cniTamski, koji važi kao prvi metodičar engleskog imperijalizina. Da bi zadržao za sebe naklonost kraljice Jciisavete, on je mogao progutaiti, da svoga prijatelja i dobrotvora, grofa Essexa, izda i pređa kraljioi. a onda da kao kraljičin advokat digne protiv njega optužbu i čak sastavi opravdanje procesa. Bolje nešto nije se ni moglo očekivati od čovjeka, koji je kao moralni filozof d'ao čudna upustva ti pogiedu vještine stvaranja svoje srcćc. Medju ostalim rekao je: ,,Da bi se uapredovalo, ne mora se imati mnogo čestitosti.“ Ali Bacon je takodje postavio deset zapovijedi za ratno uvećanje državnih granica. N, pr. sedma zapovijeđ: Treba se brimifi, da se unesu takvi zakoni i občaji, koji omognćuju u svako doba; iznalaženje izgovora za rat. Narodi, koji tcže za poiožajem velikih sili, moraju biti veoma osjetljivi za irrede, koji se čine njihovim pograničaim stanovnicima,

trgovcima i poslanicčma, pa ne vijećaju dugo o tome, da M postoji ili ne postoji kakvo Izazivanje. U svojoj encikiopediji uči Bacon, da kod đržavnog morala na injesto poštovanja zakona dolaze povoljna priiika, mogućnost provadjanja i korist. Ko sa mudrošću počinje rat, napada protivnika, dok ovaj nespreman misll, da je u sigunnosti. Samo sila priiika " priinorava državnika, da održi zadanu riječ. U svojim osnovima za buduće medjunarodno pravo piše Bentliams: „Protiv nas nemaju drugi narodi nikakvili prava ... Nepravednost, ugnjetavanje, iirevara, laž, sva djcla, svt zločini, svi običaji, koji bl bili poroci pri čuvanju privatnih interesa, dižettto mi kao vrline, ako ili vršimo pri čuvaniju narodnih interesa.“ Upliv ove ,,filozofije“ može se vidjeti u govorima i djelima današnjih državnika: njima je sve dopuŠteno, profivnicima ništa!

Problem opšteg mira. Novo cngleske bajke o njemačkoj „mirovnoj o!enzivI“. I\b. Berlin, 11. inaja. ,,N o r d d. A11 g. Z e i t tni g“ piŠe: ,,D .a 11 y M a 11“ se ponovo bavl s ,,mirovnom ofenzivoni“ I iznosi saopštenje o posjeti prcfesora Rittera kođ amertčkog profesora univerze 11 o rn a, koji se bavi u Ženevi. Kako list javlja, profesor Riiter je po naredbl državnog kancelara predao prcfesoru Hornu pismo za Wilsona, u kome se nalazl čitav program za sponaizum. Elzas-Lotringija bi dobila potpunu autonoiniju, u Njemačka bi brest-litovisiicom ugovoru o miru učiuila neke biažije ispravke u korist Rtisije, pod nsiovom, da se poslije zaključenog rnira' odustane od privrednog rata I da se Njemačkoj vrate njeme kolouije. Prenia svima tim navodima mi smo ovlašteul da utvrdimo, da pomeiiuti profesor nije ni od dtžavnog kancelaira ni od ministarstva spoljniii poslova dobio nalog, da sa spomenutiin Američaninom stupi ma u kakve pregovore. Detalji o neuspjelom engleskom napadu na Ostende. I<b. Berlin, 11. maja. Kod' drugog engleskog pokušaja', da os'labe za rijili s;vakog dana sve nezgodnija fianđrijska podniornička uporišta. bilo je naše zaipovjedništvo mornarice isto tako spreimno, kao i prvi put. Moglo se predGdjeti, da engleski aidimiralitet ne će ostati sanno na jed-

PODLISTAK Laza K. Lazarevlć: Sve će to narod pozlatid. (Crtica jz rata 1876. godine) (Svršetak). On izvi ruku tako zidravo, kako bl, od prilike, izgledao konj sa slomljemin ivratom, — Ama zar ti neinaš bolje rakije? EJ, ti, pupavče! Kaži gazda-Davidu, da fca ištem rakije. ,,Dobre!“ kaži; kaži: ,,gazda-Blagoje!“ ... Ovako savije gla•yu! Ama tu trebaju rukel Da pukira, vukući! Ona kad trči, pa sve ovako — on turi glavu medj‘ noge, — a ja drži, drži! Pa naiposlatku, kad nižta ne pomaže, a ja u stog, lli u » zjd. gde stignem! Ništa m* p°, c ' na ®, n V,° gom ne vidi, sattjo kad jeđanput uhv U liuk! A ja u plot. pa kad lupl glavom, }a mislim, ode do djavola i ona, 1 ja. i acola, i sve! A ono ništa! Pa posle još kie mirno .kao buba! All n.iko drugi mije umeo s niom kao ja. Kalfa Vidaic išao je jcdanput po balcar na Savu, a ona samo onako — on opet turl glavu medj' noge i ispruži bradu, kao da mu Je djem u ustima. — Vidak iispusti uzde. pa legne u kola, a ona sve proko iagrća, pa i>o jendecima, pa trci. pa hči, pa prčl... Zvoni! Je-l‘-te. da zvoni? Da platim! „ . On opet istrča najpolje, ali kad se vrati, na njegovu licu beše netstalo ne*trpljenja, i glupa veselost levaše iz očiju, na koje, po Izrazu mojili zenujaka, već počinjaše curlti rakija. — Kakav je to konj, upravo kobL1a! Majstor mefcnuo jedanput jedan gonduk — ovako ovolikf —- we znairti.

šta je liteo! A ona: djem na zub, pa ovako! Pa kako je leteia, onako u avliju! A kola zakače; pa stražnji točkovi ostauu pred kalpiiom, a majstor u kaplji, a sanduk njeg.a po glavi, a prednji točkovi kod ord, a kobila pred kuću, a mi da umremo od... od... Ama šta su ti odvugle ove žigice?... DaJ jeđnu žišku! Kapetan ga više ne slušaše. Njegove misli beim daieko: čak u Knjaževcu. Tamo mu je bila žena kod' matere, čekajući da se oslobodi bremena. Ali tada su tamo bili i Cerkezi! Užasne kombinacije sevaše kapetanu kroz glavu. Sva varvarstva, koja su počinili ovi ljubtmci Jevrops, sli'kaiiu se žjvim bojama u njegovim mislima. A povrh sivega stajaše desipcratna neizvesnost; jer otkako je pošao u rat, anuio jv v* ■ t* p k,,i,w “ IT oba mu pisaše, da će doći, čim se porod! I digne. ali od poslednjeg pisma beše prošlo već pet neddja. a Turci došll n.a Tresibabu, a Cerkezi raše njegovu kuću i pale mu postelju, .ia kojoj mu, možda, žena leži. Pa ipar je on iščddvaše. Ima u čovek'a jednž žica, lalžljiva kao šlučaj, pa ipak je zovu pre!dosećanjem“. Kogod igra la lutrlj’i, taj pri svakom vučenju imi prcdosećanje da će dobitl i nikad sene čudl po svršenom vučenju, kako gi ]*• prevarilo to predosećanje. A udn » samo jednom 1 na njeiga sJefcpa t^ća. ^ ceo svet uverava. da je znn. « dobiti, jer mu se sve baš tako dniio nlkako drukčije. I kapetan Janasije već trećlput uzamance ddazi caiK s pozicije na ladju. s teškom nn*om «. moljavaijućl dopušteme od korttandan ta, jer mu se sve činjaše da ga danas neče prevaritl slutnja. AIL evo, baš u

ovaj par učini mu ie da ni sania ladja neće više doći. Oi) postade nestrpljiv kao i Blagoie. Pre\rtaše mislt, da prosije iz njih ono što e crno. Ode u Knjaževac, gde se rodiot udje u svoju kuču, sedie i>od orah, koj.'je posadjen onda, kad je ise kapetan rodio, a kojl sada na svojoj periferiji nosi sulie graue. Tu sahranl oca i hajku, tu prekopita zamiiova đevojku, tu uz kpću odnese kumu limun I pozif nia prsten. 0, kako mu tu beše drgo sve: i stari orahov orman, a zarbvi oteti od nekog turskog paše još mrvom našem usianku, i skrhani nogri za kacom n podrumu, i ikona Svtoga Nikole s dvokrdttim i uvijenim losom, nalik na dva puža, i fistan u saačani u kojem je se njegova majka vačala, i, opet, opet, i oovrh svega: veelo, b! eo i punačko lice niegove ženej stidljiva nada, da će biu otac... i,. ne, ne može biti! Ta, ako su i Turc nisu zverovi! On se protrljapo čeJu, htevši razgnati ove misii. — Majstor je.i bogzna kako, rad bio da se oždrebi — nastavljaše Blagojc, gledajući nejrestauo u mesto na kome je kapetan Još pri početku sedeo. — Dahogme! Jer to je hala, ntje konj! E, ali tako. „ Kapetan ga tsko mirno slušaše, kao onu šetalicu la sahatu. Ni ona nl Biagoje nimalo mn ne smetaše da dalje nastav! svoje nisli. Opet je na: starom mestu. Opet Jamte kuće, I po ulicama leže nagrlešine... Wu p# oko ponoći on se izvali na jedan prozora, baclvši najpre još bije sveffid na lampu. koja sve slana BlagojoM sve gndje smrdfcjaše, ! vhrkaše, turivSi glavu

medj' noge i pruživši obe noge napređ, kao d:i drži uzdice. Zalud se kapetan mučio da svede oči — sar. njegov behu ok tipili Cerkezi! Tek u samu zoru kao da malo pridretna, ali tad se začu lcroz mrtvu noč ravnoinerno lupanje točkova i uzvikivatije cnili što mere vodu s prednjeg kraja ladje; pa onda pištaljka stade buditi uspavanu poslugu na staničnoj ladjt. Kapetan sJcoči; sablja mu se otište i sa zveketom lupi o zemlju. I Blagoje se trže: - Nećeš. bre! — reče on i kao da ponovo povuče uzdice i ponovo zaspa, Kapetan istrča napoija u sveže jutro. Jcdva je disao. Neiskazan strah vladašo nj'nie. On u trk dotrča do stanične ladje. Dokopa bačen alat s ladje, lcoja dolažaše, i stađe je vući sebi. I taman da zamctne uže na kazulc, a u gomili sveita olpazi jednu ženu, koja izdiže više glave dete u povoju. Kapetan baci uže momcima, kojl sie čudiše njegovti poslu, zanese se l malo što ne pade u vodu. I kad mu žena u ooioj tišmi i guranju pade na prsi i predade mu sina, prvo suze, pa onda poljupci počeše padati na punačko detence, koje se nimalo na srdjaše na svog dosad nevidjenog oca. I žena je plakala — to se već zna! I druga jedna postariia žena iza nje i bez toga ne ld&! I najzad i detence ototanji. Oni brzo predjoše preko inosta i sikloniše se ustranu, praveći mesta drugim putniclma, koji se guraše zajedno sa svojim prtljazima, Jer još ne beše nijednog kočijaša ni nosača. Kapetan htede mnogo šta p.itati ženu, ali- nikako da otpočne, napošletku se odrešt jezlk:

nom poluišaju. Za sad se još ne može ustanoviti, iz kakvlh je nzroka sada blo samo jedan napadaj protiv Ostendea. Dodušc, u isto vrijeane sa napar dom na Ostende razvili su F.nglczf pred Zecbrtiggeom jake vještačke magle, no ovo je bilo po svoj prilici sama: zato, da bt se zavaralo. U jutro, 10. tnaja, u 2 sata 45 minuta otvorio je neprijatelj s mora i sa kopna vatru na naše baterije kod Ostendea. Nekoliiko minuta lcasnije digla se jaika vještačka magla. Kad su 2 minuta poslije 3 sata istočno od Ostenđea opžižene 2 krstar rice, počele siu odmah naSc teškc baterije sa dobrO gadjanom vatrom, a' već ranije lconcentrlrana je pregrađna vatra na ulaz u pristanište. Jedna enr gleska krstarica okrenula se na l» prema zapadu; a druga prema sjeveru. Potonja se više puta raispoznavaia u magli i svaki put je ponovo boinbardovana. U 3 sata 34 minuta ponovo se ta lcrstarica pojavila pred ul.aiS'kom u pristanište, a onda je nalazeći se sa svih strana pod nadjačom vatnom potonula izvan plovne liniie. Medjutim su naša baterije botnbardovalc pojedins tačlce. što su se raispoznavale na mo' ru. Jedaai monitor, što je bio sasvim miran I nije pucao bio je pri svoj priJlci onesposobljen za borbu, a po tom je u 4 sata 13 minuta potpuno Uništen. Prema nadienim hartijama postrad'rJoj je lcrsta'ricl ime „Vmđictive“. Našl sopstveni gubici biil su kao 1 kdd prvog preduzeća opet vcoma neznatni.

Pođmornički rat ; NOVA POTAPL.IAN.1A. Kb. Berlin. 11. majžl. Zvanično se javlja: U Sredizemiioin moru naše su podmornice ponovo potopile 6 parnih brodova i 2 jedre" njailcai. ulcupno 25.000 bruto toua. Mcdju potopljenim brodoviina je bio jadan portugalski naoružani parnl brcd od 2000 tona, natovaren raznim materijalom i konjinra, i iedaiit nato\ r arent engleski transportnt brođ, na kome je, kako izgleda, biio niuuiciic. jer je odmah posliije pogodka torpedom eksplodirao i nestao u valima. Načelnik admiralsicog stožera mornarice. Odlučni dani na zapadu. O posljednjhu borbama. —■ Junaštvo Alzašana. Kb. Berlin, 11. maja. Pri jučerašnjem fraincuskom napadu naročito su se istakli Aizašan!, slično kao i u mnogobrojnim prilikama u odbrani i borbi na nož. Komandar.t dotične grupe izjavio se sa puuo pohvale o 1 njihovom neustrašljivoni držauj«, Naročito su se alzaške trupe iskazale, lcad je tnebalo demontirati neprijateljske mašinske puške. Poslije uspješnog dana, Icoji je za neprijatelja donio tako teške, a za Nijemce saino neznatne gubitke, fc-aspoioženje trupa je poitzdano kao uvijdc.

— Medjer, ti si živa! On je uhvati i steže za rnišicu, Icao htevši se uveiriti. — I ovaj mali! TI, ti, vojnlče! A' šta ti ja kojcšta nisatrt mislio! Bože, Bože! On obrisa lice ruicavom L držećl dete, nastavi: — Znao sam, zacelo satn znao, da ćeš doći. Tako sam baš u dlaku račtF nao. A nana? Telc u taj par on ugleda onu staru žeuu i potrča joj ruci: — Hvala Bogu, sarno kad ste svf živl i zdravi! Kad je sve dobro! Stara žena briznu u plač: — Dalcico smo od dobra, moj sfctlko! Ostadosmo bez kuće t kućlšta. Kapetana kao da neka ledena ruka ščepa za srce; all ta ruika tako isto naglo popusti, jer on u Lsti maih opazL kako se preko ćuiprije kreće jedan čovek u prostom vojničkom odelu, a bež desne noge i leve ruke. — Ćuti! — reče kapetan s užasom na licu. Brzo predade dete ženi, pa pritrča bogalju. Pothvati ga rukom ispod iniške 1 pomože mu da zakorači jednu gredu, koja se bila lsprečila na mostu. — Da nisl, ti, vojnlče, gazda-Blagojev sin?... — Jesam, gospodin-kapetane! reče vojnik, sastavljajućl nogu l štakti I đotaknuvši se po VojniČki kaps. Alt ga štaka izdade, i, on se pridrža za jednu gospu s kučetom i zembilom, koja vnisnu I odskoči u stranu. — Tu tf je otaic! Ćeikaj, da mu kažem! Kako beše tedc zora, I putnici neođJučno stajahu na oball, to I nehotice svj obratfše pažnju ovoj scent.