Beogradske opštinske novine

Сад за идућу годину дрва несмеду Фигурисата у буџету; на свршена ствар. Г. Предоедндк. Неможе бити сумње господо о томе, да л I су дрва набављена. То стоји, дрва су набављена и о њима се води брига да се непокраду. Сад остаје да видимо, да ли је то правилно, или није, што је дрва више набављено Ја ћу вам о томе поднети извештај. Г. Јовзн Дилбер. Ја мислим да је о овоме доста говорено, и да треба да одобримо. Г. Никол! Ђор^евиб. Ово је једна начелна ствар. Овде није зима била јача, па да се морало дрва набављати више, него се тражи неки накнадни кредит за дрва. Међутим дрва има и сувигае. За што је то тако'? Г. П "едС0ДНИ5. Ја мислим да је довољно говорено о овоме, и да треба одобрити ове кредите а дајем вам реч, да ћу извидети да ли је то правилно било или није — па ћу ствар изнети пред вас да решите. Г. В. Дучи'1. Ја би молио иредседника да извиди и то у које су доба набављена дрва ? Г. Председник. Дакле да ставим на гласање ову прву циФру: одобрава ли се ових 20Г05 динара на оправку друмова? (Одобрава се). Сад што се тиче дрва. Одобрава ли се тражени из датак (Одобрава се.) Г. Еикола Ђорђевиб. Ја пре него што се поднесе о томе извештај, не могу да глаеам. Г. В. Дучи$. Ја сам противан. Г. М. А. Павловић. И ја сам противан Дакле већина усваја да се одобри тражена сума. Сад долази трећа позиција за непредвиђене потребе. г. М. Клидио. Из буџета вади се да је на ове потребе одређено 47000 динара; а сад се тражи још 43000 д. Кад је буџет прављен онда су предвиђене све ове потребе. Предвићено је за бунар. Предвиђено је за нарздну банку итд. Ако није предвиђено онда је кривица до одбора оиштинског што је такав буџет градио, и што је тако малу циФру за те потребе одредио. За то би молио да ми се каже начисто на што је издато вигае 43 000 динара? Г. Предоеднаа То се може видити из рачуна. Г. М. Клидис. За то би требало да то комисија нрегледа. Г. М. Ђор|еви§, Кад се код ^едне позиције тражи тако велики кредат, онда је ред да се поднесе тачан рачун за што се тражи. (Тако је). Г. Предоедник. Онда господо дозволите да захтевам да се начини и подкесе детаљан извегатај о овоме. Г. К. Петрови!.. Боље би бало да се за ову ствар избере једна стручна комисија. Г. ПредседнИЕ. Ја ћу наредити дотичним чиновницима општинским да ми поднесу детаљан извегатај и онда кад тај извегатај изнесем пред вас, можете реши ти како знате да ће бити нпјбоље. Ја у осталом не би био противан ни комисији. Г. Мих. Павловић. Вечно се тако практиковало: онај који водк општинске рачуне, кад се нриступало решавању тих накнадних кредита, он је био овде у седници и имао детаљан рачун па је дав&о одбору нужна објасњења. Тако и сада нека се уради. То је дужност онога који води рачуне да нам иокаже за што ово тражи, да нам изнесе све податке, као што је и досад било и онда ћемо видити куда I

је и загато је шта отигало и је ли за сваки издатак сљедоволо нужно одобрење. Г. Председни*. Ја ћу дакле позвати тога чиновника да дође са детаљним извештајем и свима рачунима па ако би се за тим нагало да треба одредити иеку комисију за извиђај оид! нека буде и то. (Врло добро.) Г. М. А Памо и1. Само би јога молио г. председни ка да се донесу и сва документа да буду нри руци те да се зна по чијем је наређењу учињен који издатак, како се после неои морала одређивати комисија за извиђај и ствар одуговлачити. Јер ово заиста изгледа мало мало чудновато: одредили смо на непредвиђене издатке 47 хиљада за целу годину, а сад у половиви те исте го> дине тражи се још 43 хиљаде за ту партију буџета. Г. Председнвк Остаје дакле на томе да се поднесе детаљан рачун. Сад имамо опет једну суму да урасходујемо. ТриФун Ђорђевиђ воскар имао је да плати општини за један подрум кирије у 107 динара Он није уиотребљавао тај подрум и то је констатовано комтијом, За то се сад тражи да се ових 107 динара не наилаћује већ да се урасходује. (Чује се чијом кривиц >м?) Није до закупца кривице било. (Усваја се). Дакле усваја се ово? (Јесте). Госиодо има ли смо један спор са Хаџи Тамом око неке заватине. Ту су излазиле разне комисије ва лице места, које је полиција одређивала. Комисије су донеле закључак на шгету општине. Међутим, ми налазимодаје оп гатина у праву а не Хаџи Тома. Зато би вас молио да о тој ствари саслугаате реФерат опгат. правозаступника. Г. Секр. Н. Јовановаћ чита реФерат општ. правозаступника. „Јога од почетка 1882 год. води се спор код иолицијске власти са Хаџи-Томом, који је између његове цигљане и Дунава, заузео општинско земљигате Испитивани су сведоци и Хаџи. Томини и општински. Сведоци опгптински сведочили су у корист општинску, а Хаџи Томиии у корист његову. И на послетку по мом захтеву наређено је, да Хаџи Тома ноднесе тапију од своје циглана те да се премером сазна: да ли је шта од општинске земље заузео или није. Он је поднео тапију и по њој има његова цигљана 30772 хвати дужине и 130 хвати ширине Вештаци су на лице места изашли и мерили , али не како треба. Узимајући да је дужина од сокачета к дунаву, а лице да је ширина, они су мерили само ону једну страну к дунаву, и нашли да од иута водећег дунаву има до обале дунав ске 307У 2 хвати и тако да је оспорена земља Хаџи-Томнна а не општинска. Да су измерили простор цигљане од сокачета идући карабурми и вигањици , уверили би се, да ту има 3077 2 хвата, и по томе да је то дужина цигљане, а оно што су мерили, да је ширина, и ма да сам у мојим нримедбама на тај иример казао, да је пример нетачан и погрегаан, и тражио да вештаци наново на лице места изађу и премере простор од сокачета идући карабурми и вигањици, кварт палилулски ншехтео то ни да чује, него је на основу извешћа вештака упутио опшгину на грађанску парницу, а Хаџа Тому од казне за самовлашће ослободио. То регаење кварта, по мојој жалби , расматрала је и управа варопш Београда, па га и она оснажила.