Beogradske opštinske novine

230

борпици кмају право гоаора и рсшавања у одбореким садницама. Стеван Добривојзвиб. Господо, оно је врло важно пит#а.е, које је управао г. Марко Сгепановић на г. предиика (шшгинв: Озо је важво за то , што је тај Јаношевкћ учинио злоупотребу јоот пре два месеца. Да се он прими у службу општинску за њ је јамчио г. Мијајл) Крстић чдан општинског суда и сад се он само с тога држи у службу, да би се нзшштила штета коју је Јаношевић учинио општиви. Чудновата је ствар. Довазана је крађа, и он се опет држи у служби. Из овога излази то, да се може отпустмти из сдЈжбе ( нај, који не поара касу. а који поара. да не може. Председник Јв, господо, сад први пут чујем да је оп поарао касу. Чудим се, да то одборници знаду и да ни један до сад то не изнесе председништву те да исти буде истераа из елужбе. Он Је био општвнски чиаовник онда, кад сам ја за председника општине дошао и остао је и даље у слј жби с тога што ми то кнје аозната било. За време мојо од кад сам председник, ја сш обраћао пажњу на све радове општинскх чмн; вника и код тога Јаношевића вриметио сам једау малу погрешку и вазнио сам га ва полу мееечном платом. Стеван Дсбровојеви! Ја молим г. председника да ме извини, што сам е,е ммо незгодвим речима и оаоро изразво, али у ствари је тако и због тога ниеаа ја крав. Марко Стеааиовић. Ја сам имао еамо толико да кажем' да не би био зато, да се у будуће држа људи, који су учиаили злоупотребу, и то на ономе буџету кога су тако рећи похарали. И ја сам сз истина у озој ствара оштрије изражавао ази нек ме извини г. председаик. Мени је неправо, да се такав човек држи у оиштивсхој служби, а нама опет да људи по вароши пребацују ово и оно. Председник. Као што сам и мало час рекао, ја сам једву сгвар нрикетао био и казнио га платом. За ово ако је иетква, немојте сумњати да ћу ствар извидити, и ако нађем да је крив отпустићу га. Мијајло Павдови!.. Ја сам имао да прнметим на оно пгго је казао г. Коста Петровић. Мени се чини да није оправдана замерка којујеучивио предеедништву односно ивжињера и лекара. Они немају гласа ни у решава пу ни у одлукама оаштинским, вего само да^у општини обавеш тења свлки по својој струци, кад је одб рницама нејасно које питање одборница чувши аихово мишлење са већом сажњом и зрелије своје одлуке доносе Пошто оваково њихово обавештење није противно виједаом з»кову, но ч«ни корист општини, то држим да има има места да то и даље чине, кад их председник у еедницу позове. Председник. Ја мислим да они то право имају по са мом закову и то по члану 68 где се каже ,,данмају места у одбору" а кад имају места имвју и право. Ови господо ви су н« досад решавали, него само давали обааештења по извесвим стручним предметима.

Др. Мијајло Вуји1. Ја не разумем за што је оволика осетљивост у овоме питању Као што је напомену и г. Мијајло Павловвћ, ми од тога само имамо корнсти а никакве штете н пр. у пигању трамваја кад нам један стручњакда своје мишлење, ми доиста отуда имамо кориети, на зашто да га не чујемо. Јл се доиста чудим осетљивости г. Косте Петровића, који се боји , што ова лица овде присуствују и обавештења дцју. М^ђутим и ја констатујем, да је био овде скоро један се?ретар , који се толико мешао у одборске пзслове да је незван неким одборницима чинио примедбе и исправке па се онда нико није нашао да устане и да протестује. Еоста Петрови!, Мене господо није никаква нретерана осетљивост нокренула да учиним сво питање. Мене је покренула једгно га мисао, што сматрам да по закону чиновници оаштински, сем чланова општ. суда, жемају права дебатовања у одборским еедницама. Дакле што с»м рад да се радња у одбору креће строго у границама закона. Г. Председник је поменуо члан 68 општин. закона, желећи тим оправдати овај уведени обачај. Но тај закони пропис г вори о сасвим другом питању; ниаако се пак не моз5е овде применити. Меао дакле, као што поменух, креће једино то, шго сматркм да радимо против законо кад се без нашв воље дозв< љава извесвим онштинским чиновницима учешће у дебатама одбореким. И сам сам, господо, казао, да то њихово учешће може бити од кернсти општини в ради тога и сам ћу то тражити у извесним прилиаама; али и тада као и сад тражићу да то одбор предходно одобри. Јер, ако дозволимо да лекар и инжињер општенски могу без дозволе одбора имати учешћа у оиштинском одбору; онда по тој логици то се може распроетрети и на остале општинске служитеље. Закон је казао јасно, који има право говора у одбору. Ја сам тражио, да општински чиновници к ји по закону имају право учешћа у одбору не говоре без дозволе одбора у седницама одборским. Ј& сам то тражио и на основу законл, а не са какве осетљивости ; другим речма : вршим дужаост и право које ми закон даје. Што ие тиче примедбе коју извесна господа напоменуше као да је се бквши секретар уплетао у дебате одборсае, имам да кажем : да мени то наје познато, а можда је тако било. Али ја то нисам приметио; а да сам приметао, ја би чанао тако исто, као што сам сад учинио. Председник. Ја господо налазии по закоау да имам црава и дужност да доводим лекара и инжињера у одборсге седнаце и да они имају права давати свој саветујући глас. По чл. 68 они имају право да се налазе у одбору, а кад имају право да се налазе имају право и да говоре. Ја тако разумем, а ви ако маслиге другче онда изволте наћи други закон, који противно овоме говори. Никола Бср^евић. Ако г. Коста Петровзћ држи, да лекар и инжањери општински немају право гласа у решавању онда се слажем ш њим ; а ако држи, да немају право давзти обавенпења одбору, које се од њих по њиној стручној спреми тражи, онда се ја неслажем ш њим. Коста Петрови$. Ја тражим ово, да ниједан општински чановник без одобрења одбора, нема права учествовати ј саветоваау.