Beogradske opštinske novine

292

Сад да изберемо чланове. Ја предлажем г. проФесора Андоновића и г. Мишу Марковића. Пристајете ли? (Пристајемо). И од грађана г. г. Розелта, Марка Сгеиановића Д. Наумовића и Дучића. (Прима се). НиЕола Во,-$евић. Хоће ли ова комисија прегледати и оне планове но којима су већ ноткопаве неке улице. Ако се упушта и у те, оида ће се ошнтина навући на грдне штете. (Чује се: неће). Председник. Ова ће комисија прегледати само оне планове, којн нису одобрени и но којима се још није ништа радил■>. Нпр. Тсразијска улица, свстогчрска и т. д. Госп д ( Ш1 решеву одборском, ја сам варедио, те је шт мпана и ш нуда г. Вајса о установлењу варошке лутрије аи мишљење комисије. Позвао сам по жељи одбора неколико наших грађана, који ће нам својом памећу и искуством номоћи. Та су лица: г. г. Мијајло Мијајловић начелник министарства грађевине, г. Алекса Стојковић и г. Милан Ђорђевић а сем њих и г. Банкозић и г. Пера Манојловић. г. Пера је болестан а г. Банковић није дошо. Има ли сте времена да проучите и понуду и извештај и мислим да се са{ можемо унуетити у дискусију. Желите ли да се прочита још јзданпут понуда а и извештај — (Желимо). Лепо, онда изволте чути, (Секретар чита). Има ли ко да говори од господе на извештај комисије. Г. Миха^ио П. Михааловаћ начелиик министаретва нар. привреде. Ми смо овде позвати да дамо наше мнење о овој понуди за лутрију, и с тога у реду је да ми и почнсмо, пошто се ми у дискусију онштинског одбора нећемо мешати осим ако би што од онога што сада рекосмо било нејасно. (По што је одбор ирихватио овај начин Михаиловић продужи:) Ми истина нисмо овде позвани да начелно објасњујсмо да ли треба или нс заводити ову лутрију. Али ја ћу ипак узети слободу да напоменем да се завођењем или не ове лутрлје неће ни уколико умањити воља за таким играма код нас и да по што су други народи и ово средство још одавна санкционисали за нодмиреље извесних иотреба да ц општина београдска мора да пређе преко овога у интересу намиреља једне од евојих најважнијих санитетских потреба : канализације. У целом овом послу има две велике ствари које од бор не треба да из вида изгуби а то су: осигурање што веће могуће користи општини и уношење у уговор свију оних услова и мера предосторожности који су нужни те да се одклоне све штеге у онасности за оншгинске финансије. Ни једном ни другом од ових услова није нотпуно и како треба одговорио понуђач. Кад општина за оваку једну ствар нагнана крајњом иуждом истина устуни своје име, дакле највише што она дати може онда је сасвим природно и логично да она онда за то у замену треба да тражи што је могуће веће користи. Кад се она реши дц већ једном уђе у овакав посао онда она нетреба да полази са гледишта, да је добро ма шта добила, но да добије што више може, и што бн ираво и практично могуће, и за уснех предузећа безопасно било. Моје је тврдо уверење да овај ирви услов није испуњсн ионудом и да предузимхч није близу оној ци®ри

коју 'и он према прилпкама општини као корисг дати могао. Прост рачун увериће нас о томе. Ио предрачуну предузимачевом добит целокупна од лутрије за једну лутрију од 6 вучења била би 435.000 динара; од ове суме одбија он: за нровизион колектерима за продају лозова по 1 динар од лоза т. ј. 105.000 За провизион колекторима на згодитке и то: на оне до 200 динара по 5Ј° 52.491 на оно од 200 навише по 8 0 /° 70.414 Свега провизиона колекторима 227.905 Ка овоме трошкове око шглмнања списа., лозова и т. д. 10.604 Трошкове око нерсонала плата управнику и т. д. 20.000 Свега одбија 258.509 Кад се ово одбије од целокупне д >бити дакле кад се од 438 509 одбије 258.509 онда остаје 180.000 д. Као чиста добит која се има поделити по нола између 01г штине и предузимача. Из овога се види да од добити чисте иде на провизион колектора за продају лозова близу 24 50 /° за премије близу 28 50 /° или од целокупне добити само на провизион колекторима 53о/° кад се ка овоме дода део који од добити припада предузимачу по и>еговом предрачуну 20о 1° и на трошкове друге 7»/° Свега 80о /0 онда онштини остаје само 20о/°. Дакле лутрија којој општина даје своје име а предузимач свој капитал и ризик дала би колекторима већи део добитр, што кад се у динаре преведе значи : од добити лутријске отишло би за годину дана на две серије вучења. 1, На колекторе 455.810 дин. 2, На штампање списа, лозова и т. д. 21.208 „ 3, На плату персонала 40.000 „ 4, На добит предузимача по његовом рачуну 180.000 ,, 697.018 дин. Дакле 697.018 динара од целе добити иде на добит трећих лкца и на трошкове Од целе суме добити годишњс у 877 018 дин општина има само 180.000 динара. Ово јс толика несразмерица да она свакоме лајику јасно нокгзује: да општини удео у добити није достиго онај могући максимум кога би нредузимач могао дати а да усг-ех пре дузећа не компромитира. Несразмерица сва долази отуда, што је нредузимач један део своје добити маскирао високим и преко обичајним ировизионом кога је колектерима овде у добро ставио. И ако је класна лотерија сама но себи једна од нај простијих и најнримитивнијих операција не могу одрећи да она поред тога треба велики апарат колектера заинтере сован у што већи иромет па да могне да успе. Осим тога треба нешто нотрошити и на рекламе. Но све ово неможе