Beogradske novine

> gtrana 2. ■ ... . •„?' t Bura u francusko] komorl. Berlin, 11. maja. Listovi Javljaju, da je tok zakljuCne sjednioe odbora francuske komore jx> stvarl Armanđ-Rcvertera bio Jjuran. .Vedlna Clanova ostavlla je iuvoranu t>rije glasanja.

Razne brzojavne vijesti. * v Slednlca mafdarskoa sabora. Bllijimpešta, 11. maja. U današiij<fJ'-'«iiborskoj. „ .sjcjnici pre-đstavio se novi Weketlov kab'inet. Ponovo naimenovani ministar predsjednik držao je programni govor, u kome je stavio u izgled socUalni i prlivredni refonnni program i uspostavIJanje magjarske vojske poslijc rata. 'AIi }e glavni 1 prethodni uslov progratnu, da se svrši sa izbornom reformom, koja se lma skinuti s dnevnog reda »porazumnini riješenjem. Velika većina kaibora je prihvatila program ministra predsjednika sa odobravanjem. Vpdj stranke većine Stjepan I Isza uvjerio je vladu, da 'će ju stranka rada potpomagatl. Orof Albert Apponyi zauzeo je prema viadj ojx>zlcijono držanje. Slovaćki poslanik J u r i g a jc protestovao u ime slovačkog stanovnlštva gornjc Ugarske protiv čeŠkih prohtjeva na Slovačku. Poslije toga sc preŠo na intcirpelacije. Oroi llertliug J pl. Kdhlmami u njemačkoni glavnom stanu. Kb. Berlin, 11. maja. Državni kanceiar grof U e r t 1 i n K 1 državni tajnik pl. K ti h 1rnann otiputovali su sinoć u veliki j glavni stan. Dogadiajl u engleskom (tonjem domu v povodoni đebate o pistnu geticrala Manrlzcsa. Kb. Amsterdaim, 11. maja. Po jeđuoj vijesti lista ,.A i I g emee n liandelsblađe t“, plše parlamentarni dopisnik ,,Times“-a: Sa Čitsto parlaincniarnog gledista bilo je u debati u donjem domu o pismu gencrala Maurizesa najvažnije to, što se od početka rata! pr'vi put javila organi'zovana opozicija. Opozicijonaini parlamentarni ređitelji oditzimali 'su giasoye. Prvi put stt vodje opozicije i sve prcdnje klupe glasovali protiv vlade pri pitanju o povjerenju. Votum jei kao jieka preokretna tačka u odnosima iz* mc'djti vlade i opozicije. ,,D a i 1 y C h r o n I c I e" izjavljuje, da je miaiio zadovoljstva izazvao način, kako se postupaio tom upadicom. Nema tmmnje, da u vojscl vlada veliki neired'. Norveška za svoju neutraluost. Kb'. Christijania, 11. maja. Storthing 'je odobvio 38,959.000 k'rona za čuvanje neutvalnosti. Potresl I požarj u ItalijJ. Lugano, 11. maja. lz Rima javljaju: Veliki logor barak'a Maria, podigntit poslije sicilijansko-kalabrljskog zemljotresa u Bangeriji, sa svim je uništen uslijed ogromnog požara. Šteta se cijeni na I milijun lira. — U Emilii je u utorak došlo opet do jakog zemljotresa. U nekim le gradovima zavladala zbog toga panika. Završetak nedjelje cara i kralja Karla. Prolietna svečanost u Topčideru. Današnjim danom se završava nedjelja cara i kralja Karla, i — ukoBko se <o već sada možc reći — !mislimo, da ne bi bito pretjerano, ako se kaže, da je dobročinstvo izuijelo triumf. Svuda je našao tiajživljeg od-

Ned jelja c ' 31 ziva poziv cara i kralja, da se sjetimo junaka invaiida, kao i uđovica 1 siročadi palih boraca. Vrtna svečanost u Konaku bila je početak prije nedjeiju 'dana, a današnja je proljetna svečanost u Topčideru završni akord u ovoj nedjciji đobročinstva. Do sada je — u toku ©ve neđjeije — bito lijepo vTijeme, te se samo može željeti. da i 'zaključni čin prodje isto talco lijepo i na potpuno zadovoljstvo svih. DanaŠnja svečanost^ blće u sviraa prostorijaina ljetnje časničke i činovničke kasine u Topčideru, a priredjuje je jjodčasnički odbor c. i kr. stožernog odjelenja vojne giavne gubernije. Ovo će biti mala senzacija, i sama ideja, — da se Iznese milieu iz bečkog praterskog života, — veorna je sretno izabrana, pa mislimo, da će ititeresovanje publike to i đokazati. Koliko nam je poznato, biće biran program, a odatie napominjemo: promenadni koncerat, veiiku tombolu i t. d., da buffet i pivo t ne spominjemo. Svečanost počinje u 4 sata. Uiazne cijene su ove: K 2.50, za odrasle, a K 1.— za djecu. Ulaznice se do 3 sata poslijc jx>dne mogti dobiti u knjižarnici ,,Sud-Ost“ i (Jugo-Istok), a posliije toga, ako ih još bude, na ulazu. One važe ujedno kao besplatna vožnja ’tramvajem u Topčider i natrag. Za polazak je najpodesnije vrijeme oko 3 sata poslije podne, a za i>ovratak 9 sati bveče. Uiaznice takodje važe i kao propusnice, kako za vojnike, tako i za gradjane do ponoći.

Građ i okoiica Evangeličko Bogoshižje. Danas prija podne biće u evangeličkoj crkvi, Vuka Karad i žića ul br. 9, Bogoslužje na njemačkom jeziku. Propovijed će držati etaipnl sveštenik iz Smedereva. Holzhausen. U 9 sati če biti Bogoslužie na magjarskom jcziku. Družičaio ~ pobusani poncdjeljnik. Tako se u srpskom uarodu zove sutrašnji dan, drugi, ponedjeljnik poslije Uiskrsa. U Hrvatskoj Srbi kažu r u ž iča 1 o a u Banatu pobusani ponedjeljnik. Na družičalo iiditi ljudi (osobito žene) prije podne na groblje te pobusavaju grobo\ r e od one godine, prekaldjuju ili, dijeic za dušu a sveštenik čita molltvu i sjrominje mrtve. U nekitn krajevima, kao u Negotinu i cijeJoj krajini, skuplja sc motnčad I djevojke poslije podne ua jedno micsto, pa tu igraju i d r u ž 1 č a j u s e. ponajviše muško s muškim, a žensko sa žensikim. Oni opletu vijence od vrbo; vih mlađica, pa se kroza njih ljube 1 1 mijenjaju jaja (Šarena i crvena). a 2 aj tU 71 proinijeiie i vije nce, metnuvSi ih jedno drugome 11 a glavu i zakunu se, da će mušlcarci biti pobratimi a ženškinje d r ti g e .(Vlasi kažu k u m ač a) clo ono doba godine. Takovi se pohratimi i duge po tom pazei svti onu godinu kao brada i sestre i u različiiitn igrarna i zbiljskim svadjama pomažu jedno drugome. Kad opet dodje družičalo, ottda gdjekoji pobratimstvo ponove, a gdjekoji ga ostaive. Narodue dobrotvonie predstave. „Hasanaginlca". Za subotu dne 18. i nedjdju due 19. 0 . mj. sprema se Ogrizovićeva dratna ,,H a s a n a g l n i c a“ s gdjom Taborskom i g. Gavrilovićem u glavnim ulogama. Karte se za prvu pređstavu prodavaju od ponedjeljka 13. 0 . mj. u knj'/arama ,,Jugo-Istok“ i S. B. Cvijanovića. Čist prihod namijeiiien je domaćoj i ratnoj sirotinji.

BEOORADSKE NOVINE Prilozi za fond cara i kralia Karla. O. Ko<sta Makslmović, kafedžija u Beogradu, poslao nam je 50 kruna svoga priloga za fond cara 1 kra]ja Karla. Novac jc poslat svome odredjetnju. — Prilikom zabave sreldišta za jskorišćavanje žetve poslao je u istu svrhu direktor mladenovačke tvornice marmelf.ide, Karlo Kopp, 1000 kruna, inžinjer Karlo C h r i s 11 a n 500 kruna i g. Alcksander F r e i 200 kruna. Sve ove svote poslate su svome odredjenju. Priložnicima se izjaviiuje biagodarnost. Izložba 11 konaku. Danas u necijelju, 12. tnaja, u 10 sati prije podnc otvoriće se izložba u konalcu. Cio priltod je namijemjen pomočnom fondu c. i kr. 12. ulanskog puk«. — Medju izloženim predmetima se nalaze skoro sve zvanične značkc za kape, koje su izdate od kako je rat počeo. Ima i od zlata izradjenih plaketa cara Wilhelma i Hindenburga i od srebra Izradjenilt plaketa njemačkili vojskovodja, a ima j plaketa naših protivnika. Zbirka je po svojoj vrsti jedna od najvećih u austro-ugarskoj hionarhiiji i srazntjerno jc od velike vrijednosti. Ulaznica u izložbu je medjutim vrlo neznatna. Izložbena komisija prima i porudžbine za Izložene predmete. Izložba će trajati do drugog dana sv. Trojice, do tog dana je otvorena ođ 10 sati prije do 7 sati posiije podne. Tom prilikom se može razgledatl i unutrašnjost konaka. Čist prihod prcljctnje zabave u c, I k. pričuvnoj boJnicl ,,Brčko“, Čist priliođ ove zaibave u korist fonda cara i kralja Karla iznio je svotu od 10.000 krtina. Premlnula. Juče je premimila Desauka P a un 0 vić, sestra g. Zilce Paunovida, taJnika poštansko-brzojavnog odjeienja. Pogreb će JoJ biti sntra. Pekarslti pomočuik u lcapucinskoi haiii. Kapucinski nmnaslir u Zomunu bio je U petak prošle nedjeljo pozoriiica jednog neobičnog dogadjaja. Ona uobičajena nranastirska tišina bila jo toga dana. poremcćcna tlolaskom jednog kapučiuskog kid'udjera, koji jo zamoiio gosloprimstvo u manastiru. Dove’doše ga starješiai manaslira. Poslije ucbičajenog Stnireniog poZdrava gosl, se predstnvi: Weiss Brun o, kapucinski pater. Starješina mana. 6tira pomtđi gosta učtivo da sjed.no i upita ga fiia želi. ,,Ja sam dddijeljen 83. streljačkotn pukn kao vojni svešteriik i kao takav upućen sam austnjskim vojnicima u Bugarsku. Na putu eam izgubio svoje legi, ti)nacijono isprave, nli eam voć učinio Iromlco tL* ritl «*o Ic- DU’Jlimjro3Vv tuauitvUuv pošlju, pa inolim dok mi moje ispravo tno stignu ’da inogu uzivati gostopninstvo u manastiru‘‘. Bio je ugošćen i pričao jo vrio opšimo svojo doživljaje, u kratko, on se brzo tako odomaći, da mu je starjcšina manastira predložio, da iđuće maj, fflce večernjc poLožnosti 'drži mjesto nje-, ga propovjed. Takva go počust rijotko kađ odbija. (iost se rnedjii int na tolikoj počasti, pod lzgovorom ’da j;- zbog gubitka Bvojih lsprava postao vrlo hervozan, pa stoga da se ne može odazvati želji starješino. Manastirski starješina dohvati jedan Iatinski molitvenik, i prolistavajući ga nc, koliko puta, pokazao gostu jedau odsjeki u moiitveniku s izjavom, du je to uajljepši dio nLo)il\ r e, pa zarnoli gosta da tnu ga pročita.. Bez uslezanju sttani kaludjer so odau zva toj niol'bi, aii vrlo brzo počue jezik * da mu so zaplcće tltog jednog jzraza.

Kapetan otrča napred u niehaaiu, | da probudi Blagoja. Svet se naski&n] u dva rcda, puštajući invaliđa, krasnog, jedrog motnka, s inuškitn liectn i žalostivnim osmejkotn oko usana. Sve bešo u njeg»: i snaga, i zdravije, i lepota; i, opet — ničega ne beše! Sve ličaše na raziupami, skupoceiiu porcelansku vazu. Ott podje polako napred. Za. ltjim pristade kapetaaiioa s majkom i deictom, pa onda ostali svet. svi ćutećiki kao tt nekom svečanom sprovodu. U taj par gologlav Blagoje istrča iz mehane. Kapetan poskoči i ddivati ga za ruku: — Stani! (Xi je teško ranjcn! Zdravo teško! Kako teško?, Ko to kaže?.., Evo, evo plsma!Njegov dnig 'Joie... Zverajući na sve strane, on pro* .trča pored invalida 1 xausta>v) se na knagu publike: — Pa gde je ? — Tata! — viknu vojntk milostivm>, okrečući se na Jednoj nozi i poduptrući se štakom. — Tata! Ta evo me! Biagoje se kao »minja brzo okrete. Stade pred sina\ Oleda ga, gieda — i>a onda tresnu o zemlju. Niko ne mišljaše da ide svojim jjoslom. Svi prlskočiše, pcnprskaše ga vodom; Dama s kučetom i zembikim tttrj mu netkake kai>ijice pod nos. Brzo ga i>ovratIŠe I dfgoše na noge. On se prvo obrisai od vode, kojotn su ga polivali, pa onda zagrii slna, ali tako na glo. keo da je se bojao da 6c mii pobeći! Diigo ga n« pusti. A i !rrd se pdvpji. on ga glcdaše pravce u oči, ne j stnejući ttikako spustiti očijti dole, gde j Je nekad noga blla. • - -_*• - • • - — • i —

— Hvala Bogu, santo kad sl živl Sve će opet dobro biti. Ovo — on rukom napipa štaku, — ovo će narod pozlatiti! Je li tako, braćo? Svi priskočiše odobravajući. — Evo, ja — reče kaj>etan, — ja prvi dajein... 1 — on stade preturati šiptalgove, >atii nadje samo nekoliko krajcara, — ja, evo, dajem sahat I lanac. Na. — Hvala, gospodin-kapetane! reče vojnik, isto onaiko jx>zdravljajući kapetana. — Drži, tata! Ja nemain druge mke. — Evo, i Jai ti dajem moju ćllibar* skii lulu. Vredi dva dukata — reče Stevo praiktikant. " Hvala, braćol Drži, tata! — Evo tl. da kupiš duvana! reče Mnritiko magazađžija i pruži mu nekoliko dukata. Vojnik s nitikoin pridržavajući štaku, skide kapu i podmetnu je magazadžiji, da turi u nju novce. — Hvala, braćol Držl, tata! Biagoje uze kapu u obe ruke> metnu u nju sahat, kulu i dukate. Narod poče redom spuštatl u kapu. Medju putnicima beše braće Rusa sa ononi, kako otti vele, „širokom haturom“. Ont netnilicc davaše. Vojnik se zahvaljivašo nepresiano sa: „hvala, braćo!" „hvala, braćo!“, ali mu glas postajaže svc više l više zagušljiv. Te dve reči počeše dobivati ođsutan ritatn. kao u slepaca na va&aru, i oti kao da sad prviput oseti, sa” svom snagom nepokolehljivog uverer.Ja. dn je bogaij l prosjfak. I najzad rmisuše se tthe, krupne sii 2 e, kao ma,ioivii kibcl, ^ — Ole, glc ti njegai — reče Bla- i goje. — Zbogjake sdtnice pa plače! Pa •

šta mi je to? Jeđnanoga)! Ej, liej! Svs će to opet... — on umaio ne reče „narasti", all se usavi: — Sve će to opet. Ama je li tijiai kažcilt, da će to svu narod pozlatitil! Pa onda uiedaied f sam brizmi u plač: — A što će misve ovo? On baci preda se na zemlju kapu s poklonima i kao lid pogleda u aebo, kao da odozgo čeki odgovora. — Hajdcmo-t« odavdei —< reče kapetanica. — Ov<e Je nesreĆa, a nii... — ona pogleei u obe noge svome mužu i u pune oraščiće svoga deteta... —• mi smo,hvala Bogu, srećni i prosrećni! Tada su odveii Blagoja i sina s lx>kionima na karucma u varoš. Ljudi dobra srca čtnili u hn donekle poklone, ali sve se na jvetu ogtigia. Sve izbledi: i oduševljetp. 1 ljitbav, f duižnost, i sažaiienjies i ie možeiš ga više jioznati, kao ni Totpizova vranea, koji je nekanl dobivao yaku trku, a sad okreće suhaču. w - ;• . Ž| Kapetan Je ope ozidao kuču na tetonte mestu u KnJtževcu. Polcrto }e> istina\ kao što se to kaže, hartrjom, all mu je žena vesela. 1 slnčjć zdrav, l čupa ga već za brkovi. Blagoje je još 4onckle 1 govorio: „Sve će to narod pozJatitil" Posle je olcrenuo na: „Sve će to tebi Bog platitil" Naposletku se propije 1 tu skoro umre. A njegov sin prinia t z d r ž a. v ? nje iz invalidskog fonda i — |>rosi , Možetc mu, ako ćete, ude' " 0\m 1e moi prilogl

12. maja 1918.

Broj 120.

Na redu jo jbilo da s© priočiU rijefc ^Magni« 'ficat‘ , , koja ga 'jo uvukla u klopku, jer on ,,c“ pred „a“ nije pročitao, kao što se u latinskoui jeziku fcita, kao nogo kao „c“. 1 StaijeŠini je to bik> dosta. On je odinali uzeo svoga gosta u utia.krsuu vatru, Pitao gn je: Koliko ale star? —• „DvatlcB©t osam godina“, glasio je oagoTOr. „Da li eto se prijavili vojnoni zapovjedtiištvu?* 1 •— „Da, prijo no što sam ova« mo 3ošno“. —* ^Koliko ima od kako 8te vi^svošteitik?“ — „Osam godina". Pod izgovoiom da ima nešto da n;u redi za svoga gosia, starjošina so udalio, potražio obaviještenja kod TOjne vlasti, pa ee onda Opet vralio svome gostu. Kratko vrijome poslijo toga dodie U rnanaslir jodajj zastavnik i zapita za kaIpucinskog patera. ,,Ja 8am“, rekao jo stranac sa svim šlohodno. „Moliiri da podjete ga nmom U zapovjedništvo, jrr so vaša prečasnost nije prijnvibt kao TOjni BVeštenik". ,,To riiora biti da }o kakva pogrijcŽka“, primjoii gosf, toli pođje Lez ustezanja 6a zastavnikom. Kod zapocjedništva jo strani kaludjer izjavio onx> is’to, šix> i manastirskom slaiješinf, pa je mlslio, da jo na taj nafcin otklonio <xl sobe i najmanju snrnuju, s tim više, što su ga otpustili s rijeČima: „Vratite so mlmo u manastir, dragi pateru 1“ •— Starješini inanašlira j> medjutim stigla naredba, da na stranca dobro pazi, šio je i činjeno. Kad sc smireni gost sutra dan bez oproštaja lilio ’đa učfalji, javi o ovomo vralar starješiiii a ovaj o tomc izvijcsti vojnu vlost, te nije potrajalo dugo a k:u pucinski pater se padje u sre'dini vojjniČko patmljo, lroja ga je sa Sčijczničko stanice pratila u grad. Zcmunoi su, razume sc, zitiuli dd Cuda, glođajući voj. nog svoštenika u sredirii vojuičko patruljc. No kaludjer jo išao uzdigrnit; glru ve kako jo izgledalo rijošen, da svdju ulogu dđigra do kraja. Vlast ga pretreso i nadjo icod njcga' 80.000 krona. Na pitanje, od kud mu tolika svola novca, odgovorio je kralko: ,,Ja 8am jo etekao“, Ali je na kraju krajeva lobožnjl kaludjer iskazao ipak pravu istinu: „Meni je imc Brano VJeisa, po zaiiimanju sarn peTcarski pornoćnik i pol jsgao sam iz 33. streljačkog puka. Nabavio sam sebi man« tiju i tako sam prikupljao priloge po cijeloj zemlji za invalide. Svuda su mi rado 'davali, i to nmogo. Znakove vojix>g sveštenika nabavio sam sehi u Zemunu. *Da na riesreću moju nišam otifiao u manastir, aie bi me niko uhvatio“, Sproveden je u Grac, gdje ćo mornti dokazati, kako je ilošao do mantije, jer }e oiu izradjena iz čisto vuno i danas se ffit u jednoj trgovini ne mole kiipili,

^ -«- 0 —s J - t- TPw

istorijski kalendar

A.lv

*-> * x.ivni«. Francuzi u

V. pl. SclilogeL, Tunisu. • Smetajnri. Na današnji dan, 12. maja 1670. godin« rodjen je u Drezdi saksonski kaezbirafc (KurfUrst) i docniji izalnuni pdljski kraij Avgust, koji je zhog svojo nevjeroval.no fizifcke snage u istoriji na, zvan A vgustom jakiin. O njemu smo na ovom mjestu već go\x>rili prilikom godišnjice njcgove smrti (umro jo 1. februara 1733. godinc u Varšavi). — 12. inaja 1803. godino rodjon je u DarmStadtu fcuveni hemioaj Justus pl. L i e b i g. Liebig je neko vrijemo bio aj olekarski pomoćnik, zalim je studirao u Bonnu i Erlangenu. '] 822. godine dlnao jo u Paris, gdje jo radio bod Thenarda, pa mu jo 'docnije A. pl. Humboldt izradio prisfup u laboratoriju fcuvenoga T) a yLussaca, o kojemu šmo onornad govorili. Na Gay-Lussacovu proporuku doldo jo Licbig još u mladićsknn godinama, 1824. godine za vanrednog profesora he, mijo u Giessenu, a 1826. godino već i zu redoraog profesora. U Giessenu razvio jo Liebig vrlo živ rad. Vanrcdno je uredio hemijsko laboraforije i napra, vio jo od Giessoua joduo od najgiavuijih središta za izu'čavarijo hemijsko nauko. Liebig ne samo čfa je od pofcoiku bio ge. mjttlan hemičar, nego je hnao još i van, roduog liastavmfckog dara. lz sviju evropskili država dolaziJi su mu učouici, ifla, slušaju njegova predavanja. Liebig jo ta, ko reči zasnovap savrcmeni značaj hojmjo, on je kao eksperhnentisla, i praktičar reformisao hemijsku nauku, a u vcži sa njomo dochije i poljoprivrcdu, na kojcmu je polju slckao «poh;dnih zasluga, Po broju svo'jili pronalazaka i u opšle po svome nmogostranom radu na priiodriim uaukama Liob^g spada u imjvoće hc. mičora doTOtnacstoga vijeka, Od 1839. go, dino počeo jo iutcnzivnijo studirali pilsr rijo ishranc biijnih i životinjskih jfijeia. Pronašao }e vaiuošt Ininordlnih sastojaka za isb,i-"u" \:y. ’ izveo jo sVoj venki rad na, rofonni poljo, prividdo. Njegojv« jspilivarija o Siislavu mesa d^'la su do izrado jk> njcmu na, zvanog liobigovog ekstrakla. NKgovu poljopnvrcdne tcorij« izazvale bu u prvi mah fcstoke polcmike medju naučnicnna U pogkdu ujihovc tačnosii, pa se Lorba najzad svršila u Liebigovu korišt. 1845. go-Jino čobio je Liebig plemslvo, 1852! godiue Wvat je u MOncJion, gđje je 1860. godiue izhran za fckuia akademijo nauka. Uinro l 18. apriila 1873. godine u Mti’^mni, gdjc mu je deset godina 4*3 »(diffnut mermerni spomenik. jeveć fanue u Darmstadtu podignuto puprsje (bista). Liehig je uapiSZffT* broj a 0 njegovom r f, u postoii ^itava literatura, Posto je zbiija svojim naučničkim radoni nin&go zađužio čovječanstvo. - , , • Kodine umro je u Bonnu I' riiemački kritićar Auigust .WtlhcJni pl.

Schlegl, koji ®e obično pomfaje uporedo sa svojim bratom, pjesnikom Friedriohom pl. Schieglom. August Wilhelm pl. Schlegl rodjen je 8. septembra 1767. gođine u Hannoveru. Studirao je u Gottingenu neko vrjjeme teologiju, ali se poslije potpuno odao književnosti. Svršivši stmdijc bio je u Amsterdamu vaspitač u domu nekog bogatog tainošnjeg bankara. 1795. godine vratio se u Njemačku 1 nastanio ©a u Jeni. gdje je radio za Schille* rov „Musen Almanach“, dok je kritiŽke ratdOve objavljivao u Jenskoj „Allgemeinc Literaturzeitung". U ono vrljeme pročuo se odličnim prijevodima Shakespearca, Dantea, španskoga pjesnika Gervantesa i portugaiskog pjesnika Camoesa. 1797. godine došao je i on i niegov brat Friedrich u sulcob sa Sciiillerom. dok su sa Gotheom ostaJI u dobrim odnosima. 1798. godinc postavljen je Sciiicgl za profesora univerziteta u Jeni, gdje je zajedno sa bratom izdavao časopis „Athenaum", Od 1804. godine na ovaino Schiegl je često živio van Njemačke. Naročito Je d'ugo vremena proveo na Imanju svoje prijateljice, francuske spisateljice gdje. de Stael u Coppetu na ženevskom jezeru. Pratio je gdju. de Stael na nkmim putovanjima po Francuskoj I Italiji, Šveđskoj i Engleskoj. Za vrijeme ratovanja 1813.—14. godine bio je sekretar švedskog prijestolonasijednika. Poslije rata probavio je opet neko vrijcmc sa gdjom. de Stael u Coppctu. 1818. godine dobio je katedru na novo osnovanom univerzitetu u Bonni, gdjo se je mnogo bavio orijentalskim studijama i gdje jc i uinro. Dok je Sclilegl vrlo znameinit kao kritičar, njegova su originalna književna djela srazmjemo sporeduog značaja. Najbolja su mu pjesnička djela njegovi soneti i epigrami; zatim valia spomenuti njegovu romansu ,,Arion“ l elegiju ,,Rom“. — 12. maja 1881. god. ustanovili su Francuzi svoj protektorat nad sjeverno-afričkom državom T u n i s i u m. Još 1869, godino bile su Francuska, Engleska, Italija i Pruska ustanoviie svoju zajeđničku kontroiu nad tuniskim finansijama, a radi obezbjcdjenja evropskih povjerilaca te države. Kada je pak 1878. godine, krumirsko pleme iz Tunezije izvršilo razbojnički upad u susjeđnu francusku koloniju Alžeriju i zloslavilo posadu fiamcuskog broda „Auvergne", koji je nasieo na tuninskoj obali, francuska vlada uputi eks< pediciju protivu Tuneaije pod koinan« dom generala Forgenola, koji je posllje krvavih borbi ušao u tunesku prijestonicu Ttmls i nstjerao tuneskoga beja da na današnji dan 1881. godine n Bardoi potpiše ugovor, kojim stavUa svoju državu pod francusku vojnu zaštitu, nrnrlliin nrnnrpdili ftn Francuzi tunišku administraciju. Fran* cuski generalsii rezident postao je jediiovremeno tuniškl predsjednik ministarstva i faktičkt gospodar 'zemlje. Ugovorom ođ 8. juna_1883. godine proširila je Francuska svoje pravo protektorata nad Tunisom. 1884. godine ukinute su u Tuneziji kapitulacije. 12. maja 1884. godine uniro je u Pragu slavni češkl kompozitor Fr. S m et a n a. Rodjen je 2. marta 1824. godine u Litomišlu u Ceškoj. Šlcolovao se u muzici kod Proksa. Neko je vrijeme bio upravnik dvorske inuzike 11 a dvoru cara Ferdinanda, 1856. godine izabran je za direktora fHhartnonije u Goteborgu u Šveđskcj. 1861. godine koncertirao je sa velikim uspjehom u Stockholmu, pa je 1866. godine postavljen za prvog kapelnika na češkom narodnom pozorištu u Pragu. 1874. godine morao je dati ostavku, jer je potpuno bio izgubio sluh. Sinetana se javlja u svojim kompozicijama kao prvi i najbolji predstavnik češkog nacijona,lnog elementa. Gd njegovih najglavnijih djela pomenućemo: I. Simfonijske spjevove: ,.Wa 11 en st e i no v I ogo r“, „Richard III.“ i „Hakon Jarl“. II. Ciklus: „Moja domovh na“ („Vltava", „Višehrad", „Sarka" i t. d.). III. Opere: „Brandenburžani u Češlcoj" (1865. god.), „Prodana nev j e s t a" (najpoznatije djelo Smetanino ; 1866. god.), ,.D a i i b o r“ (1S6S. g.). „Poljubac" (1876. gođ.) i „Llbuša“ (1881. god.). Dalje su Još čuveaa njegova djela iz obiasti komorne nuizike, medju kojltna se naročito odlikuje kvartet ,.M o 1 ž i v o t“.

ESSPOZItllfl« PESTflHSKE-UCnRSRt KOMERCIALNE BANKE U BEOGRAire KNEZ MIHAJLOVA 50. OLAVNA UHRAVA o.fl K. MONOPOLA PETROLEiA | SPiRITA Bavi se svima bankarskim poslo* vima, pošiljkama novaca iz AustroUgarske i za Austro-Vgarsku, savezničke I neutralne države. Specijaltio odjeienie «a šiijanle novaca rafitim »arobijfenicima I interniranima. Prima uloge I obavlja mijenjanje novca po najkulantnijim dnevnim kursevima. ZnetlDO Odjelčflje Zfl roliu zo m vrite frsou. posiora. OsnovBfl shivBjffl I prićuve ri 232,000.081 fcnnn. | [

iln