Beogradske novine

Traže

se

Druitvo Crvenoga krsta n c. I k. ivojnoj glavnoj gubernijl za SrbSiu, pojrtva niže Imenovana lica. da se jave radi primanja novca potpredsjedniku društva Crvenoga krsta u c. i k. vojooj gla\Tioj guberniji za Srblju. g. dr. iVoJisiavu M. S u b o t i ć u, Beograd, Takovska ul. br. 19, llčno, ako su u Beogradu, inače da pošaljil svoju tačnu adresu i označe najbližu poštu, koja prima novac uputnicom. Svako Iice da ponese svoju legitimaciiu i uvjerenje opštinske uprave da novac može primiti. Lica su ova: Iz Vrčina: Milica udova i deca Radovana Kosanića; Stana udova i deca Stojana Milana Koštića; Bisenija udova I deca Stevana Kocića-KadoJevića; Porodica Milana M. Krantiča; Milica udova Lazara Kuzmanovića; Milojka udova i deca Ilije MarinkoviĆa; Porodica Cvetka Marinkovića; Porodica Milovana Mitrovića; Darinka udova I otac živana Pantića. Iz Dražnja: Porodica Zivote Konstandinovića-Kostića; Porodica Antonija Milojkovića; Zivana udova i deCa Lazara Miloševića; Porodica Obrada Stojadinovića; deca Radojice Milivojevića. Iz Pudarca: Darinka udova 1 Beca Živana S. Lazarevića; porodica Milutina Matorčevića. Iz Grocke: Danica I deca) Mih. P. Lazarevića; Ružica udova i deCa Lazara Manića; roditelji Aleksandra Matića; Milovan otac Vladimira Miljkovića; Stanica ud. Jovana Mladenovića; Selena ud. i deca Petra Manića; Spasenija ud. i deca Petra Nastasića; Lenka ud. i deca Dimitrija Slavkovića; Živana ud. i deca Marka Stanimirovića; porodica Milosava StoJičevića; porodica Andreje Stokića. Iz U m č a r a: porodica Živote Marčića; Jevrosima ud. i deca Krste Miiića; porodica Nikole Savića. Iz Bo-Ieča: Nikolija ud. 1 deca Spasoja Markovića; Milica tid. i dcca Antonija Miloševića; Stanojka ud. i deca Živka Nikolića; Stanija mati Stevana J. Paunovića; porodica Ilije Z. Petrovića; Milojka ud. i deca Milana J. Simića. lz M. Ivanče: Jula ud. t deca Božidara Milosavljevića; Andjelija ud. 1 deca Ljubomira Milutinovića; Mara ud. i deca Živana Mitrovića; Saveta ud. I deca Jovana Stevanovića. Iz Zaklopače: porodica Zivka Naumovića; Stanija ud. i deca Nestora Petrovića; Milica ud. i deca Ilije Potuiića; Živanka ud. i^deca Stanka Stanojevića; porodica Živana Stojkovića. Iz Sepšina: Mirosava ud. i đeca £ivote P. Nedoljkovića; Savka ud. i deca Milutina Pavlovića. IzM. Požarevca: S'anica žcna i deca Dragutina Nikolića; Deca Radojka Rajka Purića; Stanka ud. i deca Milojka Savkovića; Mileva ud. i deca Mladena Simića; Iz Vinčo: Porod. Trifuna S. Nikoliča; Ljubiea ud. i deca Živka Petrovića; poiod Taaasija Slanojevića; Iz Ureatovika: l'orod. Marinka Pavlovića; Mileva ud. i đeea Tome Radosavljcrića; Iz Kamendola: Draginja ud. i dcca Milutinu Petronijovića; Ivana ud. i doca La/iua Simića; I* llitopoka: Darinka ud. i deca Petra l’olrovića; Darinka ud. i deca Isidora Stanisavljovića; 18 Begaljico: Zivana udova Miiića Stankovica; is Železnika: Stanira ud. i doca Milićn Simounovića; Kosara ud. i deca

Nedjelia ^ *%Sovana Staubovića; SfSft%tia u,đ. f Bo-

đeogradske novine

19. maja 1918,

1 deca Steva-

ca Radovana P. Stanojevića; Iz RI p n j &: Ljubica uđ. Mlh. Simića; Draga ud. 1 deca na Stevanovića. Iz RušnJa: Porod. Milivoja K. Spasojevića; poiod. Milivoja SpasojvVića; Iz Belog Potoka: St&nica ud. Mu lenka Stonkovića: Jelisaveta ud. i deca Milorada Stankovića; Iz Leštane: Radojka ud. i tieca Ljubomira Stevanovića; Zorka—Zagorka ud. i deca Radovana Slevanovića; Iz Kneževca: Mara ud. Števana Stevanovića; I z Z u ce: Lcpo9<wa ud. i <deca Tantteija Sfcevanovića; Iz Jajinaca: Zivana tid. i deca Ljnbonrira Stojanovića; Iz Jasonka: Porod. Radojcc Marića; Iz Barajeva: Stanka ud. j đeca Mih. Mariukovića; porod. Živana Mitroviča; deca Radovana Mitrovića; Damnjanka ud. Tiliomira Nikolića; Iz Božidarevca: Ljubica ud. i deoa Nikolo P. Marinkovića; Iz Vranića: Darinka ud. i doca. Ranka Marinkovića; Jelica žena i deca Milosava Nedeljkovića; rodit. Ljubomira S. Popovića; I z Rucke : Živka ud. i deca Živka Markovtća; Mileva ud. i deca Radomira Markovića; I z B o r k a : Porodica Ilije Markovića; Iz Stepojevca: Natalija ud. I deca Rađojka Markovića; Vidosava i ud. i deca Milutina Makića; Jevdokija uđ. i đeea Dragoinira Radojkovića; Porođica Milosava Radosavljevića; Porodica Dragoljuba Stevanovića; IzDraževca: Miieva ud. i deca Milenlca Mihajlovića; Mirosava ud. i deca Živka S. Jankoviča; Mirosava ud. i deca Milana L. Rankovića; Mileva ud. i deca Marka Spasojevića; Aleksija uđ. i deca Milutina Stevar.ovića; 1 z U m k e : Ivanka ud. i deca Miloša Milenkovića; Julka ud. i deca Ljubomira Mitrovića; Iz Mislodjina: Leposava ttd. Nikole P. Miloševića; Zivana uđ. i deca Radojce Mitrovića; Iz Drena: Ivana ud. I d. Dragutina Miloševića; Stamena u-d. i d. Velimira Petronijevića; Draginja ud. i d. Ivana Lj. Petrovića. IzVel. Moštanlce; Ljubica uđ. I d. Vladimira Miiovanovića; Rodit. Milorađa Milovanovića. Iz Leskovca, okruga beogradskog; Lenka ud. i d. Milana Milovanovića. Iz Sremčice: Danica ud. i d. Radivoja Nešića; Milojka ud. i d. Stevana Radojčića. Iz Meljaka: Porod. Ljubisava M. Nikoiića. Iz Arnajeva: Roksanđa ttd. i d. Miienka Nikolića; Miričija ud. i d. Milutina Petrovića. Iz Konatice; Mileva uđ. i đ. Živana Pavlovića; Milka ud. i d. Radoja Stanojevića. Iz Vrbovne: Marica ud. i deca Ljubomira Pavlovića-Veličića; Stamenija udova i deoa Svetislava Pavlovića; Leposava uđova i deca Dragolj. Dragotnira Rankoviča. Iz Jasike: Živka ud. i d. Milana Radosavljevlća. Iz Sokolova: Stana ud. i d. Tanasiia Radosavljevića. iz Bariča: Jana ttd. i d. Aleksc Spasića; Porod. Vujice Spasića. lz Guncati: Hristina ud. i d. Velintira Stefanovića; Pcrod. Lazara Stevanovića. Iz Dučlne: Zorka ud. i d. Lazara Simcunovića; Miieva ud. Zdravka Stekića.

Iz Koračlce: Porcd. Vitomira Stankića; Porod. Spasoja Stankovića; Draginja ud. i d. Tihomira Stejića; Selena ud. i d. Budimira Spasića-Srećkovića Iz Baba: Deca Dimitrlja Stankovića. Iz Var. Mladenovac: Spasenija ud. I d. Ljubomira Stankića. Iz Amerića; Leposava ud. i d. Milovana Stanojevića; Hristina ud. i d. Mladena Stanojevića; Liubica ud. I d. Aleksandra Trifunovića. Iz Vlaškog Polja: Milojk^ ttd. i d. Ljubcmira Stevanoviča; Natalija ud. I d. Nićifora Stevanovića. Iz Parcana: Radojka ttd. i d. Marinka Stevanovića. Iz Guberevca, okr. beogradski: Tomanija ud. 1 d. Marjana Stevanovića. Iz scla Mladenovca: Jelica ttd. i d. Milovana Stevanovića; Saveta Savka i đ. Radosava Stevanovića. Iz Vel. Ivanče: Milenija uđ. i d. Marinka Stevanovića; Mileva ud. 1 d. Vukmana Terziča; Dimitrije otac i sestra Janka Todorovića. Iz Vlaške: PoročL Svetozara Stevanoviča. Iz Popovića: Novka ud. 1 d. Tihomira Stevanovića. I z S t o j n i ka: Petrija uđ. i d. Tihoinira Stolića. Iz Nemenikuća: Srniijana ud.i d. Petra Tanaskovića; Forod. Pavla Tanaskovića; Kata ud. i d. Tihomira Rutića. Iz Zeoke; Zorka uđ. Milovana Milojeviča; Milojka ud. i d. Čedomira Milojevića; Leposava ud. i d. Ljubomira Nikolića; Stamenija ud. i d. Radovana Radovanovića; Persiđa ud. id. Dragomira Stevanoviča-Jovanovića. Iz M. Crljenca: Porod. Milorada Milovanoviča. Iz Trbušnice: Deca Milovana Milovanovića; Porod. Milovana Prokića. Iz Šnšniara: Darinka ud. I d. Novaka Milovanovića. I z Č e 1 i j a: Pavlija ud. Svetolika Milovanovića; Porod. Milenka Radivojevića. Iz Šopića: Ljubica ttd. i d. Ivana Milivojevića; Jelka ud. i d. Mliorada Martinovića; Porod. lvanka Ostojića; Ljubica ud. i d. Ljubomira Pavlovića-Mijatovića; Persa ud. i d. Milisava Petkovića; Porođ. Milisava J. Popovića; Bosilja ud. i d. Jovana Stojičića; Leposava ud. i d. Ranisava Topdžića; Milena ud. i otac Milutina R. Tođosijevića. I z R u d o v ca: Zorka ud. i d. Petronija Milinkovića; Radivoje otac i d. Dimitriia Simića; Deca Milorada Simiča; Mirjana ud. i d. Pavla R. Spasića; Spasenija ud. i-d. Aleksandra Spasića. \ Iz Medoševca: Danlca ud. i đeca Pefcra Mitrovića; Mirosava ud. i deca Dragutina Mihajlovića: dcca Živana Terzića; Iz "Vreoka: rolit. Mllana Najdanoviča; Jcl na mati Dragutina Paunovića; poiCKl. Miiulina Rankovića; Selena ud. i deca Cedomira N. Rankovića; Iz Darosave: Miiica uđ. i đecai Stevana Negovano\ića; porod. Miloša Nikolića; Zorka ud. i deca i mati Miloja Gj. Petrovića; Kosara ud. i đeea Kanka Kankovića; Zorka u<l. i deca Radivoja Kankovića; Kliieva uđ. i deca Vclimira | Šindjelića; Iz Baroševca: Marko otac Velii mira Nikolića; Danica ud. i đeca Miloja | Stanića; Smiljka ud. Miloja Stevanovića; j Iz Brazilovice: Angelina ud. i I đeca Svetozaia Nikolića; Natalija ud. i * deca Milana Tanaskovića;

ovohšne, kao dian, pa nosi u varoš Čifutiuta, te mu oni daju novaca za te hartije; al* sad netna ni togal... Go ko pištoUi... Samo ono ma!o imanjca!... pl!... Ko zna, otkud mu i za itjega novci!... Ja!... Ja!... Ponda, kuke su one hartije!.. Znant je, more, sve!... Jakako!... Došlo je pre i plsmo od švapskog cara našem kapetaini da, vele, uhvate Timu. Jest. al‘ moi Titna sve one hartije Čiiutima, a Čifuti njetnu dukate, a on dukate kanetann; a kapetan kaže: ,.Idi ti, živ mi, kućf, pa se pošteno vladaj! Tl st srpski podanik, a Madžar je što I Turčin — on ne veruje u Boga i Bogorodicu!“... Jakako!... A šta je to što njemu kapetan kaže? Ponđak, kadgod dodje u selo, a on pljeska Timu po ramenu, pa kaže: „Kako si, junače?“... Baš je junak!,,. Gn se tuče sarrto s kojekakvini zgebama. a ne sme da tidari na ovakog djldu!... AJa!... Ja, pre vojske, kad sam se ono opio, a ja psujent njemu mater švapsku, a on ne sme ništa, baš ništa!... Kaže: ,,A zašto, fcolan?“ A ja kažem: „Zato, bre!“ A on kaže: »Neka. neka Žlvko!" A ja kažem: „Hođi, bre, ako smeš! Lako }e tući one prdavce, ncgo hodi ovamo!“ A on kaže: „Neću. Živko, neču!“ A ia kažem; ,,Nc stneš, slnko krvavl, hodi, da ti padnetn & kolena'*... Jat... JaJ. -. A kad mu ie Radojica Miličin kazao, da je švabo, hteo je đa ga ltbije, pa posle, kažu, počeo da plače, kad je »^helj azeo nešto tamo govoriti, kako on nije Svabo. nego baš pravi pravtati Srbin, 1 počeo psovatl naše seljahe što ga zovu Svabom... kć sancitnl... A Što nosl one obojke, pa ne ome nl kajiše da ukrsti kao mi. aego (de k»o bopnli?Ja!.., I mati mu

je Svabica, ako nosi kondju... ništa to!... Znam ia ... I Svetog Mratn najviše švabe slave... a i on!... Jakako! Sve se to zna... Pondak, on kosom žanje žito!... A jes‘!... Znam ja, da si ti na mcbi kod Stojevićevih biia sve uz njega, i to sve selo zna!... Ja tebl kažem... ovaj... neću ni da ga pogledaš!... Ja ću mu opet sutra opsovati mater švapsku, da vidim jal... Ne stne on ni... Nešto silnu grunu u vrata, i ona odslcočiše. Preko praga udjoše trl čoveka. Jednog sam samo mogao viđeti: lep, mlad, s tokama na prsima, pušću! ga bije po obrazu, za pojasotn oružje, u rucl pištolj. — Dobro nam večc! — rcče osorno ovaj čovek. Devojka vrisnu, a Žlvko clknu: — Zlo će tl bitl, ako Bog dfi! — I ja samo vldeh, kako jedan ugarak sta<fe mlatati po vazduhu. Ne mogah ništa dalje vldetl, Jer ona tri čoveka zatvoriše za sobom vrata, udjoše bliže l prodjoše pored pukotine, kroz koju sam virlo. Samo čuh neku lupu, stenjanje, rvanie, zadavljen glas Stanijin i jeđno glasno: ,jiajduci!“ Sav sam se blo prestravio. Brzo dokopam revolver I poletim vratima. U taj par čuh s prozora jedno ,,pst!“ Okrenem se. — Gospodaru, dad‘ brže tu pušku Zivkovu s čiviluka! Ta ne boj se: ja sam, Tima Trifunov, ne boj so! Dad, samo brže, evo hajduka! Brže, brže! Opasnost je bila trenutna. Ja sam brzo promozgao i zaključio, da je ovaj čovek onaj Tima, ,,švabo“, Staain dilberl Nisam se bojao dođat) mu pišto*

lja. Ta hajduk neče zax od mene tražiti pištolja! Sad je bio red na mene. Izvadim šipktt iz revolvera, a sav ceptim kao prut! Prviput u veku ja osetih, zašto ja vucaram uvek uza se to oružje, i, veruite, gore sam se uplašio ođ svog revolvera, nego od hajduka. Ta kako ja mogu ubiti čoveka?... Naopako!... Voleo bih da... — Predajte se, bre! — grmnu jeđan nov glas sa spoljnih vrata, Kao da me sunce ogreja! Otvorim i ja moja vrata, stancm na prag, upravim revolver u tavan i stanem se derati; — Predajte se, pređajte sel Na vratima ugledam čoveka s uprtim pištoljem na gomilu, koja se sastojala iz tri hajdtika, od kojih jedan držaše Staniju za usta, a druga dvojica stegli Živana za gušu. da je sav pomodreo. Hajduci odmah pustiše njih dvoje. Jedan opall iz pištolja na „izbavioca" na vratima, a drugi preseče jataganom vcrige. Koiao, koji ie q njima visio, pađe, preturi se i pogasi vatru. Pukoše još dve puške. Sad je mrakl Ja stanem pucati n tavan. samo da se kuraiim. a, naravno, đobro se čuvajući da koga ne pogodim. Unutra nasta komešanje. Ujedanput jedan čovek — ne vidim, ko — ugura, upravo ubaci drugog jednog čoveka u sobu. gde sam ja spavao, i namače rezu. Jednog, opct, videh, đa umače na vrata, pa onda opet bi iedan ubačen, i reza nametnuta. Opet rvanje. Bila su sada očevidBo sarno njih dvoiica.

Iz Junkovca: Zorka, ud. i fleca Oeflomira Gj. Nikolića; porofl. Radovana Badoeavljevića; Draginja ufl. Avaknma Kankovića; porod. Daniia Rankovićaj Sindja—Andja i đeca Milenka 2. Raniovića; ponod. Dobrosava Topdžića; Iz Stubice: Sara ud. i deca Milo, ša Novičića; Gmitra ud. Bogosava Perišića; Radojlca ud. i deca Branislava Cirića; * I z KruSevIce: Obrenlja ud, Dnu gomiia A. Ninića; porod. Gligorija Pavlovića; Draginja ud. i deca Zivka Tadića; Darinka ud. i deca Veliinjra Snneunovića; Iz Crljenca: Jebca nd. 1 decaMih. Obrarlovića; Iz Petkc: Stamemja uđ. I deca Milorada Pavlovića; Katarina ud. S\"eto. zara Rosića; Cvota ud. i đeca Branislava Paunovića; Iz VenCana: Porod. Ivka Petrovića; deca Živka Savića; Katarma Jid. i đeca Radomii a Sevdića; Iz Vel. Crljeni: Ružica ud. i deca Živojina Ratbosavljevića; Iz Cibutkovice: Jelka ud. 1 Heca Ivana Radosavljovića; Iz Cibutkovca: Danica ua. X oeca Milutina Tomića; Iz Burova: Porod. Radoja Kaaosavljevića; Iz Arapovca: Dragojla uđ. f deca Dragomira P. Stevanovića—Jovanovića; IzCvetovca: Zivka mati Dragutina Terzića; Iz Siljakovca: Zorka UOOva i deca Milivoja Markovića; Hristina tidova i deca Živana Petrovića.

Pojanje u Sabornoj Crkvi. (Glas Iz pttblike.) Pojtt Bogu mojemu donđeže Jesm, Više no ma u koje drugo vreme iđemo u crkvu. Više no ma u koje drugo vreme osećamo da jezik naš nije jezik Gospodnji. Više no ma u koje drugo vreme tražimo i želimo pesmu. Mirnu, čednu, skrušenu poeziju stihira, složenu u one setno dobre akorde naše crkvene muzike, kojt se duše čovečje dotiču tako kao što se haljina Hristova doticala grešnika. Naša Saborna Crkva. Ta neobična, s polja tako hlađno i strogo izvedena katedraia, koja je sa površine ulice sišla u udoljicu samoće, i još se, kao u neku tešku odeždu, zaogrnula ogradom visokom i krutom — kako je ta katedrala iznutra mila, topla i svojska. Kako mi volimo tu crkvu, kako smo kod svoje kuće u njoj, kako je ona duboko naša! Šircke njene stepenice su tako gostoljubivo otvorene, i noge naše satne od sebe trče belom onom nizbrdicom kraj porte. Crkva ta ie nama sada ne samo dom božji, nego i dom odmora, i dom razmišljanja, i dom umetnosti i lepote. U ovom dugom, crnom ratu ona je postala kateđralom života našeg. Kako je svetla bila ovogodišnja Svetla Nedeija u Sabornoj Crkvi. Kako se mnogo. iskreno, voljko i neumorno služilo u njoj i dolazilo u nju. Kako je veiičanstveno i sjajno biio bdeniie, služeno u čast Matere Božje. O, to bdenije je bilo Iet jedan, andjelski let kroz lepotu i dobrotu umetnosti. U kakvoj se iedinstvenoj harmoniji tonova, pokreta, simboia i svetlosti smrkao suton te večeri u blaženu jednu noć! Kako nam je drago bilo to dugo stojanje, ćutanje i slušanje... Ne znamo koliki je bio trud pevača da se spreme za pojanie na tom bogosluženju. Znamo samo da je dobra volja njihova bila pohvalna, a uspeh veliki i snažan. Ipak, rekli bismo, da hor nije dovoljno osetio suštinu, krasotu i moral toga dogadjaja.

— A ja ćtt tebe več naučiti, kako sc hajdukuje! .Vatra opet malko svetlucnu. — Ne mene, Timo! — viknu Živko, pa se ispruži na zemlju, jer mu za vratont puče pcsnica. U taj par ču se razgovor i vika I napolju. U kućit udje stari Ugrica sa sekirom, a mladji ukućani šta je koje dokopalo. Jedno od njih nošaše i sveću. Svi preplašeni; kako koje ulazi, zvera tamo-amo i pita: šta je? šta je? ko je? gde je? i t. d. Dotrčaše l suseđi, načini se vreva i galama. Puna kuća i dvor ljudi. Sve u jedan mah pita. A nasred kuhtne, iti bolje đa reknem predsoblja, stoji mlad, zdrav, snažan čovek, u šajkači. s fermenom, kao š!o se nosi u ovom kraju. Na nogama široke gaće I obcjci. Dakle, to je Tima! 1 tJko njega vri gomila. Oo ćutl. Zbtrnio se. Živko. sav krvav, češe se Iza vrata i bez volje odgovara pitačima; Stanija stoji u uglu, bleda kao kipa, i čisto ne može da dodje sebi. Eto ti kmeta s nekim krndeljetn za pojasom. 1 ćate s avocevkom, i učitclia s nogom od stolice. — šta ie, šta je to? Kako je zlo? Živko se češe po ledjima: — Eto, šta je!... Otkud nesrećni Nikodije čak u naše selo, pa na našu kuću? I da ne bi ovoga ovde — on stidljivo pokaza na Timu, — ja platih glavom, i Bog zna, šta hi joŠ bflo! — Pa gde su? Gvamo-te, iiudi! Orulje! U poteru! Brže! Drži! — dere se kmet. .. , — Pobegli suT — rekoše svi.

BroJ 183. . Nije osetio, jer,.. i. Da se setimo samo Vaskresenja. Bože Gospode! Kakva je divna zora svitala. Mescc je oklevao da zadje, a sunce se žurilo da izadje. Grlile se te dve svetlosti, i iutro je pucalo jedro i bogato. Kiša je preko noć popila prašinu, 1 po čistim ulicama se hitalo u crkvu kao preko prostrtih ćilimova. A tamo unutri? Tamo je treptalo praznično uzbudjenj« u vatri voštanih buktinjica, u šumtt očekivanja. u širokim, svetlim zeiicama. I onda se naglo raskrilio oltar: otkačile se Carsk'e Dveri kao da su odletele, i u rukama sjajno odcvenih sveštenika krenulo je krupno plantenje žive -,/etIosti božje. Venac razdrpganih Ijudi zagrlio je zatim triputa svoju crkvu, svoju tešiteljku u ovim danima silnog iskušenja. A klepalo ie udaralo, tupo, drveno, skromno i tužno. Još Gospod nija ustao iz groba. Sad. Sveštcnici, ripide, krstovi, sveće, narod, sve se sleglo 1 stislo pred velika zatvorena vrata. I onda ie ua belim krilima granuiog dana doleteo znak Vaskrsenja. Začuo se potresni uzvik: Da voskresnet Bog i rastočatsja vrazi iego!, rastavila se teška vrata kao ploća na Hristovom grobu, a — Ne! Hristos Voskrese nije zagrmelo, nije se ni sahorilo. Nije otišlo daleko da ga čuju i pobožni i tupi, I mrtvi i živi. Pojali su ga samo sveštenici, a pomogali su sakupljeni hrišćani cmako kako jo ko utnao i mogao. Svršilo se jutrenje i služila se IIturgija. Pevačko društvo je stiglo kasuo. Drugog dana Vaskrsa nije pojalo nikako. Ni trećeg. Ni u nedeljtt po Vaskrsu. A i kad poje, počinje tek po Evangjelju. Dostojno i Pričasno se retko peva. O Č e n a š godišnje jedared, a Vjeruju dvared, trired. Ovo poslednje iskustvo je upravo bolno, jer pevačko društvo poje V j e r u j u u jednoi savršeno lepoj kompoziji. To V j e r u j u se za mnoge od nas izvrglo u pravo mučenje. Razvila se melanhoHčna neka čežnja u dušama našim za tom molitvom. Hteii bismo gorko da se potužimo: zar, za Boga miioga, nN kad da je ne čujemo? Ali, u ova strašna vremena, ka<f je tužbe i jadania i odviše, mi ćemo se truditi da tužbu ućutkamo razlogom, Da, hor je slab, mali, nekompletan, može se reći, I za najjednostavnije pjcsme, u toliko više za stvari višega siila. Zatim, članovi tog pevačkog društva su ljudi i sa drugim dužnostima, i svaka netačnost sa njihove strane treba da bude oproštena. Najzad, novi pevači bi se sada, verovatno, teško rekrutovali, a upravitelj hora nema vremena da ih u naročitim časovima pevanja sprema i vežba. Je li tako? Jeste. Dobro. Mi ćemo uvideti, i nećemo zamerati. Kazačemo samo da nam je vrlo, vrlo žao što ne može drukčije da bude. i Zar zbilja ne može drukčije biti ?, Pojanje ro, ovako kakvo je sada, samo .je toliko lepo, da mami uzdahe za lepšim. Ponekad je skoro mučan utisak' koji Čini taj nejaki zbor pevača u onoj velikoj crkvi, čiji svođovi su žedni I žeijni siline, raskoši i bujice akorda i harmonija. Ponekad, neki naročito značajan ili svečan uzvik sveštenika čini se kao tužno dozivanje pevačima da veća trebai da bude pesma Velikom Bogu. Duboko i zvučno kao orgulja, sa sržnim jednim odjekotn koji dugo ne može da se smiri poziva nas sveštenik: Gospodu pomolimsja. A pevači odgovaraju meko i svilno, kao frulica drevnog jelinskog pastira. Zar zbilja ne može drukčije da bude? U poslednje vreme ckušao se, sa

— Jes\ djavoisku mater! — reče Tima. — Pobegao je jedan, a oni su drttgi uhvaćeni. On pokaza rukom na vrata ođ moje sobe. — E, moj brajko, oni su pobegli kroz prozor — rekoh ja. — Jes', djavolsku mater! Eno vašeg pandura pod prozorom! Svi se začudismo. — Potecite po oružje! Opkolite kućtt! Pazi svaki na se, oni će se braniti! — zapovedaše kmet. — Dad* ti samo tu sekiru! — reče Tima. — Eto njihovih pžštolja tu po zemlji. Odista, tri-četiri pištolja ležahu na pođu. Tima pođje, da otvori vrata, ali ona poduprta. On diže sekira u desnn ruku, pa opankom lttpi o vrata, koja ođskočiše. U taj par planu iz sohe puška; zrno skide Timi šajkaču i zuknn put tavana. Svf smo bili zaboravili da je na zidu u sobi visio onaj drugi pištolj Zivkov, koji je bajdncima dobro došaol — Napred sad, braćo! — vikaše kmet. — Napred, bre, ćato, ti imaš puškn! Hajđnci se još htedoše odupreti, pored ćatine dvocevke, al‘ kad Tima zamlata sekirom, oni pobacaše jatagane i predaše se. U zidn su već bili noževima iskopal! rupu, i da smo još malo čekali, utekii bi nam! Vezasmo ih. To beŠe poznati ha» rambaša Nikcdije i još iedan njegorv drug. — Pa dad* sad i ouog trećeg! Andrija! Dad‘ toga ovamo! — \ iknu Tima. >— Kog trećeg?,