Beogradske novine

»•> •... -« , ...t- > Pem a ntl vijesti o izvikivanjiu Mihaiia Aleksandrovi&i za cara. Kb. Berlin, 5. jula. Ukrajinski odbor štampe u Laug an n i donosi vijest, da su se japanske trupc Iskrcalc u Vladivostoku za potpomaganje Ccho-Slovaikk, i da je veliki kncz Mihajlo Aleksandrovič u jednoj proklamaci.ji u Moskvi izvikan za cara. Kako W o 1 i f o v ured dotznaje, ovajevijest od počctkado k r a j a i z in i š 1 j e n a. Iskrcavanjc .lapanaca u Vladivostoku. — Saopštenic o svrsi to« iskrcav a nja. Kb. Stockhohn, 5. jula. „Svenska D a g b 1 a ue t“ javIja iz Heisingforsa: Japanski posianik ] n Moskvi je saopštio sovjetskoj vladi, da iskrcavanje Japanaca u Vladivostoku ima svrlm da saino zaštiti spora'zunine saveznike, i da je ta slična rnjera, kao i iskrcavanje Engleza na murinanskoj obali. Odlučno držanje ruske viade » pitanju ! oružane intervencije sporazuninih sila. Kb. Berlin, 5. jula. j K a k o 1 i s t o v i j a v I j a j u, n j em a č k i p o s I a n i k u Moskvi j e sazuao, da će ruska vlada zat r a ž i t i n j e m a čk u p o in o ć, a k o bisesporazumnesilesaoružjeniiimiješaleustvariRusiie. Radnički sovjeti protiv željeziiičarskoK štrajka u Moskvi. Kb. Stockholm, 5. juia. Radnički sovjeti tvoniičkih radnika rijcšili su da na kongresu u Moskvi štrajk žeijezničara žigošu kao ukazivalije pomoči protivrevoluciji. Trockij jc u dtigom govoru istakao potrebu o organizaciji crvcnc garde.

Rat na nioru. Nastradali brodovi. Kb. Ilaag, 5. jula. ,,M a a s b o d c‘ ‘ javija: Ameriel> l jo» Vlrenjak , ,Jare(" potonuo jo pri jidnoj gjtuiaru. Kngleski parni brod ,,Haiholb“, otl 2(547 tona, lcško je ošlećen priilkom jođL nog sudara. Parni broil „Piherlian", cd 83‘jl tona, takodjc je pri sudarn pofcomio. Nova potapljanja. Kb. Beriin, 5. jula. ! Zvanično. AVoiffov ured javija: U zatvorenom podrueju oko Engleske potopile sn našo podmoruice 14.500 bruto registrovanib loua. Načelnik admiralskog stožcra mornarice. Novo talijansko ,,junaštvo.“ Provaia i kradia u njemačkoni konsulatu. Kb. B r.in, 5. jula. W o I f f o v u r c d jav.ja: 24. jut:a skupilo se otpriiikc 200 csobi p e 1 nj mačkim iposlaaistvom u liimu, kcje prova'i-e siloin .vrata i prodriješe n zgradu. U raznim iprostorijama pobacan j.; namještaj, knjigo (X)djcpane, a crmat.i poctvararii, 3 vcliko s'fke carske porodice su rasječc. no, a razuc stvan au hestale. Naroci- ! to je npalo u oči, da sc policija prekasno lUmiješala. Vrijcdno je spomenut', da ja j švajcarski j.os'anik odraah uložio protest j kod talijanske viade zbjg ovog dogadjaja. kao što sa uopšte pohvalnim načinom zau. zeo za ovu stvar.

Plati pisara, plati štempalj, a moglo je sve iipo izač. Zvrkeša! Pa tia. Recitc, zar nije zvrkeša? A kaki je sad u vbs goropadan ćuko? Oće li ovako pilićc daviti? E, al bi ja onoj kučki zakrcnuo vratom, a vi to još ranili. — A liočete li vi, ča Mijo u Selnu? — O-o, jestc vidiii babu Maricu, kako ona ineni onoinad ne dade peći rakiju. A svejedno jc izgubila onc čctiri krune. A da šta ću. van ić‘. Zar (la mi propadc ono malo sjerotinjc? — Kad će te vi to? — Sapim, potlin froštuka. — Onda će te vi meni doneti markc i odnijeti jedno pismo? — J a, kako nc bi, nije to za vclikim. i — Samo, ča Mijo, uoncsitc mi odma, čim se vratite, trcba mi. Valjda ne ćcte dugo izosta-ti? — E, pa dok dodjem, vidit će tc me^ Ja ću sc takija krcnut čiin pofruštukujem. E, onda do Selne pet ura taino, pct varno. — Ha. pa ja se uzdam, da ću sutra k večcri... E, al nije ‘asaie, odo ja! — Čekajte, dati ću vam novce. — Nck stoji, doć* ću ja po to, dok s koli naidem. — Zadržat će te se, ovako bi brže. — Kad vam kažern, doč* ću ja. Nemam kud. da iii metim, iizgubio bili do kuće! E, nije asnc stajat, odo ja. Eto ide i maca za innom. Odnit ću yam macu... E, zbogom! Nc ću ja zaboraviti, ne ću... Eto mene takija s koli. ♦ Već se stao hvatati mrak, kad začujem izvana poznati glas, što se ljuti na psa, a za čas eto Mijc u bijelom prsluku.

SuBota

i» r v

•» Jl>

čogradske novine

Borbe na zapadu. Evakuacija Parisa. — Dosada ie osta; vilo francusku prijestonicu miiikin ijudi. - Zcneva, 5. jula. ,,Te ni p s“ donosi sa rezervonj vijest. da sc Paris evakuiše, a gradjansko stanovništvo, da se uklanja. List traži, da se treba o tome brinuti, kako bi bilo dovoljno vožova na_ raspoiaganje za otpremanje stanovništva. Bernski listovi javljaju, da je već milijim stanovnika ostavilo Paris. Razne brzojavne vijesti. Pregovori sa Poijaciina. Kb. Beč, 5. juia. Grof Czernin jc na osnovu narcdbe, koju je dobio u posljednjoj audijenciji, otpočco prcgovore sa P o 1 j a c i m a. On se savjetovao s mnogim poslanicima i uveče je otputovao n,a svojc irnanje u Saizkammergut. — Ne zna se još, da ii ta okolnost znači prekid ii!i samo odlaganje pregovora. Pruska izbo r na reforma. Kb. Bcrlin, 5. jula. Predlog o izbomoj reformi podvrgla je posianička kuća novom glasanju, potrebnom po ustavu. Poslije kratke generalne debate, u kojoj su uzeli riječ predstavnici obadviju soeijalna-demokratskih frakcija, primila je kuča iprcdlog u cn bioc glasanju. Zatiin je prediog primljen glasanjem konzervativaca, slob.odniii konzervativaca, jcdnog dijela »racionalniJi liberalaca i centrunm. Prediog ide u gospodsku kuću, gdjc ćc 9. o. m. biti prvo čitanje. Orlando i Sonnhio u Marselju. Kb. Žencva, 5. jula. Ministri O r I a ii d o i Sonnino stigli su u Marseli. da sudjcluju u savjetovanju zajeuničkog vojnog vodstva. „Trgovinska liga“ sporazumnih sila. Kb. Rotterdam, 5. jula. U trgovačkim krugovima sporazumnili sila se govori, da će se obrazovati trgovinsika liga sporazumniii saveznika. Španjolska bolest i u Kristiianiji. i Kb. Kopenhagen, 5. jula. Spanjolska kijavična bolest naglo SC širi i u K r i s t i j a n i j i. Žen a -poslanik u Holamiiji. Kl>. Amsterdani, 5. ju : <a. TVi jučerdšnjirn izborima zadnign kc« moru bi!a je pm put u Holandiji izcbrana jedna žena. Bila je to kandidaU kin}i socijali:Oniernokraiskih radničkih žena, Gueonencg. Velika eksplozija municije. Kb. London, 5. jula. , Po jcdnoj Rcutcrovoj vijes i doznaje se, da je prilikom eksplozijo municije u M i d d 1 a n d u 100 osoba ubijeno, a 150 rainjeno.

Zanatlijska bratstva li i ,,esnafi“ u Staroj Srbiji i Makedoniji. Pišc V. T. (Nastavak.) Do sa'da znamo loliko, da je u'sreii. Jijem vijeku u Prizrenu bilo obučaisJco zanalsko bralstvo i da jo bio nj ii protc. majstor Rajko. Car Dušan daje, prizrcnskom manastiru, majstorai Rudla sa njegovim halatom i sa kovačkim po •

močnikom Simom (kalfoni). KraJj Dečanski sponiinje Djordja protomajstora Sg’btažSDl Lobrpslavom i Nikolom, koji"su izradili i ukrasili iniioge crkve u srpskoj zernlji. a u domu Pandokratovu izrndili trpezariju i vcliku kulu nad portom. On njima potvrdjuje posjed u selu Manastirci i sa medjama, što im jc bio još kralj otac potvrdio. Protomajstor ,,fra Vid“ Kotoranin — mali brat — (franjevac) jc arhitekta veličanstvene starc srpske crkvc inanastira Dečana podignuta od picmcnitog mermera u vizantijskom siogu. Manastir Ravanicu, Ljubostinju, Kalenič, Resavu, Manasiju i drugc, podigao je arliitekt protomajstor Rade Borovič. Stari su Srbi naročito zanatlijc veoma poštivali, pa su i na njihovini radovima izraze zalivainosti zapisivali. Na priinjcr: „P.rosti bože kovača, koji mi skova nožić, te si pero napravih". — „Dog da prosti kovača Rajka, koji mi skova šiljce i iiaraksajo". Mi možerno o zanatskim bratstvima srcdnjega vijeka govoriti samo po uredbarna današnjim, koje su napisani po predanjima starim. Za sada imamo lijcp opis tc ustanovc od Luke Grdjića Bjelokosića u opisu Mostara grada, koji se siavio ti srednjeni vijeku kao znameniti radinosni grad. Zanati su biii u rirkama Srba lirišćan.a i postojaia su rnnoga zanatska bratstva: kostretarski, kožarski, papudžijski, scdlarski. krojački, puškarski, kujundžijski, kožuharski, bravarski, kolarski, zlatarski, stolarski i t. d. Kostretari i kožari imali su najbolje razvijeno bratstvo i imali su i zajeđničku prodavnicu robc. Dva ili tri majstora nosili su na trg robu cijeloga bratstva, da ne mora svaki majstor ići sa svojom robom na trg (vašar). Svako bratstvo imalo je svoga protomajstora (ustabašti) pisara, prve inajstore (stare), majstore, pomoćnike i učenjakc (šegrte). Protomaijstor je upravljao bratstvom. Sa prvim inajstorima izricao je prcsude u sporovima. Izvršilac presude bio je pisar (dja>k) čauš. Svako bratstvo imalo je svoje ,,zname“ — zastavu i znamenje, naročito od srebra skovano u obliku krina i falaka za tjclesnu kaznu. Ueeiijak (šegrt) siužio je obično 3 do 4 godine. Nad iijinle jtnao jc majstor noograničenu vlasj. ^branjeno jc bilo učenjaku bjegstvo iii da ga drugi odmami. Ako sc roditel.ii starali o lirani i odijelo učenjakovo onda je rok učenja bio određjen na tri u protivnom nai če* tiri godine. Poslije odsluženja 'Toka postao je pomoćnik i dobio pismenu ispravu testier. Pošto se dobro izvjcštio u zanatu, Irio bi oelmah uz gozbu proglašcn /a majstora. Sađ budo uvcden u majstorski Spisak i primi. majsborslctf pfsmo, a timc pruvo suiljclovai ja u sVirria •gastancima i vijećanjima u loži tl /< Maistvcncj kući. Potpuni i punovažni majstor pestan: U.'k jioslijc izvjcsnog „kušanja". Iz Caaigrada )>i clolazio svake jkTnaesto ili dvadosetp godine vciiki protcmajstor „eosem“ zvani. Njcmu su išli ii susreL svi protonjajstori sa zasfavau.a j zjnaciina. On jo iinao đa razglcda sva biatstvai pa je uz odiedjcnu taksu jrotvrdio nove majstorc i upisao u svoj sjrisak. Zanatlije pravoslavnc vjere imali su svojc sveee zaštilinike zanata i bratstva, Taj dansuuvijek zajednieki sa svima pojnoćnieijua i jKU'odicom proslaviii.

— Ja sam misiila, da ste vi vcć ti Scini. — Kako bi, ta reko sam sc svraititi. J-i, pa vi baš mislili da vas ja privario? — Evo, ča Mijo, tud vam je kruna i pismo. Kupite deset maraika, pa jednu prilijepite na pismo, a druge mi donesite. — A pa kud ću ja onda s tim pismom? — Samo ga predajte če’tniku, on će ga odmijeti na poštu. — Pa oćel‘ ondas baš otić' ta knjiga. kad ju on odnese? Pa zar vam nije žo. dat toliko novaca za marke? A šta će tc vi toiiko pisati? A alko u Morica nc uzbude biio maraka, već samo štempaija? — Ča Mijo, otić' će konji bcz vias u Selnu. — A to vi mislite, da ću ja sad u Sclnu? Ta kud bi u mrak! A ja. Nc ide sc tako iz Zdcnaca. Čekat ću. doic izidjc mjesec, tamo potlin ponoći, pa ću onda sve polaiko, po mjesečini. Prošao drugi dan, prošao treči, četvrti i peti, a ča Mije nema, te uema. Palo je u tom već i rnalo kiše, zemlja. omekšala, a Ijudi ko na jagmu, da zaaraju pšenicu, a Mijina žena sve jauče: „Sav će svit zaorati, samo naše ostade.. .** čijeio već selo govori o ča Miji, koji jc otišao ispeći kazančič rakije k svaji u Selnd, pa go još nigda ncina. Okladila bili se, da ste već pomisiili: čai Mijo čeka, dok popije rakiju, da mu ne bude konjima teško na povratku. A1‘ prevarili ste se. Ča MIJo niti pijc, niti puši. . • « i «

Kiša lijeva, kao da se nebo prolomiio. Devcti je dan, otkako je ča Mije nestaio odavie. i Bog zna, što se s njim svc nije zbiio... Al eto: polako izviače konji noge iz blata, što im siže do koljcna. teško se oikrcću točkovi, ne vidiš im žbica, kaiko iii bla>to zapuniio, i onda se ustave pred našom kućom. Lagano, lagano snilazi ča Mijo s kola, uzima mokre biljce i pokriva konje, stresa sa sebe kišu i penje se našini stubama. — O, ča Mijo, Bog s vaina, gdjc stc vi? — Eto vidite mc, gdi sam. Nisam li vam reko. kad naiderii, vidit ćc tc mc. No, pa zar sam slago?. A nc znate ii vi, da vam je kuća izgorila, da vam je mali Kuzma umro; da vas je žeua ostavila.., i — Samo vi komedijajte! Ek> viditc, kaki sam mokar. Kam da sam se kupo. Kakvo je to vrime. Bog je slobodi.. Bar ću sc malo posušiti kod vas. — A što će konji? — Pa šta im volja. Pokrio sam ili biljcem, pa volja ili čekat*, volja kuči ići. Ja mogu i pjcške. — Al žena vas čeka. — Pa šta ću ja njoj? Nek čeka. Kad je dosad. inože još. — O, ča Mijo, ča Mijo, a mi mis* limo, da vas više ne če ni biti. — No, pa recite saini. Nisam li pravo uradio? Dodjeni ja u Seinu, pa ini pripovijedaj i pripovijedaj, ter ovani' 0 , ter onaimo, ko kađ se dodje ]c rodu. A oni onda na me: pa što‘š ti Mijo žuriti. ta nisi tudji... ima kod HRS mjesta i za te, pa ima i za konje Mjena. ier 0 )vam 6 , tei* omamo... Pa ja opet mislim: jer ne bi osto, koji dan? Ai onda odjeđne kiša, pa kiša, a ja sve

6 . Juia 1918. Kostrelari imali Efu sv. Sayu, sTdlari sv. Iliju, ribari sV. Nikolu, kovafci sv. Pe. tra, stolari sv. 'ronm, zografi sv. Luku. : Nekoliko dana prije s’ave išli su dva, za to očlredjena majstora, da kupc pri. loge za c’oštanicu i ostale troškove. Na sain. dan se iskupc u crkvi svi u svcčanom ruhu, sa zastavom i znamenjem da se j>omole svevišnjernu. Skopljanska, prizrenska i ohriđska bralstva iniaju j>otpuno j'dnake USt'iiOV', kao oua u Mostaru. j Samo zrilarsko tesarsko hratslvo l zo» grafsko bratstvo u mtlOgome odstupa, i jnislhn da su sc u.njima, pored mlinar« skog, mnogi staii običaji čistij • održali t. j. nisu timogo ckI Turaka usijvd inva» zijo njihove, primili. i 0 Zanallijska bratstva u Pirotu su najzanimljivija, i još u našim daninui su održali mnogo slare ohičajc i u adniinistraciji. Pravi'a udruženja su j isnia i j>cz..ata su jiod imononi „kondiko", grčki termin koji nam kaže da jc ta ustanova j>orijc. klom vizantijska. Tu su bila i za Itirske vl.atle ova bra'* stva: Terzijski, bojidžijski, kujuud/.ijskj, kačarskj, stolarski, (csarsk-, botlar.-ki, iogoznrski, nožarski, samarski, užarski itJ. Imućnija bratstva imaju svoje kućo u kojoj se slavio svcčar, zliorovalo s« l skupijalo radi dogovora. Tu je liilo i sk!o» liišle za pulujuće ponvdćriike ji majstore sa sLrane. Jeđau od starijih inajstoia, br:nuo sc za red i poredak u kući, upis» v,io svakog, koji bi od zanatiija jioliažio kouak. On so zvao ,,sLana;i‘“ i idnžnost mu bila, da dajo svaka potrcbna upulstva i savjoto novcadošlim pomoćnicima i majstorirna. Sa osiborom od |iet do šcst majsfcora jo suđio l presudu je tzvršio čauš. Svi su csnafski pos'.ovi vršeni ne-j>'atno. 0 zanatskoj slavi, (sutra, dan) birali su novog slarješinu. šegrt morao je s’.užiti pet gočlina. Prvo godiiiio besplatno, rc« ditelji su ga 'hrani i l odijevaii; diuge go» diiie gamajstor lirai io i dao mu po'rubnu obuću. Trećo go<liuc dobio jc prvu platu, šezdeset.groša na godinu; čelvrto sto dvadcset a pe(o sto osamdesct groša. Sada jo jios l;io pomoćnik, — kalfa. NapusLiti majstora nije smeo šegrl niti ga drugi majstor odmamati. Nad njimc jo gazda ijmao piuiu vlasL Često jo bio ncmilo sliiro bijen. Ako jc pomoćuik žefeo da eo oslobodi, t. j. đa piostaiic majstor, izjs« vio je to protomajstoru svoga bratstva 1 inorao je piiložili u kovčeg društveni dvije stotino groša, svome majstoru i nj’e» govoj poroditi lijepo jioklonc, svima člajiovima liratstva jjo „čackalicu" i kornad „sapuna". Novi majstor je morao prir<» dili čast, Jjcti u vinogradu. > Protomajstor kažnjavao jc uci.<pra\T.o majstore. Ona se obično davaia u odrcdjenoj količini vo s k a c r k V i. Svako pete ili šeste godine dolazio jo nadzomik .(ubaba). išlo mu se u susret i davaui, su mu pokloni — da se odobrovolji Tu « čin. —• On jo odsjedao u bratstvcnoj kući i lcažnjavao je one majslorc neposlušne i neispravno, po dostavi protomajstora. Često je vršio i Ijelosnu kaznu, zatva« rao ih ili uzimao novčanu kaznu. Nove majstore j ; opasivao i zapisivao u svoj spisak; za to su njc-niu p’alili odredjenU taksu. Dokaza imamo, da su pra\Ta zanatliskili bratstava bila napisana i poznata su jx>d imenom „kondiki" već u 13. stoleću. Takav ustav — kondik — imatno iz gcditto 1763. zanalliskog bratstva kožara. Naslov mu je: „Artikulo iz bratstva kožarskog iz samoga originala prikujp Ijenu i sastavijena". To jo daklotn jmpis slaroga ustava, koji se izgubio, (Svršiće se.) I

[ lnisliin: stat će, pa ću onda... Ai, da'oš! To sve jačc i jačc. E, vidim ja, nerna đruge, več je nedilja dana. nenia čckanja. I tako ti vani ja pokiso vas đo kože. — Nu. pa jeste ii ba>r sretno oba ■ vili? Jel‘ vain dobra rakija? — A šta ja znam? Ostavio sam ju kod Morica. Dzeo Kuzmi jankelić, Mandi opančićc, pa malo petriola. Nego ja ne bi baš ni sinio doć k vania ... — A zašto? >— E. kriv sam vain. ■— Niste ini valjda donijeli marke? —- Ma nisam ni donio. Idcm ja> otaIcn sve poiako, da konji ne sustanu, kad ođjcd'nc, vcć biizu Seinc, glcdam ja; sve nešto ševelji, ševelji... Ma, šta bi to mogio biti? Sniđcm s kola, a ono: te. koieso da tic ispade. O-o, gdi ii sam ju izgubio?... Ostavini konje na putu i podjeni liatrag. al’ livčc nema, tc neina. Što‘š sad? U to mi pade u glavu, da stc ini vi dali krunu i ja odo do kolara, da kupim I livču za tri groša.' — A što če mo sad? — E, ja nc znam. Eto, tud vam jc trispct krajcara, a evo je i knjige. — Ta, Bog s vama, zašto bar niste pisirio predali i za ono đrugo kupili marke? — E, pa mislio sam: kad nc mož‘ obaviti posla, kako treba, nemoj ni pačati u nj. — A što će vašai žena, kad se vratite? Izgrdit će vas,. što vas tako dugo nije bilo. — Ne će. Ja ču njoj: eto, Milka, vfdiš kaki sam lipi jankelić Kuzmi donio, a tebi eto raikije. Ona matija flaša tebi za Božić, a ova veća babi Lizi (da Bog dao, «na duši joj izrasla!) za kamatu. A najpotlin, neka grdl. volja

BroJ 178. Grad i okolica Dnevnl kalendar Danas jc subota G. jula, po starom 23. juna. — Rimokatolici: Isaija pr. Romul b. m.; pravosiavni: Muč. Agripiaa. Casnička i činovntčka kasiaa otvorcna jc počam ođ 15. fcbruara đo 11 satl u noći. Cik. vojnićki dom: Citaonica, soba za pisanjc i igranjc, kantina. Otvorcno od 7 sati izjutra do 9 sati uveče. Slobodau pristup svakomc \ojniku. Bibliotcka za pozajmicu (Balkanska ulica br. 1, Hotcl Moskva). Otvorcna od 10—1 sat prijc i od 3—7 sati poslijc pođne. Kinematograii: C. i k. vojni kinematograf u Kralja Milana ulici br. 56 (Koloscum): U 6 satl poslijc podne , predstava za vojnike, ,a u 8-30 sat> uvcče prcdstava za časnikc uz pratnju' garnizonske muzikc. — C. i kr, g r ad j a n s k i k i n o na Terazijama br. 27 (Parisj: U 0 sati poslijc podne i u 8 sati uveče prcdstavc za svc. Bcogradski oricum u ljetnoj pozornici, ibnšta „Hotcl Takova“ na Tcrazijama). Počctak predstavc u 8-30 sati uveče. Noćna siužba u Ijckarnama: Od 30. juna do uključivo <>. jula 1918. vršiće noćnu službu u Beograduove Ijckarne (apotekc): Dr. l’anić, Saborna ul. 77, Dclini Kncz Mihajlova ul. 1, N i lt o 1 i ć, Bitoijska ulica 2, Protič, Kralj Milanova ul. 87. C.ikr. savsko kupatilo. Otvorcno cijcli dan. Za vrijemc otvaranja ratnog mosta — od 7 do pol 9 prije podne — ne če se vršiti prijcvoz posjetilaca kupatila, Saobraćaj na ratnom mostu izmedju Bcograda i Zemuna obustavijcn jc svakog dana od 7—8 30 sati prijc podne ođ 12.30—2 sata poslije pođne. DOPiSlVANJE SA ŠVAJCARSKOM. Posređstvo za đopisivanje sa Srbima ti domoviiii i onima u tudjini preuzeo ie biro Dragutin Stamenković i MilivoJ Sjenicki, Ženeva, Case 4489, Servette. Upozoruju se zato svi. koji imaju svoje na strani i s njima dopisuju, da od danas upotrebljuju samo jednu od ovib adresa j e r j e s a m o i i e d i 11 o tiiu posredstvom zagarantovano sigurno dopisivanje. Beogradska siročad u Ništi. U sirotmjskom domu u Nišu na» lazc sc ova djeca iz Beograda: 1. Dimitrije, siu Gjorgja Miloi* savljevića, star 12 godina; 2. Zagorka. kći Krste A r s o v i ć a (Arsića), stara> 7 godina; 3. Jelisavcta, kći Krstc Arsoviča (Arsića), stara 11 godina; 4. Sofija, kći Krste A r s o v 1 ć a (Arsića), stara 9 godina; 5. Miodrag, sin Milutina Najđan o v i ć a, star 1 1 godina; 0. Milcva, kći Miiana S t e f a n o I vića stara 7 godina; 7. Nikola, sin Gjorgja 11 i ć a, sfat 7 godina; 8. Živojin, sin Gjorgja 11 i ć a, star 6 godina; 9. Ružica, kći Gjorgja 11 i ća, stara 5 godina; 10. Miiivoj, sin Mite M i I o v a n 0v i ć a, star 12 godina; i 11. Miodrag sin Gjorgja i Dane N i k o 1 i ć, star 11 godina iz Mladenovca. Mole sc svi oni, koji ma šta bliže znaju o roditeljima iii najbiižim rodjacima ovc djece, da o tome izvjeste staraoca sirotinje Opštinske Uprave Beograda. , Ljekarske vijesti. Predjašnji beogradski ijekar. gospcdja Ana dr. B r k i ć-M i I i j a n o v i č vratila se u Beograd i na osnovu odobrcnju glavne vojne gubernijc otpočeia ljekarsku praksu naročito za unutrašnje i djcčje bolesti u svome ranijem stanu Gimnazijska ul. br. 17 (Cvjetni Trg).

je. Ja kroz jeduo uvo unutra, kroz drugo van. E, zbogom, odo ja! ;!i . * o l^|f Da ne bi možda tko okrivio ea Miju s „prevare", moram ovdje da stavim malu opasku. Ca Mijo mi još nijc povratio novac. za koji je kupio livČu, a! ja sam uvjerena, da če on to već' jeduom uČiniti, a o tom je i sam ča Mijo uvjeren, jer kadgod me gdje vidi, pa bio on u trećoj avliji, viČe: .,E. ja nesmim do vas — kriv sam vam“.

S a 1 a. Potvrdjeua naobrazba. '' x Jelka (naprama jednoj svojoj škoiskoj drugarici, koja jc nedavno izašla iz penzionata): No, draga Marijo', što si učila u tome zavodu?. Marija: Izobraz'bii — ti kra>va!. Teški jezik. G o s i) o d a r k u č e: Što jc dauas našemu stanaru, da pravi takvu galaimi ?... Ta on podjednako psiče i pljucka'. Služavka: On uči englesdci!... a Nagrajsao. Gospodin: Vi ste se, milostiva gospodjo, uistinu divno oj>oravili. Ta vi izgledate skoro tako mlada, kao i vaša kćerka!... Gospodjica: Molim vas, gosdoine, ta ja s»tim kćerka! Gorka sudbina. F r a n j o: Ja vam istinu kažem, đraigi prijatelju! Ovakav brak, kakav, je moj, prava je kazniona. Nikola: A kako se meni pričinjuje. vi niste niti direktor ove kaz« nlone! x