Beogradske opštinske novine

293

и нетреба у једном паметиом нослу да буде тако удешено да већину добити абсорбира и прогута. Ако би предузимач и могао допустити да онштина за своје име добијс тако мало, неби вал»да био толико рђав рачунџија да «а свој труд и ризик рачуна тако мало а све остало да ла колек торима и директорима. На нротив он је добро своју добит одмерио, сами што је ради оправдања овано мале користи, коју о п ш т и н и даје приличан део своје добити метуо као ироцент колекторима и као плате нерсоналу, јер је како овај нроцент несразмерно велики и необичан, тако и плате нерсонала. С тога би моје мнење било да ако предузимач нехтедне да увећа добит општинску бар са 20—30 о /° онда и кад би остали усл ви били добри требао би оцбор водећи рач; на о интересима општинским да ову понуду одбије јер са овим повећањем неби ни уколико помео успех ове операције ако иредузимач све друге услове има за корисно вођење овога посла Да пређем на други главни услов Кад онштина даје своје име овоме предузимачу она онда треба да га окружи свима гарапцијама не само да га не окаља но да поред тога осигура се од сваке материјалне штете. Предложеним пројектом дредузимач није се постарао да овај услов испуни. Оп вели у тачки 10. да оиштина предуз;ша гаранцију за исплаћивање згЈдитака и уместо да ово новом каквом одредбом сведе само на нросту Форму он вели у тачки 3. да ће се укунни износ нето згодитака целокупне лутр (је депоновати само 14дана пре почетка саме лутрије. По моме мнењу и ако општина мора ради успеха саме операције и да јој прибави поверења гарантовати згодитке, она мора, да би ова гаранција била по њу без штете, тражити да предузимач пре но што му се лозови предаду, полсжи целокупну суму нремија по плану свију вучења било онштини било народној банци. Онда би га ранција ошптин! ка иостојала само но Форми, а ма како продаја лозова испала исилата премија за сва вучења била би осигурапа без штете за сбраз и касу општинску. И кад би се одбор решио на какву олакшицу, то би максимум његова концесија и то за какву јаку и сигурну кућу могао да буде да се бар за три вучења нов-цу напред полаже; што би опет и обзиром на то да је последње вучење најтеже за предузимача, био доста ризичан посао за ошитину п теш*о одговоран за оне који би га репшли Из свега овога излази да би ово питање регулисано онако како то у пројекТу стоји била једна опасност по општину. Овде је место да се дода још и ово. Општина у уго вору мора тачно преци-.ирати у каквој ће монети да се иснлаћују згодитци и оће ли бити предузимач обвезан да положи суму потребну за премијеу напј ед уготовом новцу или у артијама и каквим. Врло је вероватно да ће преду зимач тражити да нолаже у облигацијама. Ако општина оће да буде колико толико свгурна да усљед какве Финањ сијске кј изе или изванредних догађаја у Европи не буде оштеће,на она треба да тражи да ти папири буду златне репте оних држава којима данас на пијацама европским кредит добро стоји и то од сваке државе по нешто Панире жељезничке приватних другптава, акције и т. д. треба искључити. По себи се разуме да ће се примљени напири урачунати са 10 на сто одбитка од курсне вредности и

да ће Сј ИредузиМач обвезати да сву разлику доЦнију усљед падања курса допуњава како би се увек она сразмера од !0 на сто испод курса одржала. У пројекту није тачно означено како ће се наплаћивати корист општинска. П.о тачки ђ. ова ће сс добит прорачмвавати и исплаћивати свакад две недеље по закључку д тичне лутрије. Изгледа дакле да ће се добит онштинска прорачуаавати према броју продатих лозова и да ће општина на тај начин имати удела у добити и штети или да ће бар њена добит бити т. м мања што се мање лозова ирода од предвиђених 20.000 комада. Бл зу је евачијој памети да ов • не треба примити и да општина треба у напред да зна своју корист и д: је наплаги у исто време кад и сума за премије дакле пре пр дзје или на сами дан продаје лозо а нредузимачу. Овај услов да се ошптипска корист у напред паушално одреди треба да је један од главпих и кепромељивих услова које ће општина положити предузимачу. Не један општински чиновник треба да контролише вучење како то предузимач хоће, но општина ако хоће да своје име и част чува, треба не само да вучење узме у своје руке у: учешће предузимача, по она треба да има искљу иво нраво исплате згодитака Ово држим да није нотребно правдати ни објасњавати. Шла више ошитина мора до вајмањих ситница да створи гаранције, да јој се ма пгга непријатн .га не г >и могло десити што би ма у коме правцу њ<ј и њеном кредиту и имену шкодити могло. Сваки је лоз један уговор између општине и публике и вреди све донде докле неистече носљедни рок за иснлату последње класе. Текст овога уговорат. ј. лоза као и свију његових спомоћних прилога, као што су проспекти планови вучења и премија и т. д. треба све нре но што се нусти у свет да буде одобрево од општине Да ово није тако ситна ствар пиди се из плана и нравишика лутрије које је предузимач ириложио. На челу тога ставио је он да ову лутрију гарантује држава. Трајање рока концесије од 30 година дугачко је. Но ако општина осигура себи унапред учешће у добити од увећаног броја лоз ва мого би се ?.адржати рок од 20 :одина који је комисија предложила. Овоправо на учешће у добити од увећаног броја лозова треба на сваки начин задржати; јер ако лу^рија успе, природна ће последица бити, да ће се број л зова увећавати- Што већи број лозова већа и добит, те би се према томе онштина јако оштегила кад би остала на оној добити коју према садањем броју лозова од 20.000 дин. уговори. По себ.< се разуме да и ова добит треба да се утврди паушално т. ј. < дсеком а^саразмерно првој уговореној добити и повећаиом броју лозова узимајући у корист општинску и ту околност што ће онда кад наши лозови постану једна курентна и омиљ'на ро^акод публике трошкови око њиховог растурања бити саразмерно мањи а тиме целокупна д б.т лутрије већа. С тога се тачка б. која вели: , број лозова одредиће свакад друштво" може примити само под горњим условом додајући још томе свему, да ће број лозова бити одређен увек у договору са општииом. 0 ослобођењу друштва од порезе не може бити ни говора јер општина нема то право. Ово је у главноме оно, што сам по моме знању и схватању имао да кажем у објаснење овога нројекта, а