Beogradske opštinske novine

170

мочека и Г- председник има право што излази с предлогом, се једној стручној комисији повери питањс: да ли се Београд мсже у краћем времену калдрмисати са цифром коју сваке године трошимо на калдрмисање предпостављајући да се учани зајам, иа да се годишњом отплатом из позиције коју коју амзмо у буџегу зајам изми рује. Ја сам г. председника тако разумео („Тако је") Ако је тако, и ја сам иотпуно з» то да ее предлог усвоји па да не чекамо на кадрмасање по 20 и 60 година, него да се одма пређе на дело. Г. Ј. Дилбер. Нема сумње да је предлог г. председ аика врло умеетан. Само бих ја још и то имао да кажем; да би требало обузватити и калдрмиеаги савеке улице које је решено, јер ће ова комисија имати да приступи раду одмах. Г. М. Павлови!. Господо, кад се говори о калдрмисању Веограда, која би имало да се изврши коцкастим камењем, у што краћем времену ваља имаги на уму да је то врло замашва ствар за нашу општину. Наравно да је то лепа ствап калдрмисати варош модерном калдрмом. Но мени се чини да ми имамо да извршимо млоге врече псслове, као што су на пример водоводи и канализације. Ово су за вас животна питања; за њима долази калдрма бољим каменом па тек на четвртом месту долази осветлење. Овде се сад износи мисао да повисимо буџет за валдрмвсање на 100 000 динара и према томе да направвмо један зајам. Али према ономе шта кошта таква калдрма од ввадратног метра и колико нама треба да праввмо, изашло би да сввх 100-000 динара морамо давати за камату на за^ам који би оташао на калдрмисање главних улиг:а а остале би опег чекале и за то време не би имали нвкакве калдрме. Добро је да се избере комисија која ће проучити ствар и оценити које улице прво и прво да се калдрмишу, ала не треба зоборавита и ово што рекох. Г. ПЈедседЈИК општ. Господо у буџету је нашем као што знате, одређена ци®ра од 80.000 динара на годишње калдрмксање варошких улица. Ја сам казао да би може бити' могли ту циФру од сада повиситн на 100.000 динара а то сам казао за то, што се надам, да ће се буџет општинсеих при::ода увећавати. Но не мислим да се цела ова ци®ра од 100 - 000 динара употреби на калдрмисање само главних улица. Свакојако, мора се резервисати 10—20 000 и на друге где ће се поправка чинити или и обично валдрмисвње извршввати за време док к оне не би дсшле на ред. Молим има ли још ко да говори о овој ствари (нема) Г* М. Степаногић Ја бих само пре но што приступвмо изберу комисије за ову ствар напоменуо, да не треба да сметнемо с ума потребу да се у тој комисији заступе сви крајеви вароши. Г. Председвик општ. Што се тога тиче, држим да веће бити нужно у овој прилици. Ово је питања чисто научно и стручно. Сгвар је у томе: треба написати услове каква ће калдрма бити. То је главно и за такву хонисију иије потребно обазирати се на све крајеве наше вароши, него треба узетн стручњаке. Ја мислим, дакле, да за ову комисију узмемо из одбора стручие људе у колвко вх имамо, а за тим да изберемо « с поља и* трађанства иеколихо компетентиих лица. (одобрава се)

Г. М. Степанавић, Ја мислим да та комисија треба да ®аже, и то које улице треба прво калдрмисати? г. Председник ОПШТ. А не: она има само да напише услове за калдрмисање и покаже начин Финансирања. Дакле сад би могли приступити избору. Г. Сер. Станковић. Изволте ви г. председвиче кандидовати. (одобрава се) Г. Председник општине. Молим да ли је то жеља целог одбора да председништво кгндидује чланове за комисију? (Јесте — хоћемо.") Онда миелим, да ту дође прво наш инжињер. За тим г. М-јаило Крстић инспектср, г. Милан Андоновић проФесор в. шиоле, г. Ст. Здрзвковвћ пуковник, г. Стеван Јосифо в»ћ одборник, г. Клерић про®есор в. школе. (Усваја се,) (Јвакојако овој комисији требаће неке податке и обавештења д&вати, Једно што ћо комисија одмах тражити то је иитање о самом камену — одакле ће се набивити ? Ја не миелим да би одбор о томе требао да донесе ®ормално рашење — да баш мора бити камен овај или онај — то нека комисија цени, али мислим да одбор може исказати своју жељу , да буде уаотребљен схтски ркамен (Тако је). Ја сам, дакле, хтео да учинам неку разлику између решења и жеље , како би комисија била слободаијег кретањ». Али ствар ће ^свакојико доћи Спред одбор и онда ће се коначно решити. Дакле, жеља је одбора да буде српски камен ? (Тако је). Е онд# смо и с тим готови. Г. Председник. Сад гссподо имамо да решимо о тунелу на топчидерсжом путу који је уаотребљен приликом насипања баре. Треба ли нам тај тунед или ћемо дати да се затрпа? Као што знате управа је тражила да се он или оправи да буде сталан или да се затрпа. Ми смо дали инжињеру да нам да своје мишљ^ње о тој ствари и он је мишљења : да ако општина не држи да ће за пет, шест до десет годана пунити бару, онда је најјевтаније да се затрпа. Г. Сер. Станковић. Ја ниеам за то. Моје би мишљење било, да тај тунел треба подзидати и с једне и с друге стране јер ће бити најбоље — да нам се нађе готов кад затреба. Г! Председ^ик. Молим вас да чујете мишљеше г. инжањера. Делово^а чита: „Ако општина не предвиђа и не|мисли засипати Бару од данас за 4—6 година онда не би се рентирало никако да се сад гради пропусг са дрвеном конструкцијом а каменим стубозима, пошто дрвена грађа и Јне траје дуже од 6—8. година у нас, јер се |на]Јсечење и каквоћу грађе слаба и никаква пажња не обраћа, Тако би могла нова дрвена конструкција и иструлити а бара се не би ни одпочела насипати. Међу тим ова би конструвција стала куд и камо више од затрпавања овог тунела. Зато сам мишлења да се „туиел" заспе и озго поравни, набије и ношљунча, што иеће изнети веливу цифру, пошто однах ту има земље за^затрпавање н то је»тиие. На случај ако би нкад тај проиуст оотребовао одвопавање земље г.инКд нв чинн главну утрошну чињенвцу већ зидање корукција"