Beogradske novine

Pftfaf

4 A

BCOORADSKB NOVINB

7. Jant 1918.

Sfmia^ - . . . . Razne brzojavne vijesti. Nje’vačko-eneleskl pregovorj za raztnienu zaroblienlka. Kb. Berlin, 5. juna. Wolffov ured javlja. da su ood ni' kovodstvom holandske vlade otpočeli pregovori izmedju N j e m a č k e 1 Engleske za razmjenu zat o b 1 j e n i k a. Kb. Amsterdam, 6. juna. „Algemeen Handelsbladet“ doznaje, da po stvari izmjene ratnih zarobIjenika od njemačke strane sudjeluju general Friedrich, tajni savjetnik E c k h a r d t i major R o u d t. Qni su već i prije sudjelovali u H a a g u u sličnlm pregovorima. Turski đipioniatsk] razmještaj. Kb. Carigrad, 6. juna* Na mjesto umrlog turskog berlinBlcog generaluog konsula Luki-be ja doJezi turski generalni konsul u H&mburgu, Fari-bej. Na mjesto ovoga posljednjeg doći će upravnik dopisnog ureda, iHikmet-bej, koga ć© zamijenili upravnik javne sigurnosti, Azed-bej. Novi vojnj pozivi n Grčkoj. Kb. Atena, 6. juna. Naredbom vlade pozvana su pod žastavu godišta 1909. i 1917. u zapadnoj Orčkoj, kao i 15 klasa telegraiista. Flnansijski siom Rumuniskc. Kb. Bukurešt, 6. juna. ,,Q a z e 11 a B u c a r e s t i 1 o r“ doncsi članaik o finansij-skom slo-mu Rumunjske, u kome se navode mjere, koje bi trebalo preduzeti, da bi se ponovo đovelo u red finansijsko stanje zemlje. Članak se ovim završuje: I našoj spoljnoj politici mora se dati ’drugi pravac. Ratna iskustva su nas naučila, da je naša prirodna veza sa središnjim vlastima. Samo takva veza jdonijeće našoj zemlji interese, koji su za jedan savez potrebni, a nama je u interesu, da im ponudimo naše prijateljstvo radi ponovnog uspostavljanja liaše zemlje. Potrebnu privrednu potporu možemo naći samo kod središnjih •vlasti. Zemlje sporazumnih sila nijesu u stanju da nam pomognu, baš kad bi i pretpostavili, da bi one privredno i politički osjećale za to povoda. Uspostavljajući prirodni savez, koji je Bratianu raskinuo, mi ćemo unutairnjim sredstvima za finansijsku reorganizaciju privući i vrlo đragocjene incstrpne potpore. Francuskl poslanšk u Kristijaniji. Kb. Paris, 6. juna. Havasova agencija javlja: Poslanik B a b s t postavijen je za poslanika ,u K r i s t i j a n i j i, r.a mjesto C h e v leya, koji je stavljen na raspoloženje, a po sopstvenoj molbi iz zdravslvcnih obzrra. Sa Balkana. RUMUNJSKA. 0 z n a č a j li d o b i j a n j a B e s arabije, naročito za Moldavu, piše bukureški vladiu list „Steagul“: fTim prlsajedinjenjem Jaš ne samo što če obnoviti svoj stari sjaj, nego će ga i povećati. I Galac će povratiti svoje ranije blagostanje, jer će on biti pristanište ne saino za M o 1 d a v u, nego 1 za B e s a r a b i j u. I sve to biće bcz ikakve štete za ostali dio zemlje. S giedišta medjunarodnog provoznog sa>braćaja prisajedinjenje Besarabije biče za Moldaviju od vclike koristi.

1 dosadna kiša, ja sam i opet sjedio čitajući u svojoj sobici — ali bi!o mi'je lakše — puno lakše. Noćni Ieptirić. Noć je! Ugodni i čarobni mir vlađao je svuđ. Tilio noćno povjetarce strujilo je donoseći svježi zrak i ugodni miris ovijeća. Lagani šušanj lišća i mili glas slavulja jedino su smetali potpuncm miru ove večeri. — I dok se svi davno spremfše na počinak,- na t 2 j slatki odmor iza korisnog i potrebitog rada, ja sam još sjedio za mojim stolom i pisao joj pismo, bez da sam opazio, kako je vrijeme već odmaklo. Prcdamnoin na stolu gorjela je svijeća, koja je već išla kraju. Kako li je lijep i čudan ovaj mali, plavi piamen S'Vijeće, koji je bivao čas većim, čas opet manjim! ’ Bok sam se zagiedao u piamen svjeće, doletio je iz vana kroz otvoreni prozor, noćni leptirić i počeo oblijetati plamen iste, letio tako 1 letio dok se najednoć ne oprži i padne na stol Svijeća je medjutim 1 još dalje gorjela, nu ne potraja dugo i u sobi je počelo bivati mračno — svljeća se gasila — dogorjevala je. * Drugoga jutra kada sam se probudlo, našao sam ikraj svijećnjaka izgorjele svijeće — mrtvog leptirića... San. Noćas sam imao čudan san. Snlvao sam. da sam dalelco otputovao i aosao u veiegrad lijepe i bogatc meni nil nepoznate zemlje. Čaroban bijaše taj kraj. Kud god sc okreneš, svud je bilo dlvno zelenilo, sve je bilo punq

Već su sad u izgledu dvije nove željezmičke veze izmedju južne N j emačke, Austro-Ugarske i Ukrajine, koja će iči kroz Moldaviju. Smjera se uspostavljanje velike željezničke linije. koja će ići od Mfinchena preko Beč a—B udimpešte za Odesu a kao spojne tačke na zemljištu Rumunije imaće gradove Pi a t r a-N eam t, Roman, Jaš i Kišinjev. Druga linija koja će ići prema Mohiljev—Kijevu dotaknuče rumunjsko zemljište kod Dorhoja. Mogu se zamisliti sve one koristi, koje će Moldavija imati od tih velikih medjunarodnih saobračajnih puteva; oni će za Moldaviju imati istl značaj, koji Orijent-ekspres ima za Vlaš'ni. TURSKA'. Turska saobraćajna pltanja. Kabinetski šef u ministarstvu finansija, Rešid-Safvet, raspravlja u „Berliner Lokalanzeiger" nekoliko ekonomskih pitanja, koja su poslije odredjivanja novog položaja u Rusiji i Rumunjskoj od naročite važno&ti za Tursku. Na put upravnika Bavarskog Lloyda, pl. Donle, — koi je sad u Carigradu zbog dogovora sa tamošnjim faktorima o mogjićnosti direktne veze brodoin izmedju Bavarske i Turske, — nadovezuje Rešid-Safvet misao, koja nailazi u Turskoj na potpuno razumijevanje i najbolji prijem. Ako bi se ova ideja o direktnoj vezi ođista ostvarila, nastavlja pisac članka. onda bi to bio najbolji primjer za sličnu vezu izmedju Turske i Ukrajine. I onaiko je od uvijek ekonornski saobraćaj Turske sa Rusijom išao it glavnom preko onih južno-ruskih oblasti, koje sada pripadajn Ukrajini. Osim toga će Ukrajina naći kod nas najbolje tržište za neke svoje artikle. Pretpostavljajući življi saobraćaj treba izgraditi i odnosne vodene puteve, a za ove već postoje kod nas uslovi. Za Tursku je životni interes u regulisanju saobraćaja sa kavkaskim provincijama i pograničnim oblastima. Rusija je dobro upoznala važnost tranzita Trapezunt—Bayezid—Perzija, zato je njena politika prije svjetskog rata išla za tim, da Turskoj ovaj tranzit preotme. Izgradnjom transkavkaske pruge do Baku i brodarskom linijmo Baku—Enzell uspjelo je Rusiji, da cijelu trgovinu sa sjevemom Perzijom monopolizuje, dok je trgovinu sa južnom Perzijoin morala ostaviti Engleskoj. Sad se radi o tome, da se starom trgovačkom putu za Perziju, Trapezunt—Bayeziđ—Tauris vrati njegova stara važnost. Time, što su posjeđnuti Batum, Kars i Ardaban, biće ovaj put prema sjeveru potpuno osiguran. Za ponovno ekonomsko cvjetanje osiromašene istočue Anadolije ovo će biti przvo životno pitanje. Ali i sre-dišnje vlastl imaju najveći interes u tome, što će ovaj put opet proraditi, jer iin to omogućuje ponevno osvojenje perzijskih pijaca, koje su prije bili monopolizovali Rusi i Englezi.

Iz narodne skupštine. Ženevski „Srpski List‘‘ dor.o i ■u s\xsm broju od 24. rnaja ovaj izvjcštaj o toku posljednjeg zaejedanja srpske skupštine na Krfu, koji u cije’osli prcnosimo: Kosta Timjotij'jvić i dr. podnosi interpelaciju o posnaganju nevoljniiii i o &:edišnom odboru N. Irikupšiine zbog čega se zanemarivao i zanemarava. Nikcdije Miletić pita da h je središnji odbor N. Skupšiine po pravilniku

| raskoši i veselosti, sve je opajalo i I zatravljalo. Šetao sam I šetajući tako, put rne je moj vodio prcd veliki perivoj. Qgromna vrata listoga bila su široni otvorena i ja nastavih put u isti. Sreo sam ovdje starca, bio to malen čovjek, rumenog i milog lica, kosa mu je biLa*sasvim sijeda i dugačka a u ruci je notsio veliki štap. Pozdravim ga i počnem s njim razgovor. Puno smo pripovjedali, ja samo o ljepoti ovoga kraja. Stareu je to gođilo, neprestano se smješio a oui mu se od miline sjajile. Rastavši se sanmom, pruži mi ruku i reče mi, da je on gospcdar ovoga perivoja i da si smijem odavde uzbrati jedan cvijet. Sve je već drhtalo u žaru izlazećeg sanca, dok ja- sam se ovdje još dugo šelao nasladjivajući se i uživajući Ijepotu prirode. Bilo mi je ugodiio i lijepo! Kod mnogih cvjetova znao sam zaistati i zadržuti gledajući s nasladom njihovu ljepotu i udišući onaj neopisivi miomiris njihov. — Najednoć opazim krasnu ružicu, ružicu bajnu i mirisavu; bio je to đražesni pupoljak tamno crvene boje a na njemu nekoliko kapljica rose, koje odsjevahu na zlatnim zrakajnia jutarnjega sunca, popait bisena'. Krasna ii cvijeta. ppmislim u sebi i neko neopisivo čeznuća obuze mi srce.... Sjetlm se riječi starca pružih radosno ruku, da uzberem i prisvojim Hjepu ružicu — ružu života ovoga sviJeta — trgnem se i probudim.... * Bijaše to samo — ah samo slatki sanl

položio račun o državnom novcu, koji je podeljivao nevoljniina. Predsednik Skupštine izjavljujo da ne zna. N. Miletić, nozadovoljan odgovorom, veli da će i on podneti o tome interp«laciju. (Kao što so požiti vnO zna, na račun pomoći nevoljnima utrošeni sa silni milioni. Od te vrlo velike sume stvarne koristi videli su svi drugi samo ns nevoljni. Rasipnički deljena je poinoć kako vladiniin trabantima i ulizicama ovde, u inoetranstvu, u \idu mesečne pomoći, zajppvla i Iđtr., tabo i sviina onhna na domu ili interniranima, na koje vlada računa kao na svoje, porodicama pristalica vlatdinih; i njenih skutonoša, dok su so jddva sećali stvamo sinoiinje t nevoljnih, koji su ostali bez igdo ičega. I ta takozvana pomoć nevoljnkna služila jo kao agitaciono sr.3dstv , o vladi i njc. nim trabantima. Državnim novcem raspolugali su kao ličnom svojinom. Ministri, poslanici ć dmgi delili su tij novac svojlma Čak ti pod svojim imenom, kao što se praktikovalo i sa poši jkom paketa. Mi imamo u rukama u prcpisu cela rešenja, kojima se stalno odredjujo pomoć pojodinim porodicama višib činovmka, koji ovde imaju po hiljadu i više franaka prihoda, ili numere pošiJjaka, koje su slane s vremena na vreme iz državne kase kao pomoć porodicama ijudi, ko,i ovamo imaju pored sistemalsko p a o i zarnašne dnevnice. Ali tako isto znamo mnogu i mnogo porodica naših ratnika, puginuliti, tinvalida i đragib, kcje su ostalo bez igdo ičega, te moraju ’da so muoa, gladuju i zlopate, ali ipak nisu doJiile ni kršene pare saino zato što nema ko da ih se seti, preporuči ili za njih so zauzme. To je srarnnoi i tstaicLmo i tu nema nikakva izgovora. Ali, i ovom prilikom ponavljamo, _ proći će i cigansko carstvo, pa će doći ' vremo kad će plemeniti i mnogonapaćei.i Srpski Narod kao pravi suveren i o toma potražiti računa oi ovih naših naiodnih đeri'koža i pJjačkaša, ko.,i su našu zemlju do propasii doveli samo 'da bi njima đobno bilol) N. Miletić pita šta je s njegovom intcrpclacijoin o nczakoni.om zaposlavanju izvesnih narodnih posla ika sa naročilim nagradama. Protestuje što mu predseduik Pašić još nije na to odgovor o. (Kao šio se zna, mnogim žalosnim „narodnim“ poslanidma malo je bilo 30 franaka dnevmice, kao i druge p-jaćke što su vršiii, nego su kidisali na državnu imovinu da je raznesu, primajući se nekih naročitih misija, siužaba itd. Ka!:o sad nisu U mogućnos+i da kupuju njive i razne nedozvo.jenc špekulacije da vrše,kidisali su na naše ziosretno voj i ko i napušteno iaiicgJirc. Kao nekadai.ji Gojković kod Male Banke i i Živko Kuzmanović, pfjinaljajti banku po banku i pružaju jc isjrJašno ovimi n'ašim zloeretnicuna, eadužuju ili duplo i tripto ne u vi'du interesa nego u razlici monete kako bi irn pii povratku kućama i k.ov s g’ave mcgli prodatji) i <!o kraja ih dotućil Zauzeti takvim posloin, sasvim j* t razumJjivo šio su ovi vajni narodni predstavnici a još žaiosniji narbđni oci prenebregli 6voje dužnosti i nemaju kada 'da vode računa o onome zašta će ma kad odgovarati, a!i ne gvojim pariiskim kluLov'ima, odborima i strankama nego naiodu koji | im za svo ovo neće ostati dužan). Ministar najrodne privređe dr. Veiizar Janković odgovara na pitanja Mih. Škorića o postavJjanju Trifmia Piadosavljevića za blagajnika finansiske delegacije u Rimu. Škorić nijo zadovoljan odgovorom. T. Radosavljević bio jo optužen u opančarskcj aferi, stavljen pod kiivičnu istragu i pritvor i jjušten na jemstvo pribkom povlačenja. Vlada treba da zaštiti državu od kradja i pljačke a no da daje put nevaijaiim ljudima za nove grabeže r'pijačke. Tu se ogreš o i ministar vojni što je Radosavljevića oslobodiio o'd vrojske, a ministar imutrašnjih dela što jo čoveku pod istragom dao pasoš z;i inostran.tvo. Ovo nije usamljen stučaj. Tako jo favoriziran i Vlađa Uić, sada predsednik Iudustrhke Komore i Dušan Popović, pukovtiik, koji je skoro postavljen za načelnika u niinistarstvu vojnom. Ministar V. Jauković veli đa nij: poetavio Radosavljevića, nego njcgov pietIhodnik, pa zato i nije dužan 'da daj« obaveštenje. Minislar unutrašnjih dela Lj. Jovanović veli da o ovomo pitanju nije oba.vcšton. Ministar vojni Tcrzić veli da jo saznao pravo stanje stvari o opančarskoj aferi tek kad jo postao ministar i pošto već ranijo postoji interpelacija, to će dati potrel na oLavcštenja docnije. Radosavljevića i Iiića oslobouio jo po zatitevu ministara. Za pukovnika i J 0 (>ovića nija znao da ja umešan u opančarsku afera. (Lopov lopova pornaže. To ja uvek tako bi!o, po. i sada jo. Da nija bilo ovih jataka na velikim položajima, no bi moglo biti ni lopova. Jer dok su lopovi bili na kradji, jalaoi su im čuvali stražu. Kad su ipak uhvaćeni, jataci no samo šk> su im ostavili oškrinuta vrata da pobegnu, nego im omocućili da svojo l.radjo zataškaju, pa da ih opet pćvpnu na narodnu grbaču. Lepo cvcćo iz fuzionaške bašte! Ako n.'je fcosiljak iii ruzmarin, a ono jo Bmrdijevak. Najzad iz bunjišta drugo i no može nići. Kapo opančarske a ere D. Stofanović e-ada jo u Parizu vojni izaslanik, glavni jatak Trifun Hadosavljević jo u Rimu u delegaciji, Dušan Popović sodi uz koieno ministr* voj ;ora kao naćelnik, a arhilopov Vlada Ilić šeta po Evropi kao predfiednik Indastrisk« Ko-

morel Kod takvog Sodcraa) i Gomora još je i sreća što smo i ovako prošli, jer ova lirulež i pokvarenoet iziskavala je naše potpuno istrebljenjo kako se o nama ne bi znaJo n* strval Sad firakom« biva jasno zašto se n&ša vojska gola i bosa povlačila kroz Arbaniju po najvećoj zimi, a puni vojni magasini spa1 j i v a n i. Hteli su da svojim zločinuna utru tragl) Miiustar unutrašnjih 'dola Lj. Jovanović, povodom govora M. Draškovića, govori o deftUstičkoj okciji naših nepnjatelja po savezriičkim zemljama, O koracima preduzetim od štrane vlado protivu defetizma kod nas, a specialno 0 defetizmu, kome je na čelu Svetolik Jakšić. M. Drašković govori o đofctističkoj akciji S. Jakšlća l nedovoljnom radu miiustarstva uautrašnjih dela na suzbijanju iste. R>sle toga uzeli su reč radi oLjašnjenja ministri Jovarjo.ič i Terzić. (Netrpeljivi Drašković ni ovom priHlcom se nije mogao da emancipuje. Iz lične mržnje prema Jakšiću, naduvao je čitavu aferu i etvorio bauk o defetizmu kod nas 1 Ali ko poznaje Draškovića znaće 1 to da njegova netrpeljivost nije skorog daluma. To je još poiojni Skerlić osetio. Ako Pašiću treba da stvara bauke, šla je trebalo to Diaškoviću, vaji.om opoKicionaru?! Ali tako ja to kad nc može čovek da se uzvisi, a ovamo hoće da igia neku političku ulogu i čistunca!)

Traže se (Nasavak). Društvo Crvenoga Krsta u c. i k. vojnoj glavnoj guhern.ji u Srbiji p«ziva radi primanja novca nize imenovan- lica da se jave, ako su u Bcograđu lično sa legiliinacijom (pajavnom listomj, inač ■ da pošlju tačnu adresu i označe nujbližu poštu koja prkna novac uputnioom. I. Zastupnikublagajnika društva Crv. Krsta uc.iL vojnoj giavmoj guberniji u Srbiji u Beogradu g. dr. Llarku T. L e k u, prof., Dobračina ul. 16, svakog raduog dana oi 2 i pO d»> 4 i xo sata po podne sa pozivoin na brvjj koii fce pred svakim imenom naiazi. P. Broj 2835, 38o2, 4925 i 7067 Pdibrkić Veijko, kočničar; 1482 Paivčić Alekse por., rez. ppor., Rasnica, s.ez nišav., Pirot; 1276 Pafronogić Dragutin, učit., Ferizoadć; 2646 Paunović Dobrivcja deca iz Cerovca kod Pačanke, u kući stare maj :o Živan« Vukosavljsvić; 1126, 2373, 3567, 4417, 6241 i 7774 Paunov.ć Janko, v.ši intendant; 3807, 2341, 492D i 7070 Paunović Jordan, skretničar; 790, 2832, 38d0, 4923 i 7065 Pavlović Dušan, čuvai' pruge; 2833 Pavlović Miliaj.o, skretnićar; 2830, 3798 i 4921 Pavlović Ve jko, čin. želj., Vlaško Poije; 2843, 3809, 493i i 7071 Pejić Andra, čuvar pruge; 829, 1653, 2591, 3985, 4745, 7203 i 7822 Perić Lju, bica DragoJjuba, vojn. služ., (Donji G:au); 1280 Peiić Mihajlo,-svešt., Pdština; 1281 Perić Rista, učit., Vrabćište Gostivar; 2j8o i 3349 Perišić Luko porodica, advokata iz Sabca; 850, 7205 i 7861 Pešić Goluba porodica, sanit. služiL; 1016 Pešić Katarina, učit., Knjažcvac; 2375 i 3389 Pet. ković Katarina, gardeioberka narod. pozorišta, Dositijeva ul. 2; 865, 7215 i 7fc97 1‘etrović Borisav, kapetan; 2170 Peirev ć Cveta udova Bogosava iz Metiića; 1283 Petrović Ciriio, učit., Kriva Palanka; 1285 Petrović Katarina, učit ijica, Sator.ic, Priština; 15*86 i 11739 Pe.rović Ka arina, garderoberka naiod. pozoriš;a; 2349, 3815, 4935 i 7075 It'etrović Milivoje, skretničar; 792, 2851, 3817, 4937 i 7077 Petrović Nikodije, des.; 1441 Petrović Pop Nikola, svešt., Skop je; 2965 Petrović 'Zivomir, Tihomir, Ceclomir i Diagomir sinovi Obrada iz Brajkovca, kolubarski, (Le-vački); 798, 2852, 3818, 4938 i 7073 Petrović Pavlo, čuvar pruge; 1289 Petrović Vasilije, Požaranj, Priš.ina; 2816, 3812, 4931 i 7074 Petrović Viada, Čuvar pruge; 2860, 4944 i 3826 Pcpović A1 ksn, žeij. čin., Bukorovac; 1221 i 29 0 Pcpović Atanasija porodica, svešt., Marganca Kuinanovo; 1389 Popović H. Daviđ, utit., Gostivar; 1291 Popovič Gjorgje, učit. ; Ogost, Priština; 1292 Popovlć Dušan, učit., TetoTO; 2382, 3574, 4424, 6245 i 7777 Popovič Gj-argje, pošt. čin.; 123.0, 1042 i 2986 Popović Fiiipa poiodjica, 6vešt., Sretkovo, Gostivar; i2J3 Pupov č Ilija, učit., Prišlina; 1295 Pop vić Jordan, učit., Kumanovo; 2861, 3827, 4945, 70fc2 i 7620 Popović Jovana porodica, svešt., Niš.; 1297 Popović Kuzman, Želczna Ro. ka, Gostivar; 1229 i 2i 80 i'o(x>v ć Ma<ka porodica, svešt., Gostivar; 1228 i 2681 Pojiović Miiuna porođica, svešt., Totovo; 992 Popović Obrada zklara žena; 1683 Pojx)vić Sultana Save, suplenta; 1232 Popovič Stanka porodica, sveŠt., Priština; 1300 Po[ović Sbcjm, učlt., Vrbešnica, Priština; 1477 Popiović Stejko, gres. čin., Pirot; 1301 Popovlć I. Todor, učit., Gofitivar; 1214 Popović Vasi.ija ponodica, svešt., Kumanovo; 1302 Popović Vidosava, učit., Tetovo; 2383, 3575, 4125|, 6246 i 7778 Popović Zaliar’j ■, pošt. slu« žitelj; 1303 Popović Živko, Priština; 3 A. i 1304 Pr.jinčevič Risa, učit. iz Giijana, Stara Džamija; 1782 Protić Mileva Riete, član uprare, Pdzren; 2866, 3832, 4950 i 7087 Prvanović Josif, kočničar; 2387, 3579, 4429, 6249 i 7781 Prž.ć B;anislava Aleks«, učit.; 1306 Puzović VJadislav iz Makreša, Kumanovo; R. Broj 2871, 3837, 4955 i 7091 R don. ković Nikola, čuvar prag«; 2873, 3889,

BroJ 131. , ■ m 1 ■■J 4967 i 7093 Radivojevdć Ljufcomir, čuk var prage; 2978 Radivojević Triiun, svešt.^ Prizren; 1516 Radonić AleksaiuJar — Va. sa; 1552 Radovanović Petar, opšt. služ.j 2875, 3841 i 4959 ltadovanović Radiša, žeij. čiu.; 1310 Radović Paraskovo, učit., KumanoTO; 2179 Rakič Anica Rnjka; 2879, 3845, 4962 i 7096 Rangjelović Jo. van, čuvar prugo; 1001 i 1312 Rangje. lović Marija učit., Kočani; 3848, 2881’, 4965 i 7096 Ranković Toirja, čuvar pru-> ge; 2882, 3848 i 4B66 Rašć Viđcj •, skretničar, Lazarevac; 2883, 3849, 496/ i 7097 Rebul Valentin, desetar; 1317 Rc 'j ć Vqijko, učit., GaLnja, Priština; 1319 Ristić V 4 Dimitrije, učit., Domdiovac, Priština; 132Q Ristić Gjorgje, učit., Piišt.na; 2885, 496^ 5920, 7250 i 7297 Riatić Jovan, služ. rnin. unutr. dela; 1321 Ristić — Pop Jovanka, učit-, Lokvica, Gostivar; 134* Ristić Sretcn, sres. čin., Smoderevo; 2888, 3852, 4971 i 7098 Ristić Toma, kočničarj 969 i 1322 Rusić Gennan, Topolnica^ Gostivar; S. i S. Broj 860 i 1715 Salević Anuša, vo,n< služ. porodica, Skop jo; 1784, 2389, 3853, 4972, 7261 i 7636 Savič Dragomir, čin. uprav. varoši; 1909, 2398, 4136, 3588( i 6253 Savić Ljnbomir, služ, min. fin.y 2894, 3857, 4977 i 7101,-a. Sekullć Mladcn, kočničar; 1391 Sekulić Stojan, ulit., Bostan, Giljani; 28‘.36, 3859, 4979 i 7103 Simeunović MiJutin, žcjj. čin.; 2102, 3592, 4439 i 6255 Simić Iriiun, pošt. kondukL u penz.; 3861, 4981 i 71u4 Slobodano. vić Velimir, žeij. čin.; 1328 Sofiić Ana # učit., Skopije; 1392 Soškić Vukosava, učit., Bunardžik, Skoplje; 1503 Spasić Ja. nićije, učit., Cinogiavte; 2899, 8862, 4982 i 7105 Sp&sić Zafir, čuvar pruge; 1786 Spirić Lazar, polic. služ., Pr-izren; 1329 i 2983 Spirić Stavre porodiea, svešt-, Go. stivar; 1590 Strujiček Andra, carm. revi. zor; 1663 i 2406, 2115 * 2116 Stajič Vlastimir, suplent, Valjcvo; 2902, 3865,' 4985 i 7108 Stamc-nković Aleksa, čuvai žoij. tek-gr.; 2903, 3866, 4986 i 7109 Slamenković Živko, čuvar pruge; 1330* 2905, 4SS8 Slanimirović Jciisaveta, učit., Prizren; 2909 Stanić Sara, učit.; 2908^ 3871, 4991 i 7113 Stanisavlj vič Mi!utin # ložač žeij.; 2910, 3872, 4993 i 7il i Stan. ković Peša, čuvar prage; 40 A. Stanka> vić Ružica Petra kapetana, Skop jc; 2912) 3874, 4995 i 7116 SLancjević B goljub^ čuvar pruge; 1718 Stevanović Lj i omir, vojn. a[»t., Priština; 1332 S anković Milutin, učit., DudoTO Gostivar; 2411 Sia* nojević Mih., polia ćin. u penz.; 2412 Stanojević Mih. S. bia;g u penz.; 1783 Stevanović MLh., čin. uprave, Prizren; 1968 Stojadinović A\rama pcrođica. s dlara, Svilajnac; 2413 Stoja linović Mih., blag. u pcnz.; 1721, 856, 2o08, 4002, 4761 i 7219 Sbcjadinović D. Stojadina 1 porodica, rcz. kajieL; 2920, 3882, 5003 i 7121 Stcjadinović Živ., čuvar prugej 2922, 3884, 5005 i 7123 Stcjanović Jovan, čuvar staniire; 2024, 3886, 5007 Q 7125 Stojanović Lazar, čuvur pruge; 1335 Stojanović Mladen, učk, Sevac, Prizrenj 1504 Stojanović Petra porodica, učit., Trujane; 2026, 3888, 5009, i 712? Slcjano. vič Rista, ložač; 2927, 3889 i 5010 Stoji. lović Jovan, čuvar prugc; 1719 S:ojkoJ vić Manasija porodica, pporučn , Kumanovo; 2928, 3890, 5011 i 7129 Sttj ovjiS Svetozar, čuvar pruge; 2929, 3891, 5013 i 7130 Stošić Jovan, čuvar pruge; 2930 # 3892, 5013 i 7131 Stoš ć Krs a, želj. tele. grafa čuvar; 1000 Soškić Vukosava poro. dica, učit. iz Bunardžika kod Skopljaj 1002 i 1394 Sučurević Petar, uat, Ta* banovci kod Kumanova; T. Broj 1398 Taković Gjorgje, učit, Kratovo; 970 lanović Gjorgie, učit.. Kratovo; 799, 2932, 6015 i 7133 Tasić Aleksan-dar, tclegr. čnvar; 2934 i 3896 Tasić Cvetan, ču\ar magac. želj.j 800, 2936. 3898. 5019 i 7135 ’iodorović Aleksandar, čuvar pruge; 1442 i 2974 Tocorović Momira porodica, svešt. iz Grocke, Debar; 5023. 3903 i 2941 Todorović Nikola, skretničar; 1401 To* mašcvić Radul, učit., Sredska, Prizren; 5026, 3906, 2944 i 7141 Tomić Sava, deset.; 2945, 6027 i 3907 Tomić Toma* čuvar žel. magacina; 1402 Trajković Andrej učit., Drenjak, Kumanovo; 1403 Trajkovič Jovan, učit., Brašanac selo, Velos;,3910 i 2948 Trajkovič Radomir, čin. žel.; 1725 Trajković Sima, famulus, Priština; 1/87 Trajković Stojan, polic. služ., Kumanm-o; 1337 Trajkoviđ Vice porodica, svešt., Kiimanovo; 1405 Trpezić Apostoi, učit.. Odra. Go-* stivar; 1406 Trpković Filip. učit., Nićiforovo, Gostivar; 2953, 3915 i 5039 Tucaković Ivan, žel. čin., Ripanj; 3914, 2952 i 5034 Tufegdžić 2ivko. kočničar, Kovače.vac (smed.). U. Broj 1338 i 2985 Ugrinović Bogoja porodica, svešt., Gostivar; 1407, 2988 i 1339 Ugrinović Mih. porodica, svešt., Gostivar; 1408 Ugrinović Sofronije, učit., Mavrovo. Gostivar; 1409 i 1005 Urdarevič Stojadin, uat.. Gluvo Skople; 1960 Uzunc»vić Milenko, porodica, biv. gostioničara. V. Broj 2684, 3667, 4794 i 6990 Va* ragić Radojko, kočničar; 1540 Vasid Božovič Kata Mike. Giljani; 1542 Vasić Božović Lenka Tome, Giljani; 1541 Vasič Božović Veta Vasilija. Giljani; 2540, 3938, 4700. 7163 i 7835 Vasiljević V. Petra porodica, vojn čin.; 1340 Veličkovič Zafira porodiea, sveš., Kumanovo; 2686, 3669, 4796 i 6992 Veličković Zivko, čuvar pruge; 2690, 3673. 4800 1 6995 Vlajković Svetozar, skretničar; 2693 Yujić Dušan. saobr.. činovnik. {Svršiće sej