Beogradske opštinske novine

166

рвлва, а јвруго, и нашк ошшива од бриге да ју сама изводи. г. Јован Дилбер. Јасам хтс. дакажемто што и г Вујвћ. Противан сам да се ишта рескира него тек ако нађемо да нам новлц са стране, а не • д нап их грађаиа, дслази да приђемо ствари. Код нас у осталом и ве може велика сума на лозове да се пркбере. Од своје стране, мислим да ће се усксро појавити једна таква понуда ; бар то сам чуо од нашег мењача М; ше Мевораха. Г. Стеван Дсбривојевић. Као што видите господо ово је питање врло важво, а мног>ша вије јасно, да ли треба да се усвоји мнење већаве или мањине ? Но баш за то што је ствар врупна и важна предаожио бих да ју одложимо, остављајући г. председни! у да се споразуме са још кам стручњаком, а међутим, да потражи и кога странда који би се примио да тај цосао кад и на који начин изврши. Тада би вам се у једној седници подаео реФврат а ми даље решили. Г. Председник. На реч г. Добривојевића имам да кажем да је ретко која комисија у општинс&ом одбору образована из стручњака у тако лепом броју, као шго је иста лутри)ска комисија. Ја не знам на кога би се могао позвати, ако не оает на исте људе. Да тражим друге, држим да би само губио време. Оаим тога не бих никкко желио, да ми се по предлогу г. Добривојсвића, оставља да тражим повуђаче. Понуђачи треба сами да се јављају, а дужност је иредседвиштва да се држи закона о стечају, и ствври одбору подноси, Г. Мијајло Вуји1. На говор г. Добривојевића имао би да кажем само то, да не би био вроткв&н одлагању ре шена, кад би се с тим ишло само на то да се сами још боље обавестимо и да ствар свестравије прогатудирамо ; али да се тражн нова комдсија, то не би никад пристао, јер би то значило взјављивати неповерење комисији овој која је радила Нитање је по себи прос^о. Оно је у гоме само : хоћемо ли да се послужамо оваким иодузећем да из земље црпимо новац па да свршимо посао ? вли да рескирамо па да дамо на страиу ? Ако би ми сами то рааили, треба внати да би морали имати и читаво надлештво чановника, које би се само тим бавило. Искуство нас, међу тим, ии у колико не упућује на такве, скуне пробе. Г. Никода Ђор ^евић. Ја мислим да не треба да се ова ствар одлаж. , и држим; да данашње решење одбора које би гласило да неће ;а се у ово прздузеће упушта, не би искључило могућност да сутра ако се каква по нуда прајави, повољна за оиштину, буде и примљена. Што се тиче предлога, да општина узме у своје руке лутријску радњу, држим да не би моглш никаква резултата отуда имати, јер сам уверен, да се лозови у земљи не бн могли распродати. — Ми смо имали прилике да ви димо да један сигуран панир, који ноеи 8 на сто и то сигурна интерее да већииом мора да се прода на страни. Даље, ми имамо и других аапира, који данас вуку 8 па и 10% па и ти папири иду ва страну, а све је то доказ да у земљи нема капитала. Код лутовјсквх игара није ган озбиљан каииталиста нећо да уложи свој капитал; управо, ту само сиротиња

улаже. И, ако општлна хоће да кзбере тај посао и на тај коцкарски начин да до капитала дође, онда ја бар за то не бих никад свој глае дао. Г. Стеван Добривојеви!. Није била намера мога говора да с њим мзјавим неповерење господа члановима комисије, која је била 8аивта састављена од стручних људи, — нег о та, да се'у ин гересу иовољног решења ово ннтање добро проучи. Сам г, Вујић као стручњак изазвао ме својим говором, казав најпре, да се не може. одобрити оваква коцкарска установа, а затим додан, да би се могла и усвојији , ако би се на какво друштво гренела. За то што је он ово вазао, ја сам узео реч, и тражио да сс мало причека, не ће ли се зеиста ко год јаввти. Јер, кад би данас решили, даусвојимо а после че кали в ше месеци да се ко јави, снда би еамој ствари нашкодили. Дккле, нека се данас реши да се лутрија не Јсваја већ одбацује, и онда није потребно да се. преноси на кога лругога или не=:а се причека на чију ирајаву, и у тој цељи ретење одложв. Г. Мијајло Павлова!. Оашгана, господо, нити може вити сме да улазн у то, да она сама манапулира и сама ■гу лутријску ра њу изво, и. Добро је приметио г. Вујвћ да ни прилике у земљи нлсу аа тако што најбоље. Потледајте само на наше лутрајске држав^е лозове ; — они нису у српским рукама — бзр на стоти део, — него готово сви у етраним. То је све за то, што немамо иара. Ја се потпуно слажем са мишљењем већине. Азо ко х< ће са стране да се нрими да посао изведе, дајући довољне гаранцаје да не ће општи^у ни оште ити ни осрамотиги онда се може пристати, иначе ни ношто. Приход од ©ваке опервције намењен је канализацнји впр-инв. Ми незнамо још ни шта ће та казализација да кошта, не знамо колико ће се издати тих лозоза и, ако их продамо кслико ће остати, да се даје за отпдату. Иотина то ке мења стввр. Ако би изнео интерес и огплата 200 хиљ. или 300 хиља.аа динара, а од лутрије као штч кажу до 400 хаљ. динара — онда — још боље. Ја још маслам, да би се мога > и стечај отворити и у њему објавити кжкве гаранц^је о штина тражи; па оном к> најбоље услове поднесз и најбоље гаранције, пружч томе радњу и да поверамо. У земљи, нак, тај посао да се извршн, противан сам као што су нротивне и дааашње прилике. Г. Мијајло Вујић. Госаодо, ја оаег морам да поновим : да су иред комисијом била главаа ова два питаша : Х -Јћемо ли да се изведе лутрија у режиј« општинској, и друго, могу ли се гим нутем подмирита трошкови око канализације ? И на једно и на друго питање дат је одговор у аашем извештају. Ми смо т«мо казали, да нисмо ма;плења да се у оаштипекој режији нодижј лутрија, и да неналазимо, да ће таква лугрија донозити толнаи ариход, да се њкме могу нодмирати трошкови око квнализације. У суштини та су аитања била нред комасијом. Другу је ствар иак, кзнела. комисијска мањана. Она вели да има понуђача за такву операцију, па кад понуђачи могу наћи рачуна да ствар изведу, за што то не би могла и општина ? Међу тим, то није никаква логична но следица, По мом мњењу, била би права неерећа, кад би